Ispratili smo ga u svet kao malog, „okruglog“ čupavka sa Marakane, dečaka što se otisnuo daleko od kuće s bremenom koje mu je natovario Zvezdan Terzić, promovišući ga u novog Radamela Falkaa. Smejali su se zlobnici i jednom i drugom posle prvih meseci u Benfici. A danas? Šta danas imaju da kažu? Luka Jović danima puni naslovnice sportske štampe širom Evrope kao što puni i mreže rivala. I ispade Terza u pravu – liči na Falkaa. Samo liči. Jer ove sezone dao je tri puta više golova od slavnog Kolumbijca.
Posle sinoćnih golova Marselju i još jedne blistave partije pisali smo: prvi strelac Bundeslige i prvi strelac Lige Evrope. Dakle, prvi golgeter (ili na deobi prvog mesta) jedne od top pet najjačih liga i jednog evrokupa. Ne pamtimo takav učinak nekog srpskog napadača. Poslednji koji je kolo vodio na listi strelaca neke od liga petica, čini se, bio je još Savo Milošević dok je nosio dres Saragose. Ima tome gotovo 20 godina…
I to smo već izračunali (sva klupska takmičenja od starta sezone): ispred Luke Jovića samo su Robert Levandovski i Leo Mesi, sa 16, odnosno 15 pogodaka. I pazite, govorimo o Bajernu i Barseloni… Iza našeg mladog asa ili na njegovoj razini: Nejmar, Mbape, Aguero, Rojs, Kejn, Ronaldo, nova poljska senzacija Pjontek i da ne nabrajamo dalje.
Takozvani „ratio“ (na svakih koliko minuta postiže gol) tek radi za Jovića. Pako Alkaser u ovoj disciplini vodi, ali odmah iza njega je srpski reprezentativac, „jači“ i od Leve i od Lea i od svih ostalih.
Zanimljivo je i to kako je Jović napredovao došavši u Ajntraht prošle godine. U prvoj sezoni pod Nikom Kovačem bio je džoker, ulazio sa klupe i igrao po 15-20 minuta. Upisao je 22 nastupa i osam pogodaka. Gol na svakih 115 minuta – 25 odsto njegovih pokušaja završilo je u mreži rivala. Samo za jedno leto Jović je toliko napedovao da sada 32 odsto njegovih udaraca završava u mreži (praktično svaki treći), a gol postiže na 71 minut! U Bundesligi 10 utakmica (samo 637 minuta) i devet pogodaka, plus četiri asistencije; u Ligi Evrope pet utakmica (254 minuta) i isto toliko golova. Dakle, u evrokupovima gol na 51 minut!
Računajući Bundesligu i Ligu Evrope 15 mečeva (891 minut) 14 pogodaka i četiri asistencije. Ili ovako: Luka Jović nešto konkretno (gol ili asistencija) uradi na svakih 49,5 minuta?!
Nije zgorek pomenuti da je Jović „preživeo“ promenu trenera (Kovača nasledio Adi Hiter) te da u prve dve utakmice sezone uopšte nije dobio šansu, odnosno da je bljesnuo tek u 6. kolu protiv Hanovera, kada je postigao prvi gol. U narednom kolu gol i asistencija u sudaru sa Hanoverom pa ona eksplozija protiv Fortune – pet komada za sva vremena. I više se nije postavljalo pitanje – Adi Hiter je dobio ubitačnu trojku, za rivale „crnu“, koja je samo u Bundesligi do sada isporučila 23 komada. Jović/Ale/Rebić.
Adi Hiter više nema ni najmanju dilemu ko je udarna igla njegovog tima…
„Postoje takvi igrači, kojima je potreban jako mali broj šansi da bi postigli gol“, kazao je Austrijanac nedavno. „Luki Jović, na primer, iz pet prilika daje četiri gola. On je čudesan lovac na golove. Kad je u šesnaestercu s loptom – nema vam spasa“.
Shvatio je Hiter u jednom trenutku da je preterao sa superlativima, da to ume da uljuljka kladog igrača, ali nije mogao da odoli, pa je čak i nastavio:
„Znate, morate biti oprezni s pohvalama. On ima samo 20 godina. Ali… Da, on definitivno ima potencijal da postane napadač svetske klase“.
Ako nastavi u ovom golgeterskom ritmu mogli bismo da očekujemo Luku Jovića i u ozbiljnoj trci za Zlatnu kopačku. E to bi tek bilo zanimljivo, s obzirom da Bundesliga na najboljeg strelca Evrope čeka skoro pola veka, punih 46 godina. Tada je prvi strelac Starog kontinenta bio Bajernov tobdžija Gerd Miler. Naravno, to bi bio gotovo senzacionalan poduhvat, jer igrači nemačkog šampionata dosta su hendikepirani u ovom takmičenju, pošto zbog manjeg broja klubova u ligi na raspolaganju imaju četiri utakmice manje od Engleza, Španaca i Italijana.
Kako bilo, ovih devet golova u ligi do sada Jovića trenutno svrstava u vrh trke za Zlatnu kopačku. Naravno, kada izuzmemo male lige i njihove predstavnike, koji će zbog koeficijenta sada polako početi da padaju. Lista ozbiljnih kandidata izgleda ovako: Kilijan Mbape i Emilijano Sala po 22 boda (11 golova, koeficijent 2,00), Stuani, Nejmar, Pjontek i Tovan po 20 bodova (10 golova), Alkaser i Jović po 18 (devet golova)…
Sa ovih našim prostora samo dvojica igrača uspela su da se okite ovom vrednom individualnom nagradom i to su Josip Skoblar (1971, 44 gola) i Darko Pančev (1991, 34 gola).
Jovićev strašni niz i ukupan golgeterski saldo za sada mu nije doneo ozbiljnu priliku da se okuša u seniorskoj reprezentaciji. Svega 14 minuta u tri utakmice. Ali treba razumeti i selektora. I ovog aktuelnog i budućeg. Srbija odavno nije imala ovakav napadački potencijal, a pogotovo ne trojicu tako raspucanih napadača u istoj sezoni. Jasno, pored Jovića tu su kao apsolutni broj jedan do sada u dresu s nacionalnim grbom i brojem devet na leđima – Aleksandar Mitrović, odnosno njegov imenjak Prijović koji rešeta u dresu PAOK-a. Kada saberemo sve njihove golove ove sezone (klub+reprezentacija) dolazimo do neverovatne brojek – 41!
Luka Jović (15, računajući jedan pogodak za U21), Aleksandar Mitrović (13) i Aleksnadar Prijović (13).
Jović se sa Sebastijanom Aleom jako lepo slaže u špicu Ajntrahta, a Francuz je tip igrača Aleksandra Mitrovića. Za svu trojicu, međutim, teško da može da bude mesta u startnih 11 Orlova…
Za kraj, vratimo se Luki Joviću. Nema sumnje da u Ajntrahtu iz dana u dan sve jače udaraju dlanom o dlan pa protrljaju ruke. Ko je sve skautirao 20-godišnjeg Srbina teško je i pobrojati. Nema velikog kluba koji nije dovođen u vezu sa momkom iz Bijeljine. Najčešće Bajern. Pa Liverpul, Barselona… Jedno je sigurno – Fredi Bobić će „gađati“ bar duplo veću cifru od one koja važi na tržištu, a trenutno se kreće oko 20.000.000 evra.
I to samo na osnovu ovoga što smo od Luke videli do sada.
A daleko je kraj sezone…
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
