Stručni štab Crvene zvezde odavno je nezamisliv bez Milana Kosanovića, desne ruke Vladana Milojevića.
Ponekad će vam se u razgovoru sa Kosanovićem činiti da ne postoji informacija ili podatak koji ne može da izvuče „kao iz topa“. Kada smo radili prethodni intervju, aktuelan tokom meča sa Suduvom, Kosanović je u neformalnom razgovoru već do tančina znao da vam predstavi opasnosti Legije i Trnave, potencijalnih budućih rivala, čak do rezervista iz B tima.
Upravo takav pristup i dobra informisanost u stručnom štabu Vladana Milojevića bili su baza za stvaranja rezultata u poslednje dve godine – Liga Evrope, Liga šampiona, pa dograđivanje ekipe koja ima zadatak da nastavi niz. Kosanović će sa zadovoljstvom raditi na tome, optimizam provejava kroz njegove reči već na početku novog razgovora za Telegraf.
– Super su momci, ovo su pripreme posle 37 odigranih mečeva, praktično znači da je ova pauza bio oporavak igrača od prethodne sezone i došli su sa boljim rezultatima nego što su imali letos. Nije bilo potrebe da se opet kreće sa pripremama, jednostavno se nastavilo sa stvarima koje su vezane za doterivanje određenih faza igre, koje smo primetili kroz Ligu šampiona i domaće prvenstvo da treba da se doradi. Imali smo privilegiju kao evropski timovi, da ne trošimo vreme na stvari koje smo morali prošlih godina, da se formira opet ekipa, da se opet iz početka nešto pravi.
– Otišli su Krstičić i Degenek, stigli Milunović, Vulić, Jirka, Vukanović, još su podigli kvalitet. Kipar i Turska su za detalje, analizirali smo domaće prvenstvo, šta je to što treba da se uradi da budemo ubedljiviji, iako ljudi misle da imamo već veliki broj bodova. Ne uljuljkavamo se, hoćemo još bolje proleće i dobru osnovu za utakmice u Evropi sledećeg leta.
Mečevi su pokazali dobru spremu, očekuje li se dobra rotacija i na kraju priprema?
– Vidi se da kada se neko zameni u timu, to ne predstavlja veliki problem. Jednostavno, održava se takmičarska forma, ne pada igra, elementi igre vezani za taktičke zamisli, igrali smo jednom 4-2-3-1, pa smo prešli u 4-1-4-1, imamo igrače za više sistema, bićemo po tom pitanju kvalitetniji, moći ćemo da menjamo sisteme, danas ne bih ni voleo da se govori toliko ta reč i da se izbaci iz upotrebe, danas uđete sa jednim, pa kroz igru se to promeni. Zovu se to više situacione formacije nego sistemi.
Novajlije?
– Iskreno, Milunovića smo dugo pratili, na radaru je dugo. Vukanović je najbolji strelac lige, u poslednje dve godine je pokazao kvalitet u Napretku, uvek je jedna od najvećih opasnosti kluba, Vulić je talentovano dete koje je 100 i nešto mečeva odigralo u SL, ne dolazi kao mladić bez mečeva, to mu je bila ulaznica za Zvezdu, igrao je kvalitetno, Jirka je razbio neke tabue u Srbiji, da su igrači iz istočnih zemalja nedovoljno kvalitetni.
– Jirka je pokazao da ima motoričke sposobnosti na nivou Top 5 liga. Ako se zna da je naša nova želja Liga šampiona, onda je on pokazao kakvi igrači i sa kakvim motorom treba da igraju tu Ligu šampiona. Možda je po tom motoričkom osnovu pokazao najveći kvalitet, ali su svi pojačali kvalitet Zvezde.
Mnogi ga već porede sa Radonjićem, odnosno, očekuju od njega nešto slično?
– Voleo bih da ne postoji euforija ka njemu, on je dete 1997. godište koje mora da se ostavi na miru da radi, kao do sada, ne želim da me ljudi pogrešno shvate, oni imaju različite načine igre, Jirka je po brzinskim sposobnostima sličan, ali su različiti po mentalitetima i shvatanjima fudbalske igre.
