Još jedna besana noć je iza navijača, stručnog štaba i košarkaša Crvene zvezde. Bio je na kolenima prvak Evrope u Pioniru, čekao poslednji udarac tima Janisa Sferupulosa da bude nokautiran, bez šanse da ustane pre nego što arbitri izborije do deset. Ali je Panatinaikos pokazao kvalitet, ostavivši Zvezdu na skoru 3:4, što nikako nije alrmantno. Samo je teško za svariti.
Jer za razliku od prethodnih godina, ova Crvena zvezda ima glavu i rep, ne pati na početku Evrolige, niti ima potrebe da imrovizuje i prilagođava se elitnom takmičenju. Zvezda je vrlo lako mogla da bude u nebesima, ispijajući opojni mir euforije, odnosno na skoru 6:1. Tri meča izgubila je u tesnoj završnici, što svakako nije slučajno (bez obzira na skandalozno suđenje u Viljnusu). Ima i do dekoncentracije, loših odluka u poslednjem minutu, umora koji je prouzrokovao promašena bacanja.
Ima i do spleta okolnosti. Jer sa zdravim Bolmbojom Crvena zvezda bi u susretu sa Panatinaikosom znala da ukroti fizičku snagu Matijasa Lesora. Videli su na Malom Kalemegdanu, ono što znaju svi iskusni sportski radnici. Jedan tim je onoliko jak, koliko mu je jaka najslabija karika.
Morao je Janis Sferupulos da, u nedostatku Bolomboja, da veću šansu reprezentativcu Srbije Urošu Plavšiću. Nesumnjivo talentovan momak još traži sopstveni identitet u evroligaškom društvu. I za sada mu slabo ide. Elem, Plavšić i Luka Mitrović su kombinovano postigli samo dva poena. Suviše malo da bi se pobedila sila iz Atine.
Samo što ne treba sada bacati kamenje u pravcu Uroša Plavšića. Kada Petrušev uđe u ritam, i ako dođe toliko čekano pojačanje na poziciji centra, nekadašnji član Mege će u miru, bez pritiska, dobiti šansu da napreduje i kao alternativa „krade“ minute igračima sa većim evroligaškim rejtingom.
Crvena zvezda u sledećem kolu dočekuje Albu, što je idealna prilika da se vrati na pobednički kurs i prvih osam kola završi sa polovičnim učinkom. I posle toga Sferupulosov tim ima prilično dobar raspored. I dalje sluti na iskorak u Evroligi.