Aleksandar Lazić (rođen 10. juna 1996. godine), svoje prve ozbiljne košarkaške korake je napravio u dresu Mege, gde je imao priliku da ga trenira legendarni Dejan Milojević. Kasnije je iskustvo sticao u Olimpiji iz Ljubljane, Primorske, Budućnosti, Mornara, Spartaka iz Subotice. Došao je i do dresa reprezentacije Bosne i Hercegovine, i nakon bogate košarkaške karijere odlučuje da se posveti basketu 3×3, basket izuzetno odgovara njegovom atleticizmu, energiji i hrabrosti. Trenutni član Hangzhou 3×3 ekipe iz Kine.
Lazić je košarkaš koji ne beži od izazova, koji zna da pogodi kada je najvažnije, a upravo to ga danas čini jednim od najzanimljivijih 3×3 igrača.
Sada već iskusni (bivši) košarkaš, govorio je za „Max sport“ o karijeri, neobičnom prelasku na 3×3 i pogledima na košarku danas.
Ovog leta bili ste deo reprezentacije Bosne i Hercegovine na Evrobasketu, gde ste ostvarili veliki uspeh plasmanom u osminu finala. Pogađali ste ključne trojke i bili jedan od najvažnijih igrača tima, u trenucima kada se utakmica lomi i kada lopta dolazi u vaše ruke, osećate li pritisak ili strah?
– Iskreno, u tim trenucima nema mesta za strah. Adrenalin i fokus potpuno preuzmu stvar. Naravno da osećaj postoji, ali ga ja više doživljavam kao izazov nego kao pritisak. U takvim momentima pokušavam da verujem radu koji sam uložio, jer svaki od tih šuteva je rezultat hiljada ponavljanja na treningu. To je prilika da pomognem timu, a ne teret – priča Aleksandar Lazić za „Max sport“.
Sa Spartakom ste osvojili ABA 2 ligu, a zatim napravili veliki zaokret prelaskom na 3×3, šta je bio glavni razlog te odluke?
– Osvojiti ABA 2 ligu sa Spartakom bio je ogroman uspeh i kruna jednog perioda. Ipak, osećao sam da mi je potrebna nova energija i drugačiji izazov. Basket 3×3 mi je dao tu vrstu svežine – bržu igru, više kontakta i konstantnu neizvesnost. To je potpuno drugačiji svet u kojem sam vidio prostor da se razvijam i pokažem sebe na novi način.
Kako biste iz vašeg iskustva opisali basket 3×3, u čemu je najveća razlika u odnosu na košarku i koliko vam basket prija?
– Najveća razlika je intenzitet. U 3×3 nema pauze, napad i odbrana se smenjuju u sekundi. Potrebna je ogromna fizička i mentalna spremnost, jer se svaka greška odmah vidi. Takođe, nema klupe od 12 igrača, već ste vas četvorica i svi moraju da daju maksimum svake sekunde. Meni lično prija taj ritam i ta odgovornost, jer volim da budem stalno u igri i pod pritiskom.
Tokom karijere radili ste sa brojnim vrhunskim trenerima, a jedan od njih je i pokojni Dejan Milojević. Kako bi ste opisali vaš odnos i šta vam je ostavio kao najvredniju lekciju?
– Dejan Milojević je bio izuzetan trener, ali još veći čovek. Najvrednija lekcija koju mi je preneo jeste da se nikada ne odustaje i da je rad sa igračima ali i vera u njih jednako važan kao i taktika. Od njega sam naučio da se uspeh gradi kroz disciplinu, ali i kroz poverenje i međusobno poštovanje.
Koji biste savet dali mladim košarkašima, ali i onima koji razmišljaju da naprave prelazak na basket 3×3?
– Za mlade igrače poruka je jasna – rad, disciplina i ljubav prema igri su jedini pravi put. Ne razmišljajte o prečicama, jer ih nema. Za one koji razmišljaju o 3×3 to je sjajna prilika da se oprobate u jednom dinamičnom i rastućem sportu. Ali budite spremni na ogroman fizički i mentalni zahtev. Ako volite izazove i želite da budete stalno uključeni, onda je 3×3 pravi izbor – zaključio je Aleksandar Lazić za „Max sport“.