U prethodnom razgovoru, spomenuli ste da Zvezda mora da izbaci 2-3 igrača iz omladinske škole u prvi plan, da li je i sada to na snazi?
– Promenila se situacija od pre godinu dana, Zvezda sada je kvalitetnija, takmičenje je takvo. Ljudi moraju da shvate, što Zvezda bude kvalitetnija, to će rigoroznija biti kontrola igrača koji ulaze iz OŠ u prvi tim. Dva su prosta razloga, zahtevi takmičenja u Evropi, zatim njihove motoričke sposobnosti i kvalitet. Napravljen je drugačiji put, kroz Grafičar i sistem sličan u Zvezdi igrači moraju da se profilišu kroz seniorski fudbal, da dolaze obučeniji, bolji i kvalitetniji u prvi tim.
– Taj Grafičar je baza Zvezde sa OŠ, čine oni budućnost Zvezde. Vidimo sve da tendencija Zvezde ka vrhunskim rezultatima daje manje prostora mladim igračima. Prosto je, igrate sa Napolijem gde je najmlađi 1992. godište, a mi sada tražimo da igramo sa 18-godišnjacima. Liverpul ima levog beka koji je mlađi, a u Srbiji se više ne zna šta je mlađi igrač, mi govorimo da više nije mlad kad ima 19. Je l’ Velja Nikolić i Joveljić više nisu mladi, mi tako gledamo nakaradno i to je problem. Jirka je mlad, Vulić je, sve do 23. godine u razvoju talenta su igrači mladi.
Kakav je utisak ostavio odlazak Bosića iz Zvezde u Partizan?
– Bosića poznajem iz Novog Sada kada je bio član Petar Puača škole, svako dete koje ode iz Zvezde, mislim da pravi grešku. Ne bih da ulazim u polemiku, čini mi se da je ovde interesantno samo to što je otišao u Partizan, tek treba da pokaže da je igrač, ne volim tu famu odlaska. Ovde se traži senzacija, ovo su igrači koji još nisu gotovi, nisu odigrali seniorsku utakmicu, prelazaka iz mlađe je više nego što je u javnosti propraćeno. Tek treba da se dokaže i pokaže. Tajming je da se ništa ne dešava oko prelaznog roka, pa je bilo zanimljivo.
Sa druge strane, Martin Novaković je iz Humske došao na Marakanu.
– On je omladinski reprezentativac, uvek je pokazivao kvalitet, moraće u omladinskoj ekipi da potvrdi da je talentovan. Isto mislim kao i za Bosića, jako ga dalek put čeka, da se kroz rad i trud pokaže, individualne stvari, a posle toga kroz Grafičar… Zaključak je da je dečko potencijal, a sve ispred njega je ozbiljan rad.
Kakav ste napredak videli kroz omladinsku Ligu šampiona?
– Ko je video Zvezdu u prvim kolima i na kraju, sigurno je video napredak. Isto važi za seniore, kad igrate sa najvećima, napredujete. Zvezda je u početku i u domaćoj ligi imala problema, posle je napravljena mini serija u omladinskoj ligi, posle je ostala u trci za trofej, a svakako se izlazi kvalitetniji iz te Lige šampiona. Kada igrate sa vršnjacima Napolija, PSŽ, Liverpula, možete samo da napredujete i da vidite kakve su moderne tendencije u fudbalu. Da vidite kako da se odbranite, osujetite ih, onda kako da ih dobijete.
– Poslednje tri utakmice su bile na jako visokom nivou. Sva deca su pokazala kvalitet, tako moraju da se fokusiraju i na narednih šest meseci, ne smeju da stanu. Što se tiče Joveljića, Terzića, Nikolića i Stanojeva, seniorski mečevi će biti merilo, oni jednostavno prestaju da budu omladinci. Verujte da posle toga se sve poništava, omladinski staž daje alibi kratko, ali ulaziš u bitku sa starijim igračima, nekad i duplo starijim. To je najosetljiviji prelaz, mnogi se izgube.
