Crvena zvezdaDomaći fudbalFudbalPartizan

PROBLEM: Igrači ZVEZDE bez KISEONIKA!

Spread the love

Jučerašnji derbi nedvosmisleno je pokazao tužnu sliku fizičkog stanja profesionalnih fudbalera koji su ugovorm vezani za Crvenu zvezdu. Igra bez koncepcije, „duša u nosu“ u pedesetom minutu i još mnogo anomalija tema su današnje oštre analize RSB-a.

Crvena zvezda je remizirala u 153. večitom derbiju, panično branivši prednost stečenu u 34. minutu posle gola Gelora Kange. To će ujedno biti i prva tema kojom se danas bavimo.

ZAŠTO SE BOJIMO OVAKO SKROMNOG PARTIZANA?

Bez ikakve želje da omalovažimo tim večitog rivala, moramo da istaknemo da komšije odavno nisu imale skromniji tim i skromnija izdanja u derbiju. Svako ko voli fudbal, bez obzira kojoj navijačkoj strani pripada, morao bi da primeti da je kvalitet večitog derbija na sve nižim granama. Zapravo, veoma je zabrinjavajuća činjenica što ni sam derbi, koji predstavlja najvažniju utakmicu u sezoni, kvalitetom nije ni blizu onoga što će obe ekipe iskusiti u evropskim kvalifikacijama. Uzimajući to u obzir, postavlja se pitanje zašto se na Marakani, pred 40 000 navijača, panično branimo i panično čuvamo 1:0 koje smo, priznajemo, stekli posle velike sudijske greške i previda pomoćnika Maja Vujovića. I dok su Grobari nevešto vređali sudiju smatravši da potkrada njihov klub, njihovi igrači na terenu nisu ništa specijalno pružali. Velika fama oko „Kiće Kosovića“, novog miljenika propartizanske televizije Arena sport (i u fudbalu i u košarci je primetna sramotna subjektivnost pojedinih novinara i komentatora koji otvoreno simpatišu Partizan), specijalca Jevtovića i prgavog Evertona zapravo je patološka težnja da se stvori iluzija da je Partizan bolji nego što jeste. I sada, na sve to ide još sramotnija činjenica – Crvena zvezda se BRANI od ovakvog rivala, pravdajući se da i remi održava sigurnih +6 na tabeli. Gospodo, sa ovakvom igrom mi ne idemo nigde, i nema potrebe da se bilo ko zavarava. Navijači nisu slepi i nemi, žive za Crvenu zvezdu, žive za bolje sutra koje nam vi nikako ne donosite ovako promašenim pristupom.GROFE, ZAŠTO MOMCIMA TREBA KISEONIK U DRUGOM POLUVREMENU?

Sledeći deo analize posvećen je tragično lošoj fizičkoj pripremljenosti naših igrača. Ko prati Zvezdu od kada je Grof trener ne može, a da se ne seti da je Grof u milion navrata istakao kako ne želi kondicionog trenera jer, citiramo, „ne može atletičar da sprema fudbalere“. Na stranu nadmenost ovakvog posmatranja stvari, teren i utakmica ne mogu da slažu – Zvezda je sinoć imala snage za 50 minuta fudbala. Ako postoji bilo kakvo opravdanje za činjenicu da smo posle skorašnjeg pripremnog perioda, posle samo tri utakmice toliko fizički loši da u 60. minutu nemamo snage za presing ili ozbiljniju kontru, mi ćemo prestati da pratimo i Zvezdu i fudbal i preći ćemo na stranu očigledno neinteligentnih atletičara. Damijan Le Talek je krunski primer momka koji je nazadovao pet koraka u pogledu fizičke spreme – prošle godine u ovo vreme je poput komandosa hapsio i zatvarao sve Partizanove igrače na poslednjem derbiju koji smo dobili, i pokazao da može da bude ozbiljno pojačanje. Možda je nekom ispod radara promakla ta činjenica, ali on svoju tadašnju izvanrednu fizičku spremu duguje pripremama Mordovije, sa kojih je i došao u Zvezdu. Dakle, dok je trenirao po režimu ruskog kluba, Le Talek je bio perfektno fizički spreman, kada je prešao na režim Crvene zvezde, borio se za svaki novi dah na terenu. Vrlo neprijatno je izgledalo koliko odlični Francuz teži da prekine igru besomučno ispucavajući lopte u aut ili želeći da napravi faul kako bi dobio dragocenih desetak sekundi da „dođe sebi“.

