Kapiten Partizana, Vanja Dragojević je za „Mozzart Sport“ govorio o usponima i padovima tokom karijere, ali i putu do kapitenske trake u redovima crno-belih. On je opisao kako je od nestašnog deteta, postao primer i uzor mlađim generacijama.
Pročitajte još:
„Najveći problem sam imao ne zbog kvaliteta igre, već ponašanja. Ceo život sam bio ratoboran, nisam mogao da se kontrolišem. Uvek sam igrao, nikad se nije dovodilo u pitanje da me trener ne vidi, bio sam na terenu po zasluzi, međutim, žustar karakter mi nije dozvoljavao da napredujem. Pravio sam gluposti. Jednom sam na pripremama slomio televizor. Ugrešić i ja smo bili u sobi, ponela me neka pesma, slučajno sam gađao televizor i on je – pukao! Uvek su svi verovali u mene što se tiče igre, ali su hteli zbog ponašanja da me se reše. Sećam se da me nekoliko puta Ivica Iliev uhvatio na stadionu, nešto smo se pokačili u svlačionici, jer je njegov sin igrao sa nama. To su bile dečije gluposti, koje su me sprečavale da napredujem. Bio sam na lošem glasu zbog ponašanja. Zato me nisu ni zvali u reprezentaciju. Pošteno! Nije ni trebalo da me zovu, jer sam se ružno ponašao“.
Bojan Šaranov, nekadašnji golman Partizana je imao veliki uticaj na Vanjinu karijeru.
„Mama je u jednom trenutku angažovala sportskog psihologa, koji mi je donekle pomogao, ali se zatim u mom životu pojavio Šaranov, bez kojeg ne bih sad bio ovde. Nije dozvoljavao da padnem na istim mestima kao on. Davao mi je knjige na čitanje, slao podkaste Srđana Zirojevića, naučio da idem u crkvu, sve kako bih se smirio. Godinu dana kasnije niti sam pričao sa sudijom, niti sam napadao saigrače na terenu, jer sam naučio rituale koji mi pomažu“.
Dragojević je govorio o razlozima zbog kojih još uvek neće nastaviti karijeru u inostranstvu.
„Zbog ljubavi prema Partizanu! Od malena sam navijač ovog kluba! Redovno sam išao na utakmice i nisam mogao da zamislim život van Humske. Da odem u neki drugi superligaški klub za mene je bilo nemoguće. U ’Zemunelu’ sam 11 godina, maltene više viđam ljude u Sportskom centru ’Partizan – Teleoptik’ nego roditelje kod kuće. Osim toga, najbitnije je da ljudi iz kluba imaju plan za mlade igrače. Drago mi je što tako razmišljaju, da ne bi bilo dobro da nas prodaju na prvu ponudu. Neće to učiniti, jer smo i oni i mi svesni da nismo spremni u ovom trenutku za uloge u inostranstvu. To nije put. Bar ne sad. Isto važi za Ugrešića, okružen je i on sjajnim ljudima i primećujem da je svestan da nema razloga da se razmišlja o odlasku. Ne jurimo za parama i slavom, nego imamo sreću što znamo što su u klubu normalni ljudi, koji ne žele odmah da nas bace u vatru inostranstva“.
Oduvek ima liderske sposobnosti.
„Svi pričaju da posedujem liderske sposobnosti, ali meni je to prirodno. Volim pritisak i odgovornost. To ’radi’ i mene i celu ekipu. I sad i ranije. Znamo šta nosimo na grudima i nismo dali na sebe u mlađim kategorijama. Nisam propustio nijedan večiti derbi dok sam bio baš dete. Ni na JNA, ni na Marakani. Išao sam sa drugarima na južnu tribinu, iako se mama plašila, čak mi je govorila: ’Hoćeš da ti dam pare samo da ne ideš na derbi’. Odgovor je bio – moram! Išli smo Matija Popović, Ognjen Ugrešić i ja. Kupovali smo ulaznice za svaki meč. Imam kolekciju od više od 100 ulaznica, bio sam i na mnogim evropskim poput AZ Alkmara ili Olimpijakosa. To su uspomene koje čuvam“, istakao je Vanja Dragojević.