Čujete li se sa Nemanjom Radonjićem?
– Čujemo se, počeo je da igra, ovde stalno pričamo o periodu adaptacije, a on je pre Zvezde imao fudbalsku rupu. Zar neko stvarno misli da će posle godinu dana u Zvezdi odmah moći da bude adekvatan na tom nivou u ligi koja je preozbiljna pre svega fizički? Drago mi je da neki podaci pokazuju da i dalje ima potencijal, ne bi ga sigurno uzimali Francuzi, oborio je rekord u istoriji Marseja sa 6 od 9 pretrčanih sprintova protiv Nice.
– To znači da postoji motor, ali psihološki aspekt treba napraviti da sav potencijal eksploatiše na svakom meču. To je najveći problem, ne daje sve svoje mogućnosti, u nekim momentima kalkuliše, ali mislim da je sad ovde shvatio. Trudimo se da u razgovorima shvati da svaka liga i klub imaju svoje zakonitosti, principe. Mora da se prilagodi tome.
Takođe, došao u je u veliki klub koji je na timskom nivou prošao kroz veliku krizu?
– Teško je kada dođete pred kraj avgusta u formiran tim, tim se traži, ima promena i rotacija. Kad nema rezultata, trener proba različite varijante. U startu je bio sa strane, uzimao je igrače koje je znao. Posle toga nisu stigli rezultati, krug se nastavio. Očekujem da do kraja sezone odigra 10 do 15 mečeva, čime bi sezona bila uspešna. Posle slede golovi, mora da se nametne učinkom, šteta što mu je poništen gol koji bi mu bio bitan. Ti prvi golovi kod njega izazivaju domino efekat u pozitivnim smislu, čak i u domaćem prvenstvu u Srbiji nije dao gol na jesen, a posle se zna kako je rešetao.
Takođe, veliko poverenje imate u Uroša Račića, kome će Tenerife biti odskočna daska.
– Račić ima jedan put, opet pričamo o 20-godišnjaku, mi kao da uživamo da igrač ode u Valensiju i ne igra tamo. A onda pogledamo sastav, Pareho, Kokelan, da li neko smatra da će Račić sa 20 godina da izbaci sve te igrače? Neinformisani smo, nemamo dovoljno podataka, naše neznanje ubija, stalno smo skeptični. Prešao je u Tenerife, oduševljeni su njime i to je ono što Račić može. Reprezentativac je omladinski, pred njim je EP. U perspektivi će napredovati, do koje granice, videćemo.
Zvezda je dovela i Mirka Ivanića, još jednog momka koga dobro znate?
– Mića Ivanić se dokazao, ima sigurno preko 60 utakmica u Evropi, 4 godine u BATE Borisovu, igrao je za Crnu Goru, kvalitet nije sporan. Sam meč protiv BATE Borisova u Beogradu pokazao je da je kvalitetan, radio sam 3 ili 4 godine sa njim, u omladincima i prvom timu. Uvek je bio talenat, fizički neke stvari je trebalo da poklopi. Imao je pravilan razvojni put, posle omladinskog staža u Vojvodini je otišao u Proleter i kalio se u drugoj ligi. Pokazao je kvalitet i došao u 1. tim Vojvodine, pa otišao u BATE za transfer od milion.
EVROPSKA BAJKA
Jedan od najupečatljivijih momenata bio je kada ste u kameru rekli „nije gotovo, Liga šampiona“, posle pobede nad Trnavom. Kao da ste predosetili šta će se desiti.
– Iskreno, još kod prvog kola kada su izvučeni parovi, ja sam nekim ljudima, ne bih da imenujem, objasnio neke stvari. Nema potrebe, to su moje privatne stvari. Taj osećaj kad imate, da će se nešto desiti… Milojević im je rekao pre godinu i po, čim je ušao u klub, „ne bojte se, samo radite, slušajte, ući ćemo u Ligu Evrope. Mnogima zvuči kao neka floskula, motivaciona poruka, ali desilo se.
