Aleksa Avramović možda nema najteži, ali bez trunke dileme jedan od najzahtevnijih zadataka, da zaustavi ili bar efektno uspori Šejna Larkina u večerašnjem okršaju sa Turskom. Ako postoji neko ko se ne boji takvog zadatka, ko ne beži od odgovornosti, već joj ide pravo u oči – to je Aleksa Avramović. Ne zato što mora, već zato što voli.
Danima se samo priča o sudaru Nikole Jokića i Alperena Šenguna, a malo ko gleda širu sliku, koliku širinu rostera ima Ergin Ataman. Tačno je znao trofejni stručnjak kakvu je „svitu“ birao za momka nadimka Bejbi Jokić, ali nisu tu svi tek igrači zadatka. Džedi Osman je „lepak'“ove ekipe, a Šejn Larkin njen mozak. Brz, nepredvidiv, eksplozivan – plejmejker Efesa i turske reprezentacije predstavlja konstantnu pretnju iz driblinga, u tranziciji. Koliko voli da traži pukotine u protivničkim odbranama kako bi ih eksploatisao prodorima i proigravanjima iz pik’n’rola, toliko je konstantna pretnja u šutu sa distance, naročito iz driblinga. Sposobnost da pogodi gotovo iz nemogućih pozicija, čini ga jednim od najtežih igrača za čuvanje u Evropi i bez njegove igračke oštrine, Turska ne bi izgledala toliko moćno.
Zato je Ataman i želeo uz sebe čoveka od poverenja, nekog sa kim je pokorio Evropu dva puta – mogli su verovatno još koji put da nije bilo pandemije virusa korona – i igrao najbolju košarku u Evroligi tolike godine.
Iz svih pomenutih, ali i drugih razloga poznatih stručnom štabu Srbije, zbog kompletne taktičke koncepcije Srbije u odbrani iz koje se najbolje crpi energija za napad, Larkin treba da dobije tretman kakav su svojevremeno imali Šej Gildžes Aleksander u Manili, Denis Šreder u Parizu pa i Luka Dončić nedavno u Beogradu. Nekog da mu se zalepi za dres i konstantno diše za vrat, da bude njegova senka. Nekog ko ne zna za milost. Nekog kao Aleksu Avramovića.
Larkin je ovu školu prošao mnogo puta. Zna iskusno da isprovocira direktnog čuvara, da iznudi jeftine faulove. Zato nam je potreban hladnokrvan, ali oštar i agresivan Aleksa Avramović. U svakom kontaktu. Jer, sudije su takav kriterijum uspostavile tokom dosadašnjeg turnira, pa valja ga iskoristiti.
Mnogo puta se pokazalo da je Aleksa više od defanzivnog bedema. On je emocija ove ekipe. Zato i nosi nadimak „Baterija“. Kada se on pokrene, cela ekipa se pali!