Marko Nikolić jasan, nisu krivi igrači i treneri u Srpskom fudbalu!

Trener Videotona o nezaboravnoj godini u Mađarskoj, Vladanu Milojeviću, Bati Mirkoviću, šansama da se vrati…

Suprotno odmaćenom “gde prođe, trava ne raste”, za njega se može reći da – cveta. Potvrda su rezultati. Gde god je radio poslednje četiri sezone uvek je bio prvi. U Partizanu neobjašnjivo smenjen dok je hitao ka duploj kruni, klupu Olimpije napustio pod pritiskom javnosti, iako je bio ispred Maribora, po povratku u Humsku ovenčan trofejima, a plodonosan niz nastavio u Mađarskoj, osvojivši šampinonsku titulu u prvoj godini saradnje sa Videotonom, da bi u narednoj klubu iz Šekešfehervara omogućio Ligu Evrope i u njoj bio konkurentan do poslednjeg kola.

Dovoljno argumenata da se Marko Nikolić smatra jednim od uticajnijih stručnjaka mlađe garde u Srba, a nedovoljno da se nađe u konkurenciji za trenera 2018, jer i sam priznaje – ima boljih.
“Izbor Vladana Milojevića je apsolutno zaslužen, osvojio je titulu i uveo tim u Ligu šampiona. Imam i ja krunu državnog prvaka, plus plasman u Ligu Evrope, što znači da je strateg Crvene zvezde na stepeniku iznad”, džentmenski će 39-godišnji stratet Vidija za MOZZART Sport.

Utisak je da se ne pretvara, stvarno misli sve što kaže, te obrazlaže:
“U poslednje dve sezone kolege su me birale za trenera godine i u Srbiji i u Mađarskoj, međutim, koliko god prijalo, to mi ne znači ništa. Niti se osećam povređeno ako ne dobijem nagradu, niti mislim da sam bolji od drugih kad je dobijem. Mene vuče glad za trofejima i međunarodnim uspesima. Poslednje četiri sezone, gde god smo radili moj stručni štab i ja, uvek smo bili prvi. I hoću još. To me drži”.

Štaviše, tokom razgovora sa Nikolićem uverili smo se koliko ceni kolege rasprostranjene na različitim meridijanima. Smatra da bi se svako od njih vratio u Srbiju samo da je sportska, pa I društvena, klima povoljnija.
“Slaviša Jokanović je najpravio podvig vredan pažnje sa Fulamom, Vladimir Ivić u Izraelu maltene na polovini šampionata obezbedio titulu, Čikago veruje Veljku Paunoviću potvrđeno novim ugovorom, Milan Rastavac beleži sjajne rezultate u Grčkoj, Vuk Rašović je u Emiratima, Slavoljub Muslin u Saudijskoj Arabiji, Aleksandar Stanojević se vratio u Kinu… Možda sam nekog zaboravio, nek’ oprosti, ali su i oni dovoljni da konstatujem kako problem srpskog fudbala nikad nisu bili treneri. Niti igrači. Vidi se to onog trenutka kad odu i dokažu se u inostranstvu. Da pobrojim samo one na top nivou: Aleksandra Mitrovića, Luku Milivojevića, Luku Jovića, Blekija Milenkovića… Pričamo o mlađima. Da ne pominjem starije, dokazane u svakom smislu, poput Matića i Kolarova. Zaključak za sve: nisu oni probem. Ti momci su do juče igrali u Srbiji, a ovi ljudi što sam ih malopre naveo trenirali ih. Kad ih stavimo u bolje uslove pokazuju šta mogu. Valjalo bi to poštovati”.

Zaključak: da nam talenti ne bi odlazili kao tinejdžeri, a treneri na prvu “jaku” inostranu ponudu potrebno je promeniti okolnosti u kojima se takmiče. Stvoriti uslove kakvi vladaju preko. Ne (samo) u finansijskom smislu.
“Ovo zahteva precizno objašnjenje. Prvo, Srbin sam, Beograđanin, ovo je moja baza, ovde ću živeti. Ne volim ništa drugo kao ovaj grad i ovu zemlju, gde sam formiran. Na tome sam zahvalan i uvek ponosno ističem, da ne bi bilo “otišao u Mađarsku, pa pametuje”. Uprkos svim problemima, ovdašnji fudbal je sposoban da iznedri kvalitetnu struku. Svi smo krenuli odavde. Nismo sam Marsa pali u zemlje o kojima sam malopre govorio. S druge strane, ambijent kreiran godinama, nije dobar. Pratim šta se dešava i ne mogu da verujem kakve su teme ovde u prvom planu. Igrači i struka gurnuti su u zapećak, a istureni su razni funkcioneri, priča se o FSS-u, Zajednici, sudijama, a oni bi trebalo da budu servis za najvažnije – igrače. I trenere. Infrastruktura nam je u katastrofalnom stanju. Čak u poređenju sa državama koje nisu svetski vrh, poput Mađarske. To ne mogu da naprave igrači i treneri”.