– Posle Trnave, postoje neki ključni momenti kada se dese i poklope stvari, onda imate osećaj da ne može ništa da se desi što bi vas sprečilo da uđete u Ligu šampiona. Čak i meč u Trnavi je pokazao da se ponovo pojavila Liga Evrope, imao si nešto sigurno. Kada sam video da igramo bez publike protiv Salcburga, kad sam video onoliko navijača na treningu, video sam veru u ljudima. Kada se skupi 10.000 ljudi i veruje u uspeh, dođe u inostranstvo da podrži, male su šanse da se uspeh ne desi.
Salcburg mnogi apostrofiraju kao klub koji je ostavio igrom jači utisak čak i od PSŽ-a ili Liverpula.
– Salcburg je drugačiji tim, svi veliki timovi se oslanjaju na pojedince, ali oni igraju najorganizovaniji fudbal u Evropi, timski, u rombu. To su svi probali da igraju, a posle se videlo da je zahtevno previše, zahteva mnogo spremne igrače, igra sa dva špica, mnogo delikatna… Onda igrači prepoznaju kako je teško. Stalno ponavljam kako mora da se sve sagleda iz realne situacije jer Salcburg u Beogradu nije šutnuo na gol.
– Sve se gleda kroz revanš, sve oko ekipe Salcburga, a mi prvi meč igrali bez publike. Zna se šta publika znači Zvezdi, videlo se protiv Liverpula. Pođimo od situacije gde Zvezda igra pred 50.000 ljudi protiv Salcburga, da li stvarno mislite da bi oni prekidi sigurno prošli onako. Možete li zamisliti kako bi reagovao Salcburg, to je ipak mlada ekipa, videli ste kako su reagovali kada su primili gol, nisu znali 10 minuta gde su.
– Publika Zvezde je nešto što diže do neslućene granice, ne znate gde je limit, a mi smo u Beogradu imali tri šanse u 2. poluvremenu. Zaboravljaju ljudi da je Radonjić izašao sam pred golmana, ne pričamo o našim šansama. Imali su 2:0, ali oni igraju LE, mi LŠ!
Kako biste još opisali njihovu igru?
– Ljudi moraju da shvate, kada se igra u rombu, posle 60-65 minuta, ekipa se gasi. Jednostavno, nemoguće je da igrate toliko zbog tolikog presinga, fudbal je igra u intervalima, ima šetanja, džoga, lakog trčanja, 80 posto zonu i sprint. Salcburg je ekipa sa najviše trčanja u strukturi kretanja, posle određenog vremena se organizam zamara i ulazi u dekoncentraciju. Nama se desilo da odradimo dva prekida u pet minuta gde oni praktično ne znaju kako da brane, nemaju rešenje. To je kvalitet ekipe, iz prekida smo anulirali prednost.
Zvezdan Terzić je u ekskluzivnom intervju za Telegraf najavio dodatnu izgradnju objekata i mediko blok centra koji bi bio od velike koristi klubu?
– Milojević je na tome insistirao, određene stvari u LŠ zahtevaju mnogo toga, a mi mislimo da je dovoljno srce i da čovek ima dve noge. Bitan je oporavak, nije ovo vreme kad se igra jednom nedeljno. Sada ideš iz aviona u avion, treba da se oporavite, motivišete, medicinski blok koji treba da se napravi pomoći će štabu. Igrači će biti spremniji i konkurentniji, znamo šta sve koriste igrači u LŠ i to je neophodno da bismo tu ostali.
– Ne bih voleo da bude zanemarena priča da smo igrali protiv najboljeg štopera i golmana sveta u Liverpulu, najbolji budući odbrambeni igrač je iz Napolija, najtalentovani je Mbape, najskuplji je Nejmar, to su sve igrači naše grupe. Verujte, vreme će pokazati koliko je teška ova grupa, nije moglo teže. Time su 4 boda veća nego što će ljudi da priznaju.
Kako vam je uspelo da usadite veru ekipi da može protiv ovakvih timova?
