Crvena zvezdaDomaća košarkaKošarka

VEĆ SE ZNA: Alimpijević potvrdio KOJA dva igrača će igrati u Crvenoj zvezdi NAREDNE sezone

Spread the love

“Posle Žalgirisa i Barselone sam bio po tim pričama najtalentovaniji trener, govorilo se ´jesam ja rekao da će on biti…´.

Čim je došla serija poraza, ti onda više nisi mlad i talentovan već neiskusan i još nisi dorastao zadatku. A onda je protiv Reala slučajno pobeda. A onda protiv Efesa je takođe slučajno. E onda protiv Valensije nije slučajno. Dobio si tri zaredom i onda opet znaš. Onda si opet talentovan”

Seo je na užarenu klupu kao jedan od najmlađih trenera u istoriji Crvene zvezde. Svestan da će biti predmet komentara, da će mu se ocenjivati svaka utakmica, izmena, tajm-aut. Posle tri meseca smo u ovkiru novogodišnjih praznika razgovarali s Dušanom Alimpijevićem i podvukli crtu ispod svega što se dešavalo u prva tri meseca njegove vlade na klupi Zvezde.

Baš kao što se Vlada u politici ocenjuje posle okvirno “100 dana” rada.

Pitali smo Dušana za rezultate, stanje oko igrača koji su u timu i njihovog statusa, pitali smo i o mogućim pridošlicama, ali i za stvari koje nisu striktno vezane za košarku.

Za početak, rezultati su ono što se vrednuje i bez čega nema dalje priče. Da li si zadovoljan kako Zvezda stoji posle tri meseca?
“Najiskrenije sam vrlo zadovoljan, naravno da može bolje. I naravno da treba težiti boljim stvarima, uvek treba postavljati gornje, krajnje ciljeve i koji su iznad nas gde smo sada i koji nas pokreću. To nas motiviše dodatno. Ne mogu da budem nezadovoljan, na deobi smo prvog mesta u ABA ligi, u Evroligi smo ostvarili velike pobede i gde smo uradili velike stvari ma šta ko mislio. Svako dobronameran i ko je iz košarke zna da smo uradili veliku stvar, prebacili sva očekivanja”.

O SELEKCIJI IGRAČA… I MICIĆ BIO ZANIMLJIV

Bilo je tu velikih pobeda kao ona u Madridu, sigurno je Zvezda uradila i više nego što su mnogi očekivali.
“Kada si u Zvezdi pobeda nije nešto što te iznenađuje, nego nešto što je potreba kluba. Pored neviđene sreće koju smo svi osećali, postojala je doza normalnosti – ´pa da, u Zvezdi si, nije to nešto što treba da te izenenadi i izbaci iz koloseka´. Vrlo sam srećan zbog toga. Moram da kažem da me na kraju ove kalendarske godine najviše raduje ozbiljan napredak u igri, individualno, a onda i timski u godini koja je za nama. Jer u odnosu na početak mi smo dva različita tima. Što je i normalno. Možda čak nije ni normalno kojom smo brzinom to postigli”.

Da li si to očekivao?
“Došli smo do toga da smo u sasvim dobroj fazi. Već je ovo stabilno. Čim se uloge podele adekvatno, čim su karte podeljene na pravi način, onda već imamo definisanu crtu. Druga crta koja treba da se definiše jeste da dođe pravi rezultat. Imamo kup, završnicu ABA lige, a do tada mnogo iskušenja”.

Generalno, da li je moglo bolje u selekciji igrača koji su dovedeni, da li nije, da li si zadovoljan?
“Ima nekoliko stvari koje su vrlo uticale na našu seleciju. Prvo – period je bio jako loš zato što kada smo izašli na tržište da tražimo šta nam treba, sve ono što je bilo finansijski dostupno za Zvezdu već je otišlo. Ono o čemu smo mogli da pregovaramo, gde je bilo nekog prostora – i ti igrači su već ušli u razgovore s drugim klubovima. Skoro je bilo nemoguće da se bilo s kim takmičimo. Treća stvar je bila želja da popunimo roster s srpskim igračima”.

