Alvaro Morata, iskusni napadač i kapiten Španije tokom šampionskog pohoda na EURO 2024, otvoreno je progovorio o borbi sa depresijom i napadima panike koji su ga gotovo naterali da se povuče iz reprezentacije.
Pročitajte još…
U dokumentarcu koji uskoro izlazi, 32-godišnji napadač priznaje da je želeo da simulira povredu kako bi izbegao put na Evropsko prvenstvo.
– Zvao sam timskog lekara i pokušao da izmislim povredu kako ne bih morao da idem na EURO – priznaje Morata. – Bio sam mentalno slomljen. Toliko toga se nakupilo tokom godina – uvrede, podsmevanje, zvižduci – i pukao sam.
Jedan od prelomnih trenutaka za Moratu bio je četvrtfinalni meč Lige šampiona 2024, kada je Atletiko eliminisan od Borusije Dortmund.
– Nismo ni gubili u tom trenutku, ali u glavi sam imao da sam uništio san da odem s Atletikom do finala. Kada je meč završio, dugo sam sedeo sam u svlačionici i samo sam želeo da plačem. Od tog trenutka, sve je krenulo nizbrdo.
Kako kaže, simptomi su postajali sve gori:
– Bole vas noge, grudi vam se stegnu, ne možete da dišete. Bojao sam se da zaspim jer sam mislio da se neću probuditi. Bojao sam se svega.
Ipak, uz podršku selektora Luisa de la Fuentea, saigrača Kokea i Ojarzabala, psihijatrice Pilar de Kastro i legende španskog fudbala Andresa Inijeste, Morata je našao snagu da ode na EURO.
Tokom turnira, redovno je viđao stručnjake i koristio svaki slobodan trenutak za relaksaciju, uključujući i golf sa reprezentativcima. Na terenu je bio ključni igrač bez obzira na to što nije postizao golove – otvarao je prostor za Jamala, Vilijamsa i Olma.
Finale protiv Engleske (2:1) pamtiće zauvek:
– To je najsrećniji trenutak karijere.
Ali, sve to ostavilo je posledice i van terena. Posle turnira nakratko se razišao sa suprugom Alis Kampelom, koja je i sama prošla kroz ozbiljnu psihološku krizu posle komplikovanog porođaja njihove ćerke Bele. Par se u međuvremenu pomirio.
Morata je i ranije govorio o tome kroz šta prolazi:
– Možeš imati sve, ali kada te uhvate depresija i napadi panike, ti si samo čovek koji pokušava da preživi dan. Ljudi te vide na TV-u, ali to nije stvaran svet. Dođe trenutak kada ne možeš ni da vežeš kopačke.
I pored bogate karijere – dve Lige šampiona sa Realom, titule sa Juventusom i Realom – napustio je Atletiko i odlučio da karijeru nastavi u Milanu.
– Nisam mogao sebi da dozvolim još jednu depresiju. San mi je bio da osvojim nešto s Atletikom, ali nije vredelo rizikovati zdravlje. Odlazak je bio najlakša odluka koju sam doneo.
Za kraj, emotivno poručuje:
– Ljudi su me godinama ismevali. Bio sam laka meta. Ali ta fotografija sa zlatnom medaljom oko vrata… ona ostaje zauvek. I, možda, menja sve.