Uprkos svemu, nepresušni smo izvor talenata, ljudi gledaju fudbal netremice i kad ide i kad ne ide.
“Zato što nas krasi emocija. Fudbal je Srbima bitan deo života, urezan u mentalitet naroda, gladnog uspeha. To nema baš svuda na svetu. Niti sam pozvan da predlažem rešenja, niti imam snagu da ideje sprovedem, ali bez sistemskog rešenja – a to znači direktnog učešća države, da li u vidu privatizacije ili drugog oblika – neće na dobro izaći. Nešto mora da se menja”.

I PARTIZANOVIH PET MINUTA ĆE DOĆI, MORAMO DA BUDEMO SPREMNI

U suprotnom, rizikujemo da opet neko kaže “odlazim iz srpskog fudbala”, kao što je baš Marko Nikolić izgovorio leta 2017, posle duple krune.
“Odgovoriću kontrom: da li je moguće da ćemo ponovo izgubiti ljude poput Saleta Stanojevića, Vlade Ivića ili, možda, Zorana Mirkovića? Niko od nas ne bio bio srećniji da radi u Partizanu i ostane deset godina u svom klubu, gradu, zemlji, nego da juri po inostranstvu? Siguran sam da kod svakog od nas postoji želja da se jednom vrati, međutim, boljim se da taj trenutak ne vidim. Još”.

Grobari bi voleli, iz Humske su zvali. Više puta.
“Nikad ne reci nikad. Fudbal je čudna stvar, pogotovo kad je Partizan u pitanju. Više od običnog kluba. Makar bilo mnogo teško, kao što je sad mom velikom prijatelju Mirkoviću, ipak je sedenje na klupi u Humskoj privilegija, zadovoljstvo i čast. Isto važi i za Crvenu zvezdu. Na evropskom nivou, nisu to obični klubovi. Bogat ne znači automatski i veliki klub. Nikad se ne zna… Samo, to je isto kao za igrače. Kao kad biste pitali Mitra što se ne vrati sad, u naponu snage, da igra za Partizan? Verujete mi, voleli bi i on i igrači sličnih godina, samo da su uslovi malo bolji”.

Još koja o kolegama. Ilustrativno:
“Uvek ću govoriti da imamo dobru struku. Potvrdili su to Sale Stanojević i Milojević plasmanom u Ligu šampiona, Đukić u Ligu Evrope, stalno iz nekog hendikepa, Drulović postao prvak Evrope za omladincima, Veljko prvak sveta. Zar to nisu dokazi da naši treneri mogu da se kvalitetno takmiče sa kolegama na najvišem nivou?”.

Uverili smo se u to jesenas, na primeru Vladana Milojevića. Govorilo se o privilegijama u prvenstvu, a onda dođe do Lige šampiona, pa u njoj uzme bod Napoliju i pobedi Liverpul.
“Treneri nove generacije, poput Miloja, Jokana, Ivića su dokazani. Pitamo se često „utisci ili brojevi“? Naravno, brojevi. Zar ima potrebe da posle svih brojeva hvalim Vladu Milojevića? Šta novo da kažem, kad sve simpatije zaslužuje. Sam se za njih izborio. I to brojevima. Imam potrebu da kažem koju lepu reč o Zoranu Mirkoviću. Danas nema broj, ali znam koliko je posvećen”.

Ako ćemo realno, nije imao ni sa čim da radi. Klub tek mora da ga snabde kvalitetnim materijalom, da bismo mogli da sudimo o Batinim dometima.
“U igri Partizana vidi se jasan njegov pečat. Meni je to dovoljno. Način igre u odnosu na prethodni period, jednocifren broj primljenih golova, organizacija prekida… Sad je trenutak da se Mirković podrži, da ostvari presudan uticaj na selekciju igrača, da se ne pravim mnogo pametan, zna dobro šta da radi. Cela priča oko Partizana mora da dobije obrise strateške. To je njegov i posao sportskog direktora”.

Vidi li, u okolnostima srpskog fudbala, koje je i sam apostrofirao, Marko NIkolić, bolje dane za Partizan?
“Ovde sve doživljavamo fatalistički. Pre samo godinu i po osvojili smo duplu krunu i dobili tri od četiri utakmice za Zvezdom u sezoni. Posle nas večiti rival je uzeo titulu i izborio plasman u Ligu šampiona. Da li to znači da je Partizan tad bio strašan, a Zvezda užasan klub, a sad obrnuto? Ne mogu i jedni i drugi istovremeno da budu prvaci. Kao što nije Real Madrid svake godine prvi ili kao što je Juventus bio u Seriji B. Možda je ovo Zvezdinih pet minuta, sa svih aspekata, ali moramo da se spremimo za naših pet minuta. Oni će doći. Ne sami od sebe. Moramo da se izborimo. Ovo vreme da iskoristimo za strategiju koja ne znači rezultat 1. februara 2019, već u avgustu 2019, maju 2020. i iznad svega u avgustu 2020”.