Ta ideja, da li je bila dobra ili ne?
“Kako nije dobra. Ona je uvek dobra, uvek je krasila srpske klubove, i to je nešto što izdvaja Zvezdu u Evroligi i opet bih to uradio. Evo i Žalgiris ide iznad očekivanja zato što ove godine, to je mislim druga-treća godina, imaju dosta litvanskih igrača i to ih izdvaja. To jeste bila dobra stvar. A i neki srpski igrači koji su možda mogli da budu dostupni za Zvezdu su već su imali klubove”.

Možeš da nam kažeš neko ime? Koga si gledao?
“Pa ne bih sada o tome, ali recimo Micić je malo pre mog postavljanja našao klub. To je igrač koji svakako ima odličnu sezonu, igra dobro. Kvalitetan je igrač. Mi smo napravili selekciju kakvu smo napravili, sa vrlo jasnom idejom za dalji tok. Najbitnije je što nas očekuje ove sezone, ali je jako važno ono što dolazi i sledeće godine. I ovo danas što radimo, gledamo da ostavimo dobru zaostavštinu za sledeću sezonu. Imamo dobrog materijala”.

O PORAZIMA…

Deluje da se sa strancima pogodilo?
“Tako je. Prvo gde smo pogodili sa svima je ljudiski aspekat. To je velika potencijalna zamka u koju možemo svi da upadnemo tako lako da to nije normalno. Imamo potpuno atipične Amerikance i Matijasa koji je Francuz, ali njegovo ostrvo nema čak mnogo veze s Francuskom, osim što je to govorno područje. Pogodili smo da se radi s dobrim momcima, imaju dobru radnu etiku. Ne prave probleme koji su tipični za strance. Pritom imamo njihove jako dobre igre. Zadovoljan sam. Njihova igra jeste kriva linija, ali su i oni pokazali napredak i došli su do forme. Imali su veliki uticaj u pobedama. Neću pričati o rezultatima jer ništa još konkretno nemamo”.

Bilo je tu i poraza koji su bili teški. Recimo, Budućnost, Cedevita u ABA ligi, pa Bamberg, Baskonija kod kuće u Evroligi.
“Žao mi je što nismo bili kompletni. Na obe te utakmice u Evroligi nismo bili kompletni, mislim da Antić nije igrao ni na jednoj. Već smo tada počeli da pokazujemo naznake napretka. Samo iz tog razloga. Bez velikog pritiska u Evroligi, ali gledamo da dobijemo kada imamo priliku. Ali za ABA ligu, desile su se u takvom momentu. Da je samo bio jedan dan više. Ili protiv Budućnosti umesto Železnika da je bio Pionir. Cedevitu smo igrali bez kontakt treninga”.

Šta se dešavalo tokom reprezentativne pauze? Šta si im uradio pa su tvoji igrači vezali sve one pobede, čak i Real u gostima? Jedna ekipa je otišla na pauzu, druga se vratila.
“Pre pauze bila je ta Baskonija. Dalo nam je veru da konačno kreću da ležu stvari sa određenim ulogama. Za tih šest dana dobili su drugačije uloge. Malo su se promešale uloge koje su danas na snazi. Taj prozor nam je omogućio dva dana pauze. Bilo nam je potrebno da se odmorimo od košarke, novih stvari. Bilo je intenzivno, zaključno s pripremama. A najvažnije je bilo šest dana nestvarno dobrog treninga u kom smo uspeli da uradimo dve najvažnije stvari. Da se fizički pre sve utegnemo i naravno da se košarkaški sve veže s novim ulogama”.

ŠTA SE DESILO S RADIČEVIĆEM? KEŠELJ?

Davanje šanse Davidovcu umesto Radičevića je po mnogima tvoj potez dosadašnjeg dela sezone.
“On je i u FMP-u morao da pokrije poziciju jedan. On je čitave pripreme pre Tejlorovog dolask abio na jedinici. I tada je radio odlično, nije to ništa novo. Ništa preko noći”.

