Fudbaleri Crvene zvezde nesrećno su izgubili od Milana 2:1 (1:0) na „San Siru“ u meču 6. kola Lige šampiona. Prvi gol su primili u finišu prvog poluvremena, kada je Rafael Leao u 42. minutu matirao Ivana Gutešu.
Nije se Zvezda predala, pa je Nemanja Radonjić bombom izjednačio u 67. minutu. Crveno-beli su krenuli na pobedu, igrali su hrabro, bez straha, jurišali napred, da bi ih sasekao gol Tamija Ejbrahama u 87. minutu.
Ostaje veliki žal u gostujućim redovima što nisu došli makar do boda, jer su bili ravnopravan i na momente i bolji rival na terenu.
Ovim porazom, Zvezda se maltene oprostila od naredne faze elitnog takmičenja, za šta joj je u ovoj utakmici bio potreban barem bod. Takođe, gorak je ukus posle takvog poraza, jer uz sve šanse koje je imala, ne bi bilo nezaslužemp ni da je Zvezda u Beograd ponela tri boda.
Hrabro se borio srpski šampion i možemo slobodno reći da je nezasluženo gubio na poluvremenu. Odlično su se nosili crveno-beli sa favorizovanim domaćinom, parirali mu, a povremeno ulazili u šanse.
Najbolju je imao mladi Andrija Maksimović sredinom prvog poluvremena, kada je pogodio prečku. Delovalo je da će na odmor otići pri rezultatu 0:0, a onda je Leao u 42. minutu pokazao da je ipak klasa igrač. Istina, bilo je tu i grešaka u Zvezdinom timu, kao na primer da je Mimović otišao visoko i nije bio na svojoj poziciji, a Silas i Điga, koji su pokušali da zaustave Leala, nisu dobro iskomunicirali i krilni napadač Milana je prošao između njih i lako matirao Gutešu, koji je ostao na zemlji.
Moguće je da nisu ni očekivali, jer se sve desilo brzo i jednostavno. Jusuf Fofana je negde sa centra poslao Portugalcu tačan pas, kojem je svega nekoliko sekundi bilo potrebno za sve ostalo.
Dobra stvar za Crvenu zvezdu je što je ubrzo usledio odmor i verovatno je trener Milojević našao način da konsoliduje igrače i podigne im motivaciju. Nisu nijednog trenutka pali, posustali ili pomislili da je sve gotovo. Umesto Milsona ušao je na teren Mirko Ivanić i počeo da komanduje u svom maniru. Zvezda je bila opasniji rival početkom drugog poluvremena. Zatim je ušao i Radonjić, što je značilo da Milojević bez dileme ide na gol, pa zašto ne i pobedu. Bilo je barem pet, šest situacija u kojima su gosti ulazili u protivnički šesnaesterac, ali falila je konkretna završnica.
Morao je takav pritisak da se isplati, a egzekutor je bio Nemanja Radonjić. Uzeo je loptu Fofani, krenuo napred, a onda na momenat razmišljao da li da doda nekom od saigrača ili šutira. Odlučio se na šut, što se ispostavilo kao odlična odluka. Zakačio je loptu levom nogom i lansirao bombu, neodbranjivu za Menjana. Doneo je Zvezdi izjednačenje u 67. minutu. Potvrdio je još jednom da je klasa, pošto mu je ovo bio drugi uzastopni meč u Ligi šampiona da daje gol.
Malo je falilo desetak minuta kasnije da Zvezda dođe do potpunog preokreta, ali je Ivanić iskosa šutirao pored gola.
Poslednjih desetak minuta donelo je ludačku završnicu. Oba tima su krenula na sve ili ništa, rešena da izađu kao pobednici. Milojević je uveo odmornog Duartea, a Mimovića je zamenio Gelor Kanga, spreman da šutira i sa 40 metara, samo da nekako dođe do gola.
Tačku na utakmicu stavio je Ejbraham u 87. minutu. Najbolje se snašao posle gužve pred Gutešinim golom i ugasio sve nade Zvezde da može da izađe kao pobednik sa kultnog „San Sira“. Ako ništa drugo, Zvezda se sigurno nije obrukala, ali dugo će žaliti za propuštenim šansama.