Njegov parnjak, Mičel Donald, takođe je fizički pao u drugom poluvremenu, što se automatski odrazilo na našu igru. Svesno smo se povukli, čekali smo kraj i dočekali gol Partizana – reklo bi se, očekivano. Problem je samo u tome što nam se to već ko zna koji put dešava, i mi svesno rizikujemo novu, identičnu grešku. Postavlja se pitanje šta je smisao ovakvog pristupa? Da li bismo mi bili zadovoljni pobedom od 1:0 u katastrofalno lošem derbiju, protiv lošeg protivnika koji više nije merilo evropskih mečeva? Da li bismo zavarli sebe da smo podigli formu i da smo u stanju da dobijemo važan meč? Ko želi da bude slep kod očiju – neka to i bude.

ZLATOM ĆEMO POZLATITI ONOG KO OBJASNI SMISAO PREDRAGA SIKIMIĆA

Na mnogo loših stvari koje su se sinoć desile na terenu javila se još jedna, možda i najupečatljivija od kada Grof vodi Zvezdu – Predrag Sikimić ponovo je dobio minute i ne samo što ništa nije uradio (možda nije ni bilo vremena, da budemo pošteni) već je samo demonstrirao koliki je sportski promašaj forsirati momka koji – pod jedan, ne može da se proda jer ima 34 godine. Pod dva, jako se loše kreće na terenu, ne vrši presing i ne razume saigrače. Pod tri, doveden je Milan Pavkov za 300 000 evra koji sinoć nije bio ni u protokolu. Ako neko posle svega ovoga nađe opravdanje za sinoćno uvođenje Sikimića, nećemo žaliti ni zlato ni dukate u znak zahvalnosti za kapitalno saznanje. Da se odmah ogradimo, protiv Predraga Sikimića nemamo ništa, on je odličan momak i vredan radnik, ali ne poseduje nikakav kvalitet za Zvezdu. To mora otvoreno da se kaže i na tu činjenicu NE SME da se žmuri.

Crvena zvezda je u ovom prelaznom roku dovela Boaćija (koji je prvi špic), Vujakliju i Pavkova, da bi teren opet gledao Predrag Sikimić. Nije sama ta činjenica toliko sporna koliko je to što mi nikakvu koncepciju nemamo – kako objasniti to da se po zvaničnom protokolu Srđan Vujaklija našao kao prvi špic, a na kraju nije išao ni da se zagreva? Cela Marakana je na velikom semaforu videla njegovu sliku i broj, a na momka niko nije ni mislio kao opciji za derbi. Tužno je i neobjašnjivo zašto smo se ovoliko srozali i zašto se zadovoljavamo minimumom svih minimuma. Mora da se zna, ovakav (ne)rad će doći na naplatu.

KOGA ĆEMO MI PRODATI NA LETO?

Prema nezvaničnim informacijama do kojih je RSB stigao, poslovni direktor Crvene zvezde Stefan Pantović ozbiljno je razmatrao određene stavke koje se u osnovi zasnivaju na tome da će Zvezda prihodovati svež novac od prodaje igrača. Kada je postavljeno pitanje „koga imamo za prodaju na leto“ , odgovora nije bilo. Zapravo, ovo je skroz očekivano jer niko ne zna koga Zvezda može da proda u narednom prelaznom roku. Plavšić diže formu i jedan je od kandidata, ali za iole pristojniju cifru on će morati da diže formu sve više i više, što nismo sigurni da može da bude slučaj uz ovako loš rad sportskog sektora. Donald, Le Talek i Kanga bi možda mogli da odu za „siću“, Ruiz možda ni za toliko. Dakle, posle prodaje Grujića mi nemamo nikog ko vredi ni približno toliko. Ovo je potpuno alarmantno i direktno ugrožava egzistenciju Zvezde. Mi moramo da živimo od prodaje igrača i moramo da forsiramo mlađe igrače kako bismo se finansijski stabilizovali. Zato, moramo što pre da se otreznimo i da napravimo kompetan zaokret u razmišljanju i radu. U suprotnom, na Marakani će biti sve manje i manje ljudi, a to nikome nije cilj.

IZVOR: RedStarBelgrade.info

LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!

loading...

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Check Also

Close
Close