U poslednjim godinama, Hrvatska nogometna liga (HNL) često se prikazuje kao mnogo jača od Superlige Srbije, a često se čuju i pohvale na račun kvaliteta hrvatskog fudbala. Međutim, ako se pogledaju rezultati sa terena, slike nisu baš toliko jednostavne. Iako je Dinamo Zagreb u poslednje vreme postao simbol uspeha na međunarodnoj sceni, sve više se postavlja pitanje da li su zaista svi hrvatski klubovi na nivou koji im se često pripisuje.
Dok Dinamo dominira u domaćoj ligi i povremeno daje pozitivne signale u evropskim takmičenjima, ostali klubovi iz HNL-a nisu uopšte u senci. Rijeka, aktuelni šampion, nije uspela da stigne ni do trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona, a poraz od Ludogoreca sa ukupnim rezultatom 3:1 samo je još jedan u nizu evropskih neuspeha hrvatskih timova. Kasniji neuspeh u kvalifikacijama za Ligu Evrope, gde su u prvom meču, odigranom u sredu, izgubili od irskog Šelborna, još je jedan pokazatelj da nivo hrvatskog fudbala u Evropi često nije onakav kakvim ga prikazuju. Hajduk, jedan od najpoznatijih klubova u Hrvatskoj, prošao je Azerbejdžansku Ziru u kvalifikacijama za Ligu konferencija, ali je bilo očigledno da su se mučili sa ekipama nižeg ranga, što dodatno podseća na razliku u kvalitetu unutar HNL-a.
S druge strane, srpske ekipe, predvođene Crvenom zvezdom, u poslednjih nekoliko sezona pokazuju da nisu daleko od evropskog vrha. Na primer, Zvezda je prošle sezone uspela da se plasira u ligašku fazu Lige šampiona, što je zaista veliki uspeh. TSC, tim koji nije bio poznat na međunarodnoj sceni pre nekoliko godina, prošle sezone je igrao u ligaškoj fazi Lige konferencija, što je odličan rezultat za srpske klubove. Samo pre dve godine, Superliga Srbije imala je tri predstavnika u evropskim takmičenjima: Zvezdu u Ligi šampiona, TSC u Ligi Evrope i Čukarički u Ligi konferencija. Pored toga, Partizan se redovno pojavljivao u grupnim fazama Lige Evrope i Lige konferencija, što dodatno potvrđuje kvalitet srpskog fudbala na međunarodnoj sceni.
Pročitajte još…
Srpski koeficijent na dobitku: Zvezda i Partizan vuku, Novi Pazar i Radnički razočarali
Iako HNL ponosno ističe bolju posetu stadionima u odnosu na Superligu, to nije dovoljno da prikrije suštinske slabosti. Statistika poseta kaže da u Hrvatskoj prosečno 5.731 gledalac prati utakmice, dok je broj u Srbiji samo 1.929. To možda daje dojam veće popularnosti, ali nije dovoljno da bi hrvatski klubovi ostvarili značajniji uspeh u Evropi. Osim Dinama, nijedna ekipa nije u poslednjim godinama uspela da napravi veći pomak na međunarodnoj sceni.
Takođe, tvrdnje o „zanimljivosti„ lige i neizvesnosti do poslednjeg kola svakako imaju neku težinu, ali one ne mogu prikriti osnovne slabosti koje se vide na terenu. Iako je sezona 2024/25 bila puna uzbuđenja, s tri kluba (Dinamo, Hajduk, Rijeka) u trci za titulu do samog kraja, to još uvek nije dovoljno da se HNL pohvali većim evropskim uspehom. Takođe, iako je konkurencija u domaćem šampionatu neizvesna, jasno je da hrvatski fudbal još uvek nije u stanju da napravi iskorak na kontinentalnoj sceni.
Za kraj, iz perspektive srpskog fudbala, Superliga Srbije je daleko od savršenstva, ali kad se pogleda kroz prizmu rezultata na međunarodnoj sceni, jasno je da srpski klubovi, predvođeni Crvenom zvezdom, postavljaju visoke standarde na evropskoj sceni, dok HNL i dalje traži svoj pravi put.