Naša teniserka Bojana Jovanovski Petrović odlučila je da završi karijeru. Emotivno saopštenje 26-godišnje teniserke ovim povodom prenosimo u celosti:
Dragi prijatelji,
Prvo poglavlje mog profesionalnog života ispisalo je poslednju stranicu. Odluka je bila teška, popločana suzama, dugim sastavljanjem mozaika, koji je nakon mnogih teza ZA i teza PROTIV, ipak doveo do reči koja sadrži toliko emocija, koja slama, ali i koja označava da nakon nje dolazi novo poglavlje. Da, kraj! Kao i svaki kraj nečega što se rano završi, što je moglo i imalo razloga da traje, da dosegne nivoe za koji je bilo “štofa” jeste bolan, ali život ide i mora da ide dalje.
Moja karijera profesionalnog igrača je završena. Odluku sam donela teško, nakon mnogo razmišljanja, negodovanja samoj sebi, jer jedan deo mene još uvek želi na teren, još uvek želi da se takmiči, ali telo usled brojnih povreda i operacija izazvanih povredama, jednostavno ne može dalje. Nažalost, više ne mogu da treniram i igram na način na koji sam to činila pre, na koji sam navikla, a ako ne mogu ne samo dostignuti moj najbolji rezultat koji sam imala do sada, već i prestići, onda nema svrhe ići dalje kroz nešto što me neće profesionalno zadovoljiti i ispuniti. Kao igrač nikad se nisam zadovoljava prosekom, radila sam mnogo na terenu, stremila sam velikim rezultatima, nisam ostvarila maksimum, ali nisam nezadovoljna. Tenis mi je pružio mnogo, jedinstvenu i neponovljivu životnu priču. Tenis mi je omogućio da proputujem ceo svet, upoznam ljude sa svih meridijana, steknem prijatelje za ceo život.
Znam da je rano za odlazak sa teniske scene koja je značila moj život poslednjih 20 godina, od kako sam prvi teniski korak napravila, ali kada se sve sabere i oduzme, smatram da je ovo u ovoj situaciji jedina ispravna odluka.
Zauvek ću se sećati prvih udaraca male žute lopte, prvih mečeva koji nisu obećavali, ali koji me nisu demoralisali…trenutka kada su pobede krenule da se nižu i kada sam otišla u sam vrh junioskog, zatim i do 32. mesta na WTA sceni. Svakako nešto što će zauvek odzvanjati u mojim ušima, eho koji će me večno pratiti je aplauz navijača u beogradskoj Areni 2010. kada sam debitovala za Fed kup tim Srbije. Pobeda pod svodovima hrama srpskog sporta dala mi je krila koja su me nosila sve do svih mojih najvećih rezultata koje sam ostvarila, do tri WTA finala, od toga dve titule, do naslova vicešampiona sveta u Fed kup takmičenju u kome sam uvek i kada god me zdravlje služilo igrala svim srcem, snagom i žarom.
Tenis ostaje deo mog života. Ne odlazim bez plana i u nepoznato. Sigurno je da ću pored završetka studija psihologije, koji će mi sada biti zadatak broj 1, nastaviti sa teniskim aktivnostima, samo ovaj put kroz trenerski poziv. Tenis je bio i ostao moja ljubav, moj život, tako će biti zauvek.
Zahvaljujem se svima za sve ove godine vernosti, podršci, energiji, ljubavi. Bez vas ne bi ništa bilo isto. Zahvaljujem se mojoj porodici: majci, ocu koji je sve ove godine proveo samnom na terenu, preživeo svaki moj poen zajedno samnom, svaki sekund mog teniskog života, sestri, mome suprugu. Idemo dalje u nove pobede, u ostvarenje novih lepih sportskih priča i ciljeva.
Voli vas vasa Bojana
Rano je otišla u penziju, ali budući da još nema ni 27 godina, može se desiti da se u nekom momentu i predomisli. Ali, ako se to i ne dogodi, ljubitelji tenisa u Srbiji zapamtiće je kao velikog borca koji je uvek bio spreman da igra za svoju otadžbinu.
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