RANKO, ANTARA, TUMBA I DULE ZA CEO ŽIVOT

Jasan cilj. Grupna faza UEFA tamičenja. Ista ona do koje je rođeni Beograđanin stigao sa Videotonom brže nego što su ljudi koji su ga angažovali očekivali.
“Ideja je bila da na kraju trogodišnjeg plana dođemo dovde gde smo stigli posle samo jedne sezone. Plan je bio da u prvoj sezoni budemo prvaci i kreiramo tim koji bi, uz završetak stadiona, u trećoj sezoni stigao do Evrope. To smo uradili posle 14 meseci, zbog čega su ne samo u Videotonu, već celoj Mađarskoj, euforočni. O tome govore krcate tribine stadiona u Budimpešti na kome smo igrali međunarodne susrete, dok se naš gradio”.

Pamtiće se večno u Sekešfehervaru 2018. godina. Najpre po tituli, trećoj u istoriji kluba, pa po tome što je posle sedam godina Mađarska dočekala klub u grupnoj fazi Lige Evrope. Na tom putu izbačeni su Didelanž, Ludogorec i Malme (sva tri tima posle eliminacije u kvalifikacijama za Ligu šampiona igrala Ligu Evrope), a kasnije ostvarena dupla pobeda nad PAOK-om. Uporedno sa sportskim podvizima, izgrađen je moderan stadion, jedan od najlepših u zemlji.
“Potpuno su drugačiji od nas. I po kvalitetu i po ritmu utakmica. Igračka „namazanost“ i potencijal u vidu mladih fudbalera su na našoj strani, ritam mečeva na njihovoj, igra se brže i dinamičnije. Infrastruktura? Daleko u njihovu korist. Svi klubovi elitnog ranga imaju nove stadione, šta više da pričam… Niko se ne bavi suđenjem. U svakom kolu dese se dva, tri iznenađenja. Posledično tome, liga je izjednačena, čista. Razlika između prva dva kluba i ostalih nije velika kao u Srbiji, gde Partizan i Crvena zvezda imaju ogromnu prednost u kvalitetu u odnosu na klubove sa dna tabele. Organizaciono su perfektni. Mi imamo više talenta i igračkog bezobrazluka, a oni bolji ritam. Ko želi, neka izvlači paralele”.

Trenutno je Vidi pet koraka iza lidera Ferencvaroša.
“Čeka nas neizvesna trka. Svedoci smo šta se desilo prošle godine, u poslednjih mesec i po dana sedam puta smo se smenjivali na vrhu. Izašli smo iz paklenog rasporeda, iza nas je 35 takmičarskih utakmica, što znači da smo odigrali celu ligu samo za jesen. Fardi ih ima 25. U poslednjih osam kola preživeli smo pet derbija, dva sa Ujpeštom, po jedan sa Honvedom, Debrecinom i Ferencvarošem. Između toga smo imali BATE Borisov i Čelsi, plus kup utakmicu. Iz toga smo izašli na fantastičan način. Sličan raspored predstoji lideru na početku proleća, mi ćemo se fokusirati na prvenstvo i optimista sam da opet možemo do slavlja”.

Prethodnu godinu, između ostalog, iz ugla Marka Nikolića, obeležio je i novi ugovor. Do leta 2020. Prihvatio je baš iz, nekoliko puta naglašene, atmosfere.
“Mađari gaje dobar odnos prema sportu. Medijski, kreiraju pozitivnu sliku. Ponosni su na sve svoje u inostranstvu, pažljivo ih prate u svim sportovima. Tamo su sportisti u prvom planu. Zdrava atmosfera. Vlasnici klubova i sportski radnici se ne eskponiraju. Primera radi, ne znam ko vodi ligu, ali zato znam sve igrače. Naravno da zanima javnost zašto sam pomerio nekog fudbalera iz ekipe, međutim, nema tračeva, nisam doživeo prepucavanja klubova, sudije nisu tema. Kad sam došao, pitao sam se ko sudi, a oni me gledaju ispod oka. Kažu, „ma, nije bitno“. Navikao sam na zdrav ambijent. Svaka im čast na tome. Dešavaju se greške, kao i svuda, čak mislim da su srpske sudije dobre samo kad žele da sude, ali to tamo nije tema”.

Pred odlazak u Marbelju, na pripreme uoči početka drugog dela sezone, Marko Nikolić je osetio potrebu da javno istakne ljude koji su presudno uticali na razvoj njegove karijeru.
“Prvi je, bez obzira neke varijacije u našem odnosu poslednjih godina, Ranko Stojić, jer me je sa 28 godina postavio za trenera Rada, podržavao. Posle toga sam veliku pomoć uživao sam od Radomira Antića, pošto me uključio u stručni štab reprezentacije. I dan-danas se čujemo. Kasnije je veliki doprinos prvom dolasku u Partizan dao Ljubiša Tumbaković. Istovremeno i Duško Vujošević. Uvek je bio blagonaklon prema meni, o čemu svedoči način na koji je branio moju poziciju na kraju prvog mandata i telegram, posle osvajanja duple krune, čiji sadržaj nije za javnost. Čuvaću taj papir ceo život. Duleta smatram svojim, nikad se takvih ljudi na odričem”, jasan je trener koji je napustio srpski fudbal, ali će mu se, pre ili kasnije, provejava to iz svake njegov reči, vratiti.

Loading...
Tagged