Šta se dogodilo s Radičevićem?
“Želim da podvučem da je odradio fenomenalan pripremni period gde je bio jedan od zaslužnih za to što smo već tada razigrali neke igrače, između ostalog i Bjelicu. On je odigrao pripreme dobro zato što ga je neko razigrao. Nije on sam. Kvalitetan je igrač, ali neko je to morao da uradi. U tome mu je pomogao Radičević, zaista je vodio tim odlično. Međutim, sa dolaskom Tejlora, desila se povreda. Nezgodna, razvlačilo se duže nego što smo planirali. Mislim da je bio primicač. To su dubinske povrede. Na turniru na Kritu je otišao rovit, odigrao je nešto slabije, i tada je, ne samo on, nego i neki mlađi igrači, pokazao vrlo teško nošenje sa igranjem u Zvezdi i to kada ne igraš dobro”.

Na kraju je ostao višak od 12?
“Takve stvari se menjaju iz dana u dan. Preko noći mogu. Svi oni kao mladi igrači ne smeju sebe ni da otpišu za definitivno, a ni obrnuto. ´Tu sam i mene niko ne dira´. E pa nisi”.

Držiš ih stalno u tenziji…
“Zar to nije jedini put tih mladih ljudi i karta za dalje. Da konstantno budu u pozitivnoj tenziji. Trudimo se da ih držimo. Kritika postoji da bi bilo bolji”.

Pričali smo o poziciji plejmejkera. Poslednje pojačanje je bio Enis. Možeš li malo o njemu. Gde ga vidiš, na kecu ili dvojci?
“Igrač koji igra na dve pozicije. Trenutno ga vidim na poziciji jedan. Pre svega, još jedan stranac koji vrlo, vrlo, vrlo ima dobro ponašanje. Ozbiljan je profesionalac. Pre svega dobar momak. Ima ratnički karakter, ima dobar kvalitet. To ga je sve preporučilo da bude tu. Zato smo ga i uzeli. Pokazuje dobar momenat, mislim da ćemo uspeti da ga stavimo i u službu tima. To je pokazao i protiv Mege ne zato što je dao te poene, to mi je veruj mi najmanje bitno, ali mi je važno kako prihvata sisteme za kratak vremenski period. Došao je u najnezgodnijem momentu kada je mogao da dođe. Kada smo imali četiri utakmice u osam dana gde nismo imali normalan kontakt. Ali sam mu to objasnio. Ne postoji loš momenat da budeš u Zvezdi. Uvek je dobro biti u Zvezdi”.

Pričali smo o Radičeviću. Šta je s Kešeljem? I on je nekako skrajnut, ne igra…
“Pokušavam da imam iskren odnos sa svim igračima i da vodimo otvorene razgovore. On je igrač čije su osobine i ponašanje koje pokazuje za svaku pohvalu. To je retkost da igrač poput njega to sve dobro nosi, bez jednog problema, čak učestvuje aktivno u svakom treningu i nema previše zamerki. Najveći problem kod njega je što poslednje tri-četiri godine, kao što sam kaže, nije odradio kompletnu sezonu. Od priprema nadalje. To je ostavilo traga na njemu. Svuda je tražio novu ulogu, što nije lako od sredine sezone. Sada kada je krenuo od početka, to je imalo uticaja i na samopouzdanje. Kao što je sve život, možda je moglo da mu se okrene drugačije. U ovom momentu je to tako. Opet ne kažem, ne znači da se neće okrenuti na drugu stranu”.

Znači i dalje je tu i konkuriše za tim?
“Kao i svi, kao i svih 14 koji su sa nama”.

LAZAREVIĆ I APIĆ ĆE BITI OPET U ZVEZDI

Tu više nisu Stefan Lazarević i Dragan Apić koji su prebačeni u FMP.
“To su dva igrača koja sledeće godine treba da budu deo Crvene zvezde. Oni svakako treba da nastave put seniorskog programa kroz sistem. Dva puta postoje da se spremaš za Zvezdu – ili kroz Zvezdu, ili kroz FMP. Da imaš ulogu u ABA ligi. Pratim već njihov razvoj, to su momci koji su zaslužili minute. Ovo sve što kažem ne znači da ih nismo isključili da ih povučemo u toku ove sezone za određene stvari, a ni svakako za kraj sezone”.

