Prvenstvena pauza prilika je da se evociraju uspomene na po više od 200 utakmica koje su Vladimir Stojković, Miroslav Vulićević i Milan “Lola“ Smiljanić odigrali u dresu Partizana.
Nisu samo brojke u pitanju, mnogo emocija nose u sebi ova trojica Partizanovih fudbalera posle dugogodišnjeg staža u klubu iz Humske.
U razovoru za klupski sajt, golman Vladimir Stojković prisetio se najemotivnijih, ujedno za njega i najtežih trenutaka od dolaska u Partizan.
“Prva utakmica, samo tri dana po mom dolasku u Beograd i potpisivanju ugovora sa Partizanom bila je sa ekipom Hajduka iz Kule, kada je Kleo dap gol makazicama sa šesnest metara.
To je za mene utakmica koju ću pamtiti čitav život, jer je tih dana vladala neka čudna atmosfera, veliki naboj i iščekivanje sportske javnosti kako će sve izgledati na stadionu i terenu kada istrčim svoju prvu utakmicu u crno-belom dresu.
Emocije su u tom trenutku bile pomešane, neki i strah i adrenalin. Ali bilo mi je drago jer, ne samo da smo pobedili na mom debiju, već je ostao upamćen i taj prelep gol Klea. Tada je već sve slutilo da će me Grobari prihvatiti.
Stotu i dvestotu sam posle počeo da gledam kao svaku drugu. Ali utakmicu koju bih morao da biram pored svih lepih utakmica, onih prvenstvenih kod Saleta Stanojevića, uz mnogo lepih derbija i pozitivnih rezultatata, pa potom kod Đuke i sada kod Bate (prim.aut Miroslav Đukić i Zoran Mirković) ipak bi bila Tromso kod Vermeza (prim. aut Vladimir Vermezović).
Tada smo ušli u Ligu Evrope golom Ivana Ivanova iz prekida u 75. minutu, kada sam podigao majicu koju sam posvetio majci Kosi, koja je umrla na prethodnoj revanš utakmici kvalifikacija u Valeti.
Taj prolaz u Ligu Evrope sam njoj posveti uz majicu sa njenim likom, koju je čitav stadion i javnost videla u tom trenutku“, isakao je popularni Stojke.
Desni bek Miroslav Vulićević je u Partizan došao krajem 2013. godine, u vreme kada je trener crno-belih bio Marko Nikolić.
“Sećam se da je prva zvanična utakmica bila baš protiv ekipe Radničkog iz Kragujevca. To je ipak bio moj debi pred Grobarima, kada želite da se pokažete u što boljem svetlu i opravdate i poverenje kao pojačanje. Kada se završila, uz to pobedom, kao da mi je pao neki teret sa leđa.
Sudbina je htela da 100. utakmica bude protiv ekipe Javora iz Ivanjice kluba u kojem sam proveo značajne fudbalske godine. Iskreno, 200. se i ne sećam, ali odigrati 200 utakmica u crno-belom dresu me čini posebno srećnim i ponosnim. Toliko klinaca mašta da odigra barem jednu utakmicu za Partizan, a eto, ja sam ih odigrao preko 200.
Kada govorimo o omiljenoj, teško ih je izdvojiti. Ipak, sigurno je najupečatljiviji moj prvi derbi. Toliko ste toga čuli o večitom derbiju i sada je red došao da vi budete deo te fudbalske svetkovine. Zaista nisam mogao bolji debitantski derbi da poželim.
Igrao se na našem stadionu, gde je atmosfera kao i uvek bila do usijanja. Naš protivnik nije iskoristio dva penala i onda ja asistiram za pobedonosni gol u 90.minutu igre!
Uz derbi tu su i evropske utakmice od veliki važnosti za klub – Jang Bojs za proleće u Evropi i Steaua u Bukureštu i moj prvi gol u dresu Partizana“, istakao je Vulićević.
Ni iskusni vezista Milan Smiljanić ne može bez velikih emocija da govori o Partizanu i svojoj karijeri u crno-belom dresu.
“Za mene je svaka utakmica u dresu Partizana svetkovina i utakmica koja je upisana velikim slovima od prvog dana kada sam zvanično debitovao u prvom timu sa 17. godina na utakmici protiv Sutjeske u Beogradu.
Stoga nerado izdvajam i brojim iste, jer je za mene svaki dan proveden u ovom klubu, energija, atmosfera i prijatelji nešto što je utkano u svaka moju ćeliju. Da li bila prva, stota, dvestota, uvek podjednako važna i milija od svake inostrane.
Ali, ako baš izdvajam, to je protiv Andrlehta u Briselu i ponovni plasman u Ligu šampiona, i naravno, svaki večiti derbi. To je za mene uvek poseban žar i energija kao prvog dana kada sam kročio u Humsku“, izjavio je Smiljanić.
