Fulam kičen je omiljeno mesto Srba u Londonu. Pokušali smo da otkrijemo zašto
“Ma vidiš da je naš, pričaj srpski“, govori konobarici prelepa crnokosa devojka koja završava ručak u osunčanoj bašti.
Toliko o mom akcentu koji me odaje u mirnom Fulamu, načičaknom onim klasičnim londonskim kućama od crvenih cigli i pod konac složenih kao da se neko talentovano dete igralo lego kockicama.
Pokušao sam da saznam šta je fora sa lokalom po imenu Fulham kitchen (Kuhinja Fulama), promenio dve metro linije, i jedan bus dok sam stigao tamo. Kako se moglo čuti, reč je o mestu gde izlaze naši fudbaleri u Londonu. Mitar, Luka, ranije Matić…
I predrasude su odmah pale u vodu. Očekujući neko nabudženo mesto gde voda košta pet funti dostojno fudbalerskog ukusa i naših faca iz Premijer lige, nailazite na simpatičan šareni lokal sa tek pet-šest stolova u bašti. Kao neki restorančić koji drže Francuz ili Italijan. Priliči mu da se zove “Kod Pjera“ ili “Đovani“
Da li je to to? Ma nemoguće. Mora da postoji još neki Fulham kitchen. Zar ne izlaze fudbaler po fensi restoranima gde ti treba rezervacija i odmeravaju te na ulazu od glave do pete?
“Ne, to je to. Ovde ti svi oni dolaze“, kaže ljubazna konobarica za koju ću kasnije saznati da se zove Sneža.
OK onda, može pivo. I šifra za wi-fi.
“Lako se pamti. Redstarfc, malim slovima“.
Mozak počinje da radi, vrlo brzo je Sneža obavestila gazde da je tu neki naš koji bi da ih upozna i raspita se. Nisam ni završio pivo kada me je pozvala da pređem u zadnji deo lokala.
Stvari postaju jasnije. Posebna prostorija izgleda kao neko malo svetilište vernika Crvene zvezde i reprezentacije Srbije. Dočekuju vas uramljeni dresovi Mitrovića, Milivojevića, Matića i Tadića. Sve okolo je crveno-belo. Milion nalepnica, šalovi, parole…
Dok Englezi i ostali lokalci uživaju u “normalnom“ delu Fulham Kitchena, ja sam završio u Zvezdinom kutku sa našim ljudima koje interesuje poseta sportskog novinara i pružaju maksimalno gostoprimstvo.
“Imamo sarmu, ćevape, pasulj, karađorđevu… Šljivu i kajmak iz Ivanjice, lozu iz Crne Gore. Ajvar iz Makedonije, smesu za ćevape nam pravi Bosanac. One prave, sarajevske“, kaže jedan od dvojice vlasnika lokala, Željko.
Njegov partner Robi otkriva da dahu Srbije u Londonu ne mogu da odole naši fudbaleri, ma gde igrali u Engleskoj.
“Nemanja Matić nam je bio redovan gost dok je igrao u Čelsiju. I sad je, pošto ima stan u Fulamu i navrati nam kad god je u Londonu. Njegov favorit su ćevapi i tako su počeli da dolaze Luka i Mitar. Luka voli rižoto, ali i gurmansku. Mitar tamani bifeke. Baš može da pojede. Tadić je često bio, a dolazili su i Maksa, Nastasić, Gruja… Gosa nam je i bivši fudbaler Dane Kuprešanin. Navraćali su nam i menadžer Aca Radosavljević, trener Predrag Jokanović. Dolazi nam i Džeremi Klarkson iz Top Geara. Svidela mu se rakija. Samo nam Slaviša Jokanović još nije bio, ali očekujemo i njega“, kaže Valjevac Robi.
Sve u redu, ali gledaš to crveno-belo svetilište i zapitaš se kako li je Mitru ovde.
“Mi smo svi zvezdaši, samo je konobar Saša partizanovac i mora da trpi. Nije ni Mitru lako. Gledali smo derbi ovde. Baš se bio iznervirao… Pogotovo kod gola na kraju. Ajde, zakuni se da je gol! Ajde!’, galamio je na nas“, prepričava anegdotu Robi.
