Za razliku od prošle godine uprava Partizana se odlučila za skroz drugačiju transfer politiku. Umesto da menja ceo tim ili bar njegov veći deo, sportski sektor se odlučio na minimalne promene uz produženje saradnje sa najbitnijim igračima.
Prošle sezone ekipa Željka Obradovića je imala izuzetno mnogo problema na poziciji 4. Ajzea Majk se nije snašao, Pokuševski se tek privikavao na jak intenzitet Evrolige, tako da deluje da je upravo to bio razlog za ne ostvarivanje ciljeva u Evropi. Požar na poziciji 4 Partizan je ugasio dovođenjem Džabari Parkera i Dilana Osetkovskog. To su igrači baš po ukusu trenera Partizana – visoki igrači koji su pretnja u šutu za tri i koji mogu da šire i poboljšavaju spejsing. Nema sumnje da će se odlično uklopiti u Partizanov „drive&kick“ stil košarke.
Pročitajte još:
Predsednik Monaka: Jedva čekam da vidim Mirotića u našem dresu
Pitanje koje se logično nameće je da li je ovo dovoljno, i šta je još potrebno ekipi kako bi konkurisala za najviše ciljeve.
Partizan traži igrača na poziciji centra kao i zamene za Lundberga i Nilikinu (ako ovaj dvojac uopšte i napusti klub). Apsolutno je jasno da ekipi na spoljnim pozicijama nije potreban „alfa“, već je ključ u tome koliko će dobru zamenu imati Karlik Džons. Kao najbitniji igrač crno-belih prošle sezone je često igrao previše minuta u kontinuitetu jer je bio bez prave zamene, što je i bio glavni uzrok nešto lošijim odlukama u završnicama odlučujućih mečeva. Jer to je ono što je Partizan koštalo prošle sezone – prevelika zavisnost od jednog kreatora i manjak igrača koji mogu da preuzmu loptu i donesu poene kad stane sistem. Novi plej mora da bude racionalan, čvrst u odbrani i spreman da radi prljav posao, a ne da troši lopte na silu. U isto vreme, trener Obradović će imati zadatak da u Parkera ugradi defanzivnu disciplinu – bez toga, ni njegova poenterska klasa neće biti dovoljna u utakmicama gde se sve odlučuje u poslednjem posedu.
Što se tiče centarske pozicije, ekipa gleda više ka defanzivno orjentisanom igraču (zadnjih dana se pominje centar šampiona Evrope Fenerbahčea – Kem Birč).
Ipak koji god igrači da dođu imaće isti cilj – da reše stare boljke: defanzivna tranzicija i kontrola skoka. Bez toga, ni najbolji napad neće biti dovoljan.
Ono što Partizan sigurno ima jeste iskustvo da izvuče maksimum iz onoga što ima. Ako se sve kockice slože, beogradski crno-beli bi mogli konačno da se vrate među osam – ali samo ako nova lica uspeju da igraju za tim, a ne za statistiku.