Natho, tako se ne ponaša lider: Bilo da je istina ili alibi – ugledaj se na Saleta Ilića i Nenada Milijaša!

FOTO: MN Press

“Ovde ne postoji borba za titulu. Postoje mnoge priče u šampionatu Srbije, ali ću na tu temu pričati po završetku karijere”

Ovo su reči kapitena jednog kluba kakav je Partizan. Ne zna Bibars Natho koliko teret na plećima nosi kapitenska traka crno-belih, i ne može znati. Nije ovo napad na nekog igrača jednog ili drugog tabora, ovo je priča o veličini timova poput Crvene zvezde i Partizana.

Prošli su mnogi fudbaleri kroz dva najbolja srpska kluba u istoriji, bilo je mnogo kontroverzi, nerazjašnjenih situacija… Dok jednima nije smrklo, drugima nije svanulo, i tako će biti uvek. Ali, nije Izraelac veličina poput Saše Ilića ili Nenada Milijaša.

FOTO: MN Press

Legendarni broj 22 nosio je nekadašnji reprezentativac i apsolutna legenda kluba iz Humske. Nije Ilić za vreme igara u Partizanu nikada na ovakav način spominjao večitog rivala, nije ni pomislio da neku vrstu politike, priče o nameštanju ili bilo kakve priče van sporta stavi u neku od svojih izjava, kada se radi o srpskom fudbalu. Jednostavno, Zvezda bez Partizana ne može, i obratno.

Srbija skoro 80 godina ima na vrhu lestvice dva kluba sa Topčiderskog brda. Kolike god tenzije bile između dva tabora, koliko god se nekada “mrzeli”, svi znaju da su zasluženo tu gde jesu. I ne, nije priča o aktuelnoj situaciji, to je priča o istoriji dva velikana. Upravo zato Bibars Natho ne bi smeo da neke druge teme spominje i stavlja ih negativni kontekst, a nije mu prvi put. Postavlja se pitanje – da li je ovo alibi izraelskog fudbalera za učinjeno do sada u dresu Partizana?

Neosporan kvalitet čuči u njemu, jedan je od najboljih igrača koje je Srbija videla od svoje nezavisnosti, i upravo zbog toga bi Natho mogao da se fokusira na igru sa loptom i što duže pokuša da bude jedna od vedeta crno-belih. Mamio je osmehe četiri sezone, sada je već zagazio u petu, ali nije još uspeo da sa kapitenskom trakom podigne pehar namenjen šampionu Srbije ili osvajaču kupa.

Nisu nekada uspevali to Saša Ilić i Nenad Milijaš, pa su trenirali još više, a svoje mišljenje, kakvo god da je, ostavili su po strani. Ako već nezadovoljni stručnjaci mešaju neke političke stvari ili bilo koje druge u najpopularniji sport u Srbiji, to svakako ne bi trebali biti sportisti, koji su uzor širokoj masi talentovane dece koja jednom kad porastu žele da budu baš oni.

Poruka za kraj Nathu, ali i bilo kom igraču iz dva tabora je jasna – da se na terenu pokazuju činjenice, da publika uživa u potezima majstora, a da medijski rat bude zamenjen onim u večitom derbiju, kada sve staje u 90 minuta, ni sekund posle toga.