Teška srca navijači Crvene zvezde se opraštaju od Šerifa Endiajea na društvenim mrežama, posle spoznaje da će reprezentativac Senegala karijeru nastaviti u turskom Samsunu. Jer niko ne pamti kada je na Marakani jedan igrač prošao takav put nepoverenja i kritika do hvalospeva i saznanja da je potreban timu za svaki meč visokog intenziteta.
Mnogo toga nas je naučio Šerif Endiaje tokom dvogodišnjeg boravka u Crvenoj zvezdi. Pre svega da ne sudimo na prvu loptu, i da svi zajedno treba da imamo više strpljenja. Ukusi su različiti, ali je činjenica da je snažni centarfor jedan od najboljih stranaca u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba. I da se dokazao na elitnoj sceni.
Izazivao je Šerif Endiaje podsmeh počev od onog dana kada je na Banovom brdu promašio prazan gol sa tri metara, potom i kada je u Bernu promašio evropsko proleće. Međutim, oni koji su ga tada nazivali decenijskim promašajem Crvene zvezde, danas nisu u potpunosti sigurni da će Marko Aranutović i Bruno Duarete uspeti da nadomeste njegov fizički rad.
Pročitajte još…
Jer je Šerif Endiaje igrao Ligu šampiona, tamo davao golove, i kačio na rame u punom sprintu igrače poput Singa i Stounsa. I predstavljao je osnov i fundmanet taktike Vladana Milojevića.
I kada mu se prilično išlo u inostranstvo, Šerif Endiaje je smogao snage da pobedi u unutrašnjoj borbi i ostane u fokusu. Mada Senegalcu sigurno nije lako kada mu propadne transfer u Francusku, kao što se Šerifu desilo u januaru, pošto ga srpski šampion nije pustio u Rems. Nije mu se posrećilo ni u finišu prelaznog roka kada je sve ukazivalo da će otići U Pariz. To nisu prošali transferi, to je psihološki malj.
Ali i pored toga Šerif Endiaje je u Ljutice Bogdana zaradio svaku od 24 plate. I samo zbog toga je zaslužio da krene dalje, da se još jače napati.