Računaćeš na njih na leto?
“U ime Boga, da sve bude kako treba, sledeće sezone su sigurno sa nama tu”.

Ove sezone je za tebe kao i većinu igrača novost raspored i bezbroj putovanja, presedanja. Da li ste stvarno kao zombiji kada se vežu četiri gostovanja kao što je bio slučaj?
“To je bukvalno ustaneš, ne znaš da li je toilet u odnosu na krevet u levu ili desnu stranu. Neki put ne znaš u kojoj si državi, koliko je sati. Dešavalo se da sat na ruci pokazuje jedno, telefon drugo, a sat koji nisu baš najbolje navili u hotelu pokazuje treće. Tako da bude panika ne znaš gde da gledaš. Da ne pričam o tome da nam se dešava da neki put stvarno izmešamo dan”.

To deluje baš naporno.
“Ideš iz grada u grad, potpuno se robotizuješ. Ne volim što se gubi ta vrsta emocije. Ne volim što, kada se izgubi utakmica, nemaš vremena da patiš. Što nemaš vremena za analizu. Kad pobediš, nema prostora za radovanje. Velike stvari koje uradiš, dobiješ velike ekipe, imaš par sati posle utakmice i to je to. Sledi pakovanje, žurba, verovatno ustaješ u četiri i ideš dalje”.

ODBRANA OD PIKA, UNUTRAŠNJA IGRA I FORSIRANJE TROJKI

Hajde malo o stručnijim košarkaškim stvarima. Bilo je dosta prigovora kako Zvezda brani pik en rol. Ima dosta iskakanja. Možeš li da objasniš malo bliže, prostijim jezikom?
“Odbrana od pika mora da se prilagodi onome što imate u timu. Ona se pravi po mogućnostima igrača koji ga brane. Tu su Lesor i Antić. Kada imate centre koji nisu “big size”, odnosno visoki centri, već imamo niže centre, koji imaju veću pokretljivost. Kao što vidiš trend Evrolige ide ka tome da imaš niže centre, da mogu da trče i pokriju. Prvo – nemaš veličinu centra koji može da zaustavi u ravni beka s loptom. Šutnuti preko Lesora u Evroligi nije problem. To može svaki bek, ne samo preko njega već preko svakog centra. A nemaš mogućnost da preuzimaš sve i svuda kao Panatinaikos. Gist kada te uzme najradije bi uzeo loptu i ´dunuo´ je tamo negde na tribinu jer ti se smuči koliko je čovek dobar odbrambeni igrač. Na kraju smo se odlučili na tu odbranu”.

Kada dođe do kašnjenja ljudi to komentarišu.
“Komentariše se broj primljenih poena. Na primer, kada izanaliziram svih velikih pet pobeda u Evroligi, sve su dobijene zato što smo jako dobro iskakali na piku i protivnici nisu imali rešenje. Ljudi to gledaju površno. Danas je zaustaviti pik u Evroligi najbitniji zadatak. Ne postoji odbrana koja nema manu”.

Ako ne iskočiš rizikuješ šut spolja?
“Pa tako je. Osnovna stvar koja pravi razliku kod iskakanja je što je to odbrana u kojoj se ne branite, već napadate. Nema povlačenja već napadate loptu. Praktično u toj odbrani ako bilo koji od igrača samo malo zakasni, to se vidi. Samo jedna stvar ako zakasni, to se vidi. I bivate kažnjeni u Evroligi. To je najkomplikovaniji sistem odbrane pika. I za njega prirodno treba najviše vremena da se uigra. U početku i sada to ne može da se poredi. Mnogo je jasnijih definicija u iskakanju. Biće to sve još bolje i bolje”.

