Domaći fudbalFudbal

VELIKO PITANJE ZA SRBIJU: Da li je OVO RECEPT za USPEH!?

Spread the love

Posle poraza od Maroka je svima postalo jasno da moramo da se manemo priča o “lepršavoj” igri ukoliko ne želimo u Rusiji da budemo ikebana.

Tanki smo. Baš smo tanki.

Krstajićev eksperiment sa pokušajem “modernizacije” i formacijom 4-1-4-1 u prvoj mundisjlakoj proveri nije uspeo. O dodatnom tumbanju u nastavku utakmice sa izmenama i da ne pričamo.

Priča o kvalitetnim pojedincima koje samo treba dobro uklopiti ne pije vodu ni kod onih naivnijih koji proglašavaju igračinama i “doktorima fudbala” one koji “nose džakove” u klubovima koji se takmiče jakim ligama za velike novce. Tehnički potencijal reprezentacije Srbije je ispod mundijalskog nivoa, to je surova realnost.

Možda Muslinovo ziherašenje iz kvaligikacija nije prijatno za oko, ali izgleda da je to jedini način. Ako ćemo pošteno, ziherašio je i Veljko Paunović sa dečurlijom na Novom Zelandu posle koga je Srbije ugledala svetlo na kraju tunela.

Krstajićev povratak na četvoricu u liniji sa Matićem ispred ne može da prođe.

Zašto?

Zato što nema kvaliteta za tako nešto i zato što se prave velike rupe u kritičnoj zoni. Štopere svetske klase nemamo, par nije dovoljan ni za odbranu od prosečnih ekipa, kamo li od jakih, s druge strane i Banetu Ivanoviću i Dušku Tošiću, a i ostalim klasičnim “centralnim” bekovima bi više leglo da deluju u formaciji sa trojicom u poslednjoj liniji.

Samo, onda izvire novi problem – koga na “libera”? Da li spustiti Matića ili Milivojevića, da li imamo štopera koji je tehnički jak da može da iznese to ulogu. Maksimović posle sinoćne partije nije za razmatranje, Nastasić je više “duplikat” Duška Tošića, možda mladi Veljković, Spajić, Vuković?

Kao što nemamo vrhunske štopere, nemamo ni vrhunske bekove. Dušan Basta i Aleksandar Kolarov su mnogo više “wing” bekovi nego obični bekovi, to uostalom igraju i u svojim klubovima. I Rukavina i Obradović kao njihovi “bekapovi” takođe.

Ako je već projektovano da Nemanja Matić bude vođa ove generacije i lider na terenu, onda je “autobus” taktika rešenje. Tu se on snalazi kao riba u vodi, zato ga Murinjo i zove “svojim” igračem.

Šamarčina koju su nam sinoć lupili Marokanci nas je spustila na zemlju i potvrdila da je Slavoljub Muslin u mnogo čemu bio u pravu.

Nažalost, nemamo kvalitet da napadamo, mučimo se i protiv pacera, isuviše često koristimo frazu da svi igraju fudbal da bismo se i dalje zanosili pričama o “žogi bonito”. Naš put je “antifudbal” – totalna defanziva na dve trećine terena sa mnogo trčanja, “dupli blok” sa fizički jakim vezistima (Matić, Milivojević, Milinković-Savić) koji bi onemogućio protivnika da dođe blizu našeg gola i orjentacija na kontranapade.

Jer, kad smo se već dokopali Rusije, bolje je da tamo odemo kao rovokopači nego na biciklama.

LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!

loading...
Tags

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close