Bio je avgust 2018. godine, kada se prvo dalo naslutiti da će Marko Marin pojačati Crvenu zvezdu. Navijači prosto nisu verovali, jer igrač takvog pedigrea nije pripadao srpskom fudbalu, bez obzira što se Crvena zvezda plasirala u Ligu šampiona.
Desilo se!
Pročitajte još:
Bio je jun 2021. godine kada šira javnost nije mogla da prepozna diplomatsku inicijativu Zvezdana Terzića da na Marakanu dovede Aleksandra Dragovića. Čak je bilo mišljenja da je to klasično skretanje teme!
Desilo se!
Bio je avgust 2023. godine kada se Beogradom pročulo da je In Bom Hvan na radaru Crvene zvezde i da bi mogao da završi u Beogradu. To je tek bila naučna fantastika, ali je rukovodstvo srpskog šampiona osetilo da ima šansu posle kratkog spoja između rukovodstva Olimpijakosa i reprezentativca Južne Koreje. Igrač takvih karakteristika je bio novi korak napred, podizanje lestvica.ž
Desilo se!
Na kraju se i desio Marku Arnautović. Možda je smelo reći, možda treba izbeći konstataciju zbog Dragovića i Marina, ali doskorašnji član Intera je Zvezdin posao decenije. Zbog toga što je svojevremeno Arnautović pripadao društvo najboljih evropskih špiceva. I to je uz koktel emocija koja donose gastarbajterska deca, neverovatan dobitak za Crvenu zvezdu. Uz sve to Aranutović će, sasvim sigurno, animirati malo uspavanu zvezdašku javnost.
U prirodi čoveka je da sumnja, ali činjenično stanje je da Crvena zvezda nikada ranije nije dovela pojačanje iz redova vicešampiona Evrope, iako će Marko stići kao slobodan igrač, nakon što mu je prvog dana jula istekao ugovor sa Interom. Obasipali su stamenog golgetera ponudama iz Beča, Turske, Saudijske Arabije, ali je dečačka ljubav pobedila. Nekoliko reči sredinom marta, ono „Sve najbolje Zvezdi i nadam se da se vidimo“, nakon što je Srbija pobedila Austriju i zadržala meso u eliti Lige nacija, bilo je dovoljno za flert koji će pomeriti platežne granice srpskog sporta.
Ako pojedinim navijačima Zvezde još nije jasno kakvog su fudbalera dobili, nije zgoreg da zanju da ga je pre tri godine tražio Mančester Junajted, da je transfer na relaciji igrač – klub bio dogovoren, ali da je Bolonja odbila da ga proda, godinu dana pre nego što ga je pustila u Inter.
Nije se najdugovečniji fudbaler u istoriji reprezentacije Austrije (125 nastupa) naigrao fudbala u Interu, ali znao je da će na Meaci imati ulogu ispomoćnika Lautaru Martinezu i Markusu Tiramu. Najčešće je ulazio sa klupe igrajući kod Simonea Inzagija u formaciji sa dva napadača. Vladan Milojević je prošle sezone povremeno igrao sa Šerifom Endijaeom i Brunom Duarteom, a to je bio slučaj i u finalu Kupa Srbije protiv Vojvodine.
Dakle, jasno je da se hijerarhija u napadu Crvene zvezde menja, iako bismo u kvalifikacijama vrlo lako mogli da vidimo saradnju Marka i Šerifa, ili Duartea. Fudbalska umešnost dozvoljava Arnautoviću da kada pored sebe ima još jednog klasičnog golgetera, igra kao „shadow striker“, sa slobodnjim radijusom kretanja, sa sposobnošću da on bude taj koji će poslati završni pas.
Statistika iz Intera kazuje da je na 65 utakmica postigao 14 i namestio pet pogodaka, ali ako znamo da je na terenu za dve godine proveo svega 2.036 minuta, učestvoavo je u golovima vicešampiona Italije i Evrope na svakih 107 minuta, što je odličan prosek.