Bilo je primetno do sada da su trojke bile prilično izražene kod Zvezde i da ste dosta utakmica dobili baš na taj faktor. U poslednje vreme je broj pokušaja malo opao?

Da li igra Zvezde previše zavisi od trojki?
“Ma ne, to mi je budalaština, glupo mi je više da to slušam. Ne postoji tim koji ne voli da ubacuje mnogo šuteva za tri poena. To su najslađi i najlepši poeni. Šut za tri poena se teško brani. To je naša prednost u odnosu na ostale. Ne želim to da sputavam kada imam to u odnosu na nekog. Baš naprotiv, uvek ću ga gajiti i volim da imam i peticu i četvorku koji mogu da šutnu”.

Unutrašnja igra?
“Imamo unutrašnju igru preko pozicije četiri. Nemamo unutrašnju igru preko pozicije pet u toj meri koliko bi možda bilo potrebno. Što bi rekao jedan naš trener, to jeste kvalitet srpske trenerske škole. Prilagođavanje i spremnost da svoju bit sačuvate u odnosu na ono što imate u ekipi. Ako je naša prednost da možemo da raširimo sa pozicije pet, a da možemo da napadamo unutra sa pozicije četiri, ili tri ili kada Davidovac na jedan. Ko je rekao da unutrašnja igra mora da bude samo sa pozicije pet? Imamo jednu od najboljih unutrašnjih igara preko pozicije četiri sa Milkom. Voleo bih da zadržimo ovaj nivo u šutu za tri, jer je nemoguće izdržati kada neko šutira kao što smo mi šutirali u jednom momentu”.

ODŽO JE U ROKOVNIKU! KAO ŠTO VAS SADA IMA, TAKO VAS LJUDI BRZO ZABORAVE

Jasno je da bi ekipi dosta pomogla visoka petica. I mnogi kažu da bi mogao da pomogne Majkl Odžo kada je već u FMP-u i možete da ga prebacite.
“Odžo je igrač koji ima dobro zacrtan put i planiran u svom razvoju u FMP-u. Ima dobar trenerski tretman, on jeste na putu da može biti od pomoći Crvenoj zvezdi. U ovom trenutku to apsolutno zavisi od njega. Kako će odraditi posao u FMP-u. Svoj program i ideje imamo i za sledeću sezonu. Da napravimo u što ranijoj fazi tim koji će biti na okupu i koji će znati na čemu smo i mi i oni. Ima igrača koje treba povući poput Lazarevića i Apića. On je jedan od koji je u rokovniku, svakako mora da pokaže još ove sezone”.

Da li ti je simpatičan, ima fizikalije kakve se ne viđaju često.
“Retkost je naći grubo rečeno takvo ´meso´, tako da kažem. Ima 130 kilograma mišićne mase. Ima broj patika 56. Sjajan stranac. Ali u Evroligi to ne znači ništa. Ti ako ne možeš da sačuvaš i odradiš neke stvari tvoja visina može da postane minus”.

Radimo novogodišnji intervju, gledamo unazad za ovu kalendarsku godinu. Ti si je počeo u Spartaku iz Subotice, a završio si je kao Zvezdin trener. Koliko ti to znači, a koliko si morao da izdržiš kilograma na leđima što ljudi i znaju i ne znaju. Nije lako imati 31 godinu i biti Zvezdin trener i preuzeti je u momentu u kom si je ti preuzeo.

“Za mene ovo nije nova situacija po pitanju igrač stariji ili mlađi nego trener. Najlepše u životu što može da vam se desi, pričam o trenerskom poslu u Srbiji, jeste da vodite trenutno najveći klub u regionu. Evroligaša, kojih ima 16. Deo ste košarkaškog krema. Ne postoji bolja stvar za mene. Bogu hvala, to je put koji se samo poželeti može, sa svim svojim stepenicama. Vrlo sam svestan da je takav posao, a takav smo i narod, nacija, da onog momenta kada prestane sve to iz bilo kog razloga – vi odlučite da prestanete da se usavršavate, da sve znate, što je za mene potpuno pogrešno, ili sve to ne uradite, ali se dese loši rezultati – vas nema. Kao što vas sada ima, tako vas ljudi brzo zaboravljaju. Bez obzira na rezultate. To je normalno, to je život, to je trenerski posao”.