Tad nekad se menja i smena. Ona lepa crnka sa početka priče je konobarica. Andrijana iz Rume. Sa njom u smeni još jedna lepotica. Brineta Rada. Poziraju ispred zida sa dreosvima i šalovima. Daju mu dodatnu dozu šarma.
Iza mene se čuje glas Gojka Andrijaševića?! Počinje prenos Everton – Kristal Palas. Stariji gospodin Zoran je više od gosta. Prijatelj svakog Srbina u Londonu. Ko god je od naših ušao, pozdravlja se sa njim, zbijaju se šale…
“Oko 60 odsto gostiju su Englezi i ostali, a 40 odsto gostiju su Srbi. Sviđa se i Englezima ovde, vole da probaju naše specijalitete. Inače, Fulam je kraj gde živi najviše našeg sveta, pa zamisli kako se pratio ulazak u Premijer ligu prošle sezone. Srbe ovde možeš podeliti u tri generacije. Prva je bila ona ’četnička’, mada su se četnicima nazivali svi koji su se malo uplašili komunista i pobegli ovamo. Druga je bila ona ekonomska osamdesetih i treća je ova nova, ratna“, priča Zoran koji se posle 20 godina vratio u Beograd.
Kristal Palas napada, razbija Everton i baš vlada optimizam da se Luka večeras vraća sa tri boda iz Liverpula. U trenucima najveće dominacije – penal za Palas! Oduševljenje u lokalu, Luka prilazi lopti i… Pa videli ste.
“Isto kao protiv Sitija prošle sezone. Tad smo gledali na stadionu. Pucao je po sredini i golman zakačio nogom. Uf… Sad će se iznervirati. On ti je takav. Njega neuspešni rezultati baš bole. Više nego i domaće igrače u Palasu. Zato je i kapiten. Takav je krakater. Šteta za danas… Ajd makar bod da uzmu, ali znaš onu priču o promašenim šasnama i kazni“, kaže Željko.
Nepisano pravilo se ubrzo potvrdilo. Muk u restoranu… Kao da su Zvezda ili Srbija izgubili. Doduše, ne baš kao u Kalinjingradu.
“Zvezdu pratimo gde god možemo. Bili smo u Salcburgu, Parizu, na evroligaškim mečevima… A letos smo išli i na Mundijal u Rusiji. Teško mogu da ti opišem kako smo se osećali protiv Švajcarske u Kalinjingradu. Naježim kad se setim. Tako da smo odustali od Moskve, utakmice s Brazilom i odmah se vratili. Odvratan osećaj“, priča Željko, a opis tog osećanja i šta bi poručio Mladenu Krstajiću nisu baš za pisanje. Tip onih komentara koje brišemo na sajtu.
Sa reprezentacije Srbije i poraza Lukinog Palasa, prelazi se na vedrije teme. Onu glavnu – Crvena zvezda u Liverpulu!
“Karte su kupljene, prevoz organizovan. Ima makar 50 ljudi odavde koje znam i koji će da idu. Ma dobićemo sa 4:1“, kaže Robi uz osmeh, a partizanovac Sale dodaje da Zvezda neće primiti više od tri-četiri komada.
U međuvremenu stiže još naših. Neša, Čiča, Stiv… Skuplja se ekipica za tablić nedeljom uveče. I priča se o Zvezdi. Zašto je dobro što jer Mane povređen, da li je Salah u formi, hoće li Liverpul izdržati tempo na dva fronta, može li se odigrati kao protiv Napolija… Zvezda, Zvezda, Zvezda. Fulham Kitchen je osinjak zvezdaša na Ostrvu.
Karte još mogu da se nađu. Ali nisu jeftine. Ispod 100 funti nema šanse. U Fulham Kitchenu se krčka strategija da navijači još jednom ponosno predstavljaju Zvezdu. Uz nadu da će i fudbaleri osvetlati obraz i da je ono u Parizu bila škola iz koje se nešto naučilo.
Svašta se zanimljivo može čuti na ovom simpatičnom mestu. Nije ni čudo što ga naše premerijerligaške vedete tako vole. Ima neki svoj šmek. Srpski ukus Londona.
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
