FOTO: Starsport
Postoji ta anegdota iz svlačionice Intera, u periodu najslavnijih dana milanskog velikana, koju je Dejan Stanković proširio po Srbiji. Glas Žozea Murinja ergeli velikih zvezda sa Đuzepe Meace napisao je prvo i osnovno pravilo postojanja u velikom klubu:
„Finala se ne igraju, finala se pobeđuju…“
Posledicu svega toga znamo. Inter je možda te sezone igra ružno, previše takmičarski nastrojeno, ali je setonu završio sa tri osvojena trofeja, zaključno sa pobedom u finalu Lige šampiona protiv Bajerna (2:0).
Prnicip Žozea Murinja kao da se spontano našao u mozgu Nikole Kalinića, nesumnjivo košarkaša koji se već nalazi u galeriji najvećih asova u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana. Da ne govorimo o njegovom doprinosu, koji prevazilazi statističke paramtre što se videlo i u nedavnom orkšaju u Nišu, Nikola Kalinić je jedan od onih ljudi koji ne umeju da izgube finala.
FOTO: Starsport
I tu nije pitanje nikakve sreće, jer je u tri mandata, kao i Crvena zvezda, Nikola Kalinić prolazio kroz različite faze. Samo je ishod bio isti: podizao je šampionske pehare kada god mu se ukazala prilika.
Tokom prvog boravka bivši reprezentativac Srbije bio je blaga engima za navijače i stručnu javnost, iako je došao u Crvenu zvezdu posle odličnih izdanja u kragujevačkom Radničkom i srebra na Mundobasketu 2014. godine. Niko sa sigurnošću nije mogao da zna ima li Kalinić igračkih i karakternih kapaciteta da iznese evroligašku sezonu. Tražio se on u sistemu Dejana Radonjića, ali je u regionalnom finalu sa Partizanom 2015. godine napravio ključni korak ka zvanju asa. Počistio je sa terena crno-bele zajedno sa nenadmašnim Markusom Vilijamsom i Čarslom Dženkinso. Te sezone Zvezda je bila prvak države i osvajač Kupa.
Drugi mandat je nesumnjivo jedan od najlepših priča o odanosti klubu. Mogao je 2021. godine Nikola Kalinić da ide gde poželi. Imao je status kultnog evroligaškog igrača, najboljeg krila u Evropi. Izabrao je „da ne ostavi drugove na cedilu“, pa je za takav rezon nagrađen onom trojkom u majstorici protiv Partizana.
Prošlog leta Nikola Kalinić je došao na Mali Kalemegdan kao ostvaren čovek i košarkaš. Praktično, već veteran. Ali sa ozbiljnim motivom da jeseni karijere ne devalvira sve ono što je uradio u prva dva mandata. Moguće je da će do kraja sezone Kalinić imati problema sa napadačkom igrom i formom, da ga lopta neće slušati na niskom postu kao u piku karijere, da će promašivati i gubiti lopte. Ali i takav Nikola Kalinić je sposoban da povuče ostatak ekipe ka trofeju. Jer njemu je glava i u trenucima elementarne nepogode, kada rival ima momentum na svojoj strani, glava stalno iznad vode. To se ne uči. To je karakter. Videlo se to u Nišu, kada je pogodio trojku u bitnim trenucima, potom iščačkao dve lopte i kontrom odveo Zvezdu na plus tri.
Kada se sve sabere: Nikola Kalinić je odigrao sedma finala i sve pobedio. Kada za to dođe vreme čeka ga mesto u Zvezdinom muzeju. Tamo pored Moke i Kaponje.