Ovde je dovoljno da izgubiš i jednu utakmicu i krenuće komentari. Kako se nosiš sa tim?
“Komentari me generalno ne zanimaju zato što je ovo javni posao, svakom je dostupno da komentariše. Nemam apsolutno nikakav problem. Ljudi koji su me doveli od njih imam podršku i sa njima razgovaram na ovu temu. Sve dok idemo po zacrtanim planovima i ciljevima, ne vidim nikakav problem. Kada kažeš izgubi se jedna utakmica. Ja sam to već osetio na svojoj koži. Posle Barselone sam bio po tim pričama najtalentovaniji trener, ´jesam ja rekao da će on biti…´. Čim je došla serija poraza, ti onda više nisi mlad i talentovan već neiskusan i još nisi dorastao zadatku. A onda je protiv Reala slučajno. A onda protiv Efesa je takođe slučajno. E onda protiv Valensije nije slučajno. Dobio si tri zaredom i onda opet znaš. Onda si opet talentovan”.

KAFA S ŽELJKOM OBRADOVIĆEM VREDNIJA OD TRI SEMINARA

Koliko si se sretao sa drugim trenerima Evrolige. Imaš li neku zanimljivu priču?
“S obzirom na godine, a i da su mnogo veće, ne bih sebi dozvolio nikada da ne dopustim tako velikim trenerima da me nešto nauče kroz te razgovore. Imao sam sreću da sa Željkom Obradovićem popričam pre uzimanja Crvene zvezde. Onda i sada kada smo bili u Istanbulu. Velika je stvar što je na početku njegove karijere sedeo Aca Nikolić. Velika je stvar sedeti sa takvim trenerom, jer jedan razgovor uz kafu je više nego tri seminara. On može da vam da toliko iskustva, samo ako znate to da primite na pravi način. On svoju veličinu pokazuje tako što priča jer želi da vam pomogne. S Pešićem isto. Kada odvoji vreme da priča sa vama, gleda da vam donese nešto svoje. To su velike stvari. Svaki takav momenat doživljavam kao pravo bogatstvo. To je neprocenjivo. Nema seminara koji može to da vam pruži”.

Ljudi nisu stigli toliko da te upoznaju van košarke. Imaš li neki hobi i vremena van košarke za neke druge stvari?
“Ljudi ne shvataju da se nama posao ne završava u hali, već ga nosim kući. Gledanjem snimaka. Na telefonu gde mi se dešava da daleko iza ponoći zovem saradnike i pitam da li su stavili ovo ili ono u skautinge. Posao se nastavlja i na sastancima sa igračima. Ostaje malo vremena van toga. Tada se trudim da ne bude košarka u pitanju. Volim sa porodicom da provodim vreme i pričam o stvarima koji nemaju veze s košarkom, volim da obavim svoj lični trening, preznojavanje, trčanje. Prazni negativnu energiju. Čoveka čini zadovoljnijim”.

Voli Dušan da igra i neke sportove koji nemaju veze s košarkom.
“Mali fudbal. Kao i većina košarkaša – loš sam, ha-ha. Ali trudim se jako. Šalim se, mislim da sam i tu relatvno dobar. Dajem sve od sebe”.

IGRAM MALI FUDBAL, NAVIJAM ZA BARSELONU U LIGI ŠAMPIONA

Gledaš li druge sportove?
“Gledam Ligu šampiona kada mogu. Volim Barselonu. Specifični su po načinu igranja. Imaju takve majstore da je to lepota gledati. Poslednji El klasiko je bio dar za svakoga da pogleda. Volim da gledam sport generalno. I da pričam sa trenerima iz drugih sportova. Neverovatno koliko nas sve jedna crta spaja, a to je fanatizam i emocija prema sportu, poslu. Svako ima novu ideju koja može da se pretoči u moj sport”.