– Mi smo analizirali svaku utakmicu i igrali smo sve bolje. Svaki revanš je bio bolji, možda rezultatski Napoli nije bio bolji, ali smo u određenim momentima bili dominantni, naročito protiv Napolija. U nekim elementima igre smo bili bolje, i ako bismo gledali poluvremena, u Liverpulu smo oba izgubili, ovde smo 1. dobili i drugo igrali nerešeno.
– PSŽ smo imali u jednom momentu dobijeno poluvreme, to mi je krivo što nismo održali, sa Napolijem imate tri nerešena poluvremena i to pokazuje mnogo. Treba nam još mnogo igre da budemo još konkurentniji, a to se može dobiti samo kroz takmičenje sa najboljima.
Posebno se tu izdvojio Dušan Jovančić, kao momak koji je od niželigaškog fudbala došao do Lige šampiona i odmah počeo da nadigrava renomirane rivale.
– Znate kako, postoje heroji iz senke, Jovančić ima sigurno preko 150 mečeva SL, dogurao je na mala vrata do kapitena Vojvodine. U Zvezdu je došao na mala vrata i postao oslonac ekipe. Poseduje kvalitet, pravi je igrač koji preuzima odgovornost, momak je za pohvalu van terena i na njemu.
Dejanu Joveljiću ste znali da kažete kako je on igrač koji će biti „pravi u sezoni 2019-20“. Smatrate li da ima strpljenja da čeka taj momenat i da je potpuno prihvatio sugestiju?
– Ne znam da li je u potpunosti prihvatio, mladi igrači to čuju, pa im odgovara, drži ih to, pa imaju problem jer imaju okolinu i čitaju vesti… Pa sugerišu „stavi Jovelju“, a ako se izgubi, šta je sa Zvezdom. Vrlo je teško napraviti balans, Milojević to radi na pravi način, kontroliše emocije ljudi koji se ne bave strukom.
– Jovelja shvata koliko još stvari treba da popravi zajedno sa fizičkim aspektom, kako bi bio konkurentan za Zvezdu. Ozbiljno je kad udari u Kulibalija, nije isto kao kada udari u vršnjaka. Čak i LŠ, dominirao je sa golovima i pokazao je kvalitet u godištu. Onda treba da igrate protiv Albiola, Van Dajka, Kulibalija. Ima nešto što malo njih ima, veliku želju, i dalje broji golove na treninzima, pred njim je ozbiljna budućnost.
POBEDI, PA UZMI DRES!
Posle Arsenala, zamerili ste igračima što su tražili dresove. Da li vas je onda pogodilo kad je nešto slično viđeno posle PSŽ-a u Parizu?
– U tom momentu niko nije sanjao da će igrati LŠ i da će biti još većih događaja, a to je da promenite dresove sa najboljim igračima sveta. Prelomna je bila utakmica kod kuće protiv Liverpula, tu su shvatili. Niko posle Liverpula nije vodio računa da promeni dres, nego kako da proslavi tu pobedu. Opet mislim da je to najbolji primer za učenje. Uzmi, pobedi, ako dođe dres, to je suvenir. Kad pobediš, kažeš, „pa i nije ovaj tako opasan da ja jurim njegov dres“! Dres možete da kupite, samo pobeda te izdvaja.
Radili ste dugo i uspešno samostalno kao trener, ali ste se idealno uklopili i u ovakav način rada, prvo sa Veljkom Paunovićem, sada i sa Vladanom Milojevićem?
– Čovek sam koji voli da radi kao deo štaba, nego da bude deo nekih neambicioznih sredina koje ne mogu da isprate količinu rada za prvo mesto. Naravno da volim da budem prvi, bio sam selektor reprezentacije, trener Novog Sada u drugoj ligi, bili smo najmlađi treneri Veličko Kaplanović i ja. Put me naveo da budem deo štaba, put me naveo da štabovi uvek imaju rezultate. Bio sam i trener omladinaca Vojvodine, ne bih voleo da nešto objašnjavam.
