Naslov ovog teksta zvuči kao početak dobrog vica. Ili liči na onu rečenicu Bate Stojkovića iz ostvarenja „Idemo dalje“ kada kao opštinski službenik novih komunističkih vlasti nevešto pokušava da animira ratnu siročad:
„Bio jedan Nemac i jedan Srbin i ne znam šta se tu desilo, ali je na kraju Srbin pobedio…
Evropsko proleće posle 26 godina, plasman u Ligu šampiona prvi put u istoriji Crvene zvezde i prva pobeda jednog srpskog tima u elitnom takmičenju. I to protiv Liverpula. Nabrojani uspesi predstavljaju svetu trojstvo 18 mesečnog rada Vladana Milojevića na Marakani. Malo, baš malo, razloga za optimizam imaju navijači crveno-belih pred večerašnji susret sa Paris Sen Žermenom u okviru šestog kola Lige šampiona (21 čas), ali razlozi – suštinski postoje.
I oni se ne sastoje samo u suvim brojkama koje kažu da je Crvena zvezda samo jednom poražena u prethodnih 15 mečeva na Marakani, ili da u trenerskoj eri Vladana Milojevića srpski šampion kao domaćin u Evropi nikada nije primio više od jednog gola. Ma, kako se rival zvao.
Put do najvećih trenerskih skalpova Vladan Milojević je morao da traži na frontovima kojima su komandovali nemački stručnjaci. Može da bude puka slučajnost, ali je Zvezdin strateg sačuvao Beograd i Marakanu pred napadima Štefana Rutenbeka, Marka Rosea i na kraju Jirgena Klopa.
Reč je o stručnjacima koji su predvodili Keln, Salcburg i Liverpul… Dobro, kada se pogleda dvomeč strateg Crvenih je bio uspešniji, ali pošto smo već počeli da koristimo vojničku terminologiju treba reći da je Milojević vodio neravnopravnu bitku sa Klopom. Kao kada bi neko od generala bio lišen pomoći avijacije.
Pominjanje Rutenbeka, Marka Rosea i Jirgena Klopa sigurno može da predstavlja ozbiljnu opomenu za mladog stručnjaka na klupi PSŽ Tomasa Tuhela. Bez obzira što je bivši strateg Majnca i Borusije Dortmund za Beograd poneo najsavremenije bojevo oružje. Od kojeg, reći će mnogi, nema odbrane.
Odličan bilans protiv nemačkih trenera Vladan Milojević počeo je da ostvaruje pre 369 dana kada je u Beogradu gostovao Keln. Mladi Štefan Rutenbek bio je vatrogasac u redovima Jarčeva, pokušao je da izgradi sistem koji je uništio Peter Šteger. Nije vredelo. Crvena zvezda je već u tom trenutku bila savršeno upakovana ekipa, sa brojnim automatizmima u igri. Pobedila je sa 1:0 pogotkom Slavoljuba Srnića. Na Marakani se posle 1996. godine i Kajzerlasuterna orilo: „Aufiderzen…“.
Kada igrači pričaju o njegovim sastancima i najsitnijim analizama igre rivala, nego bi pomislio da je Vladan Milojević prototip savršenog italijanskog trenera. Prema svemu ostalom, najviše po mentalitetu i najviše po tome što često kritikuje srpske navike, reklo bi se da je Nemac. Pragmatičan je, racionalan, operisan od euforije i nepotrebnih emocija (bar u javnim nastupima). Gotovo neverovatno za čoveka koji je u ludim vremenima odrastao u Srbiji, a trenerski se i ljudski formirao u još divljijem grčkom okruženju.
Verovatno je Milojević bio sposoban da vrši selekciju dobrih navika i manira, a u tom filterisanju pomoglo mu je i doškolovavanje u Austriji. A baš je tamo video sistem rada u klubu u kojem će, nekoliko godina kasnije, Marko Rose pustiti korene. Taj istočni Nemac rođen u Lajpcigu prvo je sa Salcburgom osvojio Ligu šampiona mladih timova, potom je postavljen trenera prvog tima kako bi zajedno sa igračima koje je školovao doneo pravu Ligu šampiona u Mocartov grada. Preko Vladana Milojevića nije mogao.
Crvena zvezda je u prvom meču totalno ukočila glavne poluge Bikova, ne dozvolivši im da svojim automatizmima pređu preko Marakane. Utakmica bez golova ostavila je solidne šanse Vladanu Milojeviću da sa sa paletama velikog komadanta vrati iz Salcburga, i da se hvali podatkom da je usporio trenerski razvoj Marka Rosea. Svi su videli – čak su mnogi i bili ubeđeni- da je ovo sezona u kojoj Salcburg mora da vidi svetla Lige šampiona. Vladan Milojević je pronašao ključ za germanski sistem Marka Rosea godinama napajanog dolarima iz jedne od najvećih svetskih kompanija.
Možda je do onog doškolovavanja u Austriji, možda i do toga što je kroz život u rad u Srbiji i Grčkoj, Vladan Milojević naučio da oseti potcenjivačku crtu. A mi smo baš skloni takvim razmišljanjima.
Jeste Jirgen Klop hvalio na sva usta Crvenu zvezdu, kupovao simpatije javnosti elokvencijom i neposrednošću koja je, između redova, odavala znakove opuštanja. A ova generacija crveno-belih na takve rivale zna da skoči i kazni ih.
Loša stvar za Vladana Milojevića je činjenica da Klopov potcenjivački greh Tomas Tuhel neće ponoviti. Parižanima gori pod nogama i verovatno će večeras u Ljutice Bogdana igrati preko granice bola. Isto tako, Tuhel nema na lageru pregršt mladih igrača sklonih oscilacijama i lako primljenim golovima, kao njegov zemljak iz redova Red Bul Salcburga Marko Rose. Na kraju ima neuporedivo jači tim od Štefana Rutenbeka koji je predvodio Keln i koji se nije dobro proveo u sudaru sa Vladanom Milojević. I povrh svega Zvezdin trener ponovo ima kadrovskih problema, pošto su iz stroja ispali zaslužni veterani Zvezdinih nabrojanih bitaka protiv nemačkih trenera, Vujadin Savić i Nenad Krstičić.
Ali ako je Vladan Milojević nešto dobro radi onda je to pipanje Ahilovih peta rivala. Kao i svaki tim na ovome svetu PSŽ ima nedostatke… Još ako tome dodamo da se u fudbalu čuda dešavaju, posebno u poslednje vreme na Marakani – onda nam ostaje da verujemo.
I u Zvezdino evropsko proleće, kao i sposobnost Vladana Milojevića da umrtvi još jednog nemačkog trenera pristiglog u Ljutice Bogdana da osvoji Beograd.
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