Pomenuo si strast. Znaš i da zaurlaš, da držiš sastanke posle utakmice, da baciš tablu za crtanje. Da li ti nekada bude krivo, ili?
“Nema razloga da mi bude krivo. Čak i u nekom grubljem obraćanju. To bolje da pitaš njih ha-ha. Ne gledam to na taj način. Stalo mi je da kada se završi sezona imamo osvojene trofeje i da svi ljudi budu bolji nego na početku sezone. Imam strast da se posle svakog treninga svaki igrač pomeri barem za promil. Da se pomeri u boljem smislu. Da svaki tajm-aut bude bolji. To je lična satisfakcija. Da nađu bolje uloge u ovom ili drugom klubu nego što su imali. Želim im najbolje”.

Kako gledaš na odnos s navijačima?
“Znači mi dobar odnos, kako ne znači. Znam da nije lako da tako veliki klub da poverenje mladom čoveku, koji tek treba da se dokazuje. Hvala im na tome. Nije ni normalno ni prirodno da se svi vole. Ja ne težim ka tome da me svi vole. Niti težim tome da se dopadnem ljudima. Pokušavam da radim stvari na najbolji mogući način. A da li će to ljudi prepoznati to je njihova stvar. Bogu hvala, većina ljudi i navijača je to prepoznala. Hvala im na tome”.

Kako gledaš na ono što ide dalje? Kakve su želje za 2018?
“Znaš šta, poštapalica jeste ali je najvažnija stvar zdravlje. Dosta smo narod kada nas tako jedna stvar pogodi ne daj Bože tek tada shvatimo koliko smo ranjiva vrsta i koliko prestaje da bude sve važno u tom momentu. Zaista zdravlje i samo zdravlje. Onda i trofeji. ABA liga kao najveći od svih prioriteta. Treba uzeti i ostalo što je već stvar prestiža”.

F4 U BEOGRADU ILI OSVAJANJE ABA LIGE?

Hipotetički, da moraš da odabereš jedno – da li bi odabrao da se Zvezda plasira na Fajnal for u Beogradu ili da osvoji ABA ligu?
“Da, teško pitanje. Voleo bih da osvojimo ABA ligu zato što nam ona donosi Evroligu za sledeću sezonu. A onda, kada postavimo neke stvari, onda možda i taj Fajnal for iz ove sezone je možda dostižan sledeće, sledeće ili sledeće ili neke tamo pete ili desete godine. Međutim, ako se prekine taj niz, onda nema više ni utakmica, ni… Zanemaruje se Evroliga u smislu napretka, odrastanja i sazrevanja. Te utakmice koje gubite, ili kada učite od majstora. Kada igrač oseti gde ga je neko udario, kako se postavio. Evoliga ima veliku vaspitnu ulogu”.

Sve ste prošli, ali niste borbu za trofeje. ABA liga će biti glavni cilj, to se ponavlja poput papagaja. Da li te plaši završnica ABA lige, kakav će tada biti momenat ekipe?

Da li će biti pojačanja?
“I te kako smo se konsolidovali posle nekih stvari. Ne treba dovoditi samo da bi se dovelo. Kada se dovodi igač on mora da bude pravo pojačanje, pre svega sa ljudskim manirima, da može da pomogne, a ne da odmogne. Gomilanje bez neke velike pameti je kontraproduktivno”.

Da li bi stavio tačku na ovaj roster ili ima prostora za promene?
“Postoji zato što svako traži svoju ulogu. Potreba Zvezde je taj trofej o kome govoriš i za koji se apsolutno niko ne plaši. Pokazujemo da ne paničimo, i kada neko povede mi nađemo način da dođemo do pobede. Igramo sa konkuretnima u drugom delu, pa tek onda dolazi plej-of. Već puno utakmica smo imali pred punim halama, navijanjem, pred zahtevnim stvarima smo se pokazali odlično. Naravno, uvek postoji među ljudima doza sumnje, ali ona je dobra jer nas tera da budemo bolji”.

LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!

loading...

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close