– Prvenstveno želim da budem deo nečeg gde mogu da pomognem znanjem i svojim stvarima. Ne patim od toga, pustim vreme da pokaže šta će se desiti. Ovde mi je milina raditi sa Milojevićem, mnogo sam naučio, ovde sam baš dosta naučio. Kroz saradnju sa Milojevićem i LŠ sam postao još bolji i kvalitetniji trener.
Baratate stvarno velikom bazom informacija i podataka, koliko vremena dnevno posvećujete fudbalu, stižete da ispratite sve od najjačih liga do utakmica najmlađih kategorija?
– Puno vremena, stvarno. Ovaj posao volim i ne znam šta bih drugo radio, opet bih neke stvari vezane za fudbal. Volim da pogledam meč, pratim igrače, količina informacija je danas u fudbalu vrlo bitna, morate biti što konkurentniji, da znate više od drugih. Imao sam sreće što sam bio u reprezentacijama i video sve igrače koji su u nekom momentu prolazili kroz selekcije, a sada dolaze na veliku scenu.
– To olakšava posao, 10-12 igrača je došlo u Zvezdu, i još će doći onih sa kojima sam radio ili u reprezentaciji ili u Vojvodini. Praktično sam 20 godina u domaćem fudbalu, prošao sam sve od 6. lige do Superlige. Skupio sam mnogo informacija, a one koje nemam kroz praksu, skupljam kroz internet, gledanje liga, malo u razgovorima sa trenerima. Ovde možete na pripremama, razgovarate sa ljudima iz Šahtjora, sa Jirkom i sa ljudima iz Trnave, uvek ti razgovori budu vezani za profesiju.
Postoji li nešto što vas je u LŠ posebno fasciniralo u komunikaciji i susretu sa kolegama, Klopom, Tuhelom, Anćelotijem?
– Postoji izjava koja najbolje oslikava današnje stanje Zvezde. Kada je gospodin, veliki gospodin Anćeloti rekao da smo fascinantni autsajder. To je rekao pre Lige, a druga fascinacija mi je kolega iz Salcburga Rose. Na predavanju UEFA za mlađe selekcije, pošto je i sam poznat kao prvak Evrope u omladinskoj konkurenciji sa Salcburgom.
– Rekao je, „da sada ponovo igram utakmicu sa Zvezdom, drugačije bih je pripremio u Beogradu, jer sam tek tad video šta znače navijači, mi smo šansu propustili u Beogradu. Zvezda bez navijača nije isto, nismo to dobro pripremili, igrali smo oprezno, strpljivo, praktično smo utakmicu potrošili, a da nismo ništa uradili“.
– Što se tiče fudbalskog dela, fasciniraju mnoge stvari, naročito vezane za individualni kvalitet, igra Napolija. To je putokaz, Sari je postavio osnove, pa dođe Anćeloti i svi očekuju da sve promeni, on je samo nastavio gde je Sari stao. To je dalo rezultat u načinu rada, treninga, postavci, zadržao je dobar deo fizionomije igre. Kod nas bi neko rekao „hajde da menjamo“. Napoli je tim koji iznenadi šta uradi timski. U PSŽ-u najmanje ima tima, ne bih da uvredim kolege koje se bave PSŽ-om, to je više stvar da ne pokvarite, nego da napravite. To su psihološki aspekti, da napravite dobar odnos i da naprave maksimum, tu se ogleda majstorstvo.
Poznato je koliko umete i vi da napravite dobru atmosferu na treningu. Kako gledate na ekipu „Gardista“ i izjavu Aleksandra Mitrovića da su upravo oni napravili timski duh kakav je krasio njegov Partizan u vreme dok je igrao za crno-bele.
– Oni su napravili ekipu koja nosi pozitivnu atmosferu. Uvek su vedri, rezultati donose potporu, u LŠ se vidi kada ne prođe najbolje, vrate se na kolosek. Znajući odnos Žuleta i Mitrovića, znam da je dobro upoznat sa atmosferom. Kad on vidi sa strane, a zna se da je veliki partizanovac, onda je to veoma upečatljivo!
