Nakon povrede Karlika Džonsa, Partizan je bio prinuđen da izađe na tržište i pronađe adekvatnu zamenu za svog plejmejkera. Iako su se spominjala mnoga NBA imena, uprava crno-belih odlučila se da igra na sigurno i dovela je prekaljenog grčkog košarkaša Nika Kalatesa.
Iako je jasno da su najbolji dani bivšeg košarkaša Monaka, daleko iza njega, utisak je da i dalje itekako ima šta da ponudi u Evroligi. Pre svega radi se o igraču koji je veoma siguran sa loptom u rukama, što je Partizanu preko potrebno, imajući u vidu problem sa prenosom lopte na poslednjim utakmicama.
Kalates je plejmejker starog kova, pravi organizator igre kakvih je danas sve manje u modernoj košarci. U prilog tome najviše govori činjenica da je trenutno najbolji asistent u istoriji Evrolige sa neverovatnih 2.135 asistencija, a iza sebe je ostavio velika imena poput Kostasa Slukasa, Serhia Rodrigeza, kao i Vasilisa Spanulisa.
Vrhunski je „pik-en-rol“ igrač, usled čega bi najviše mogli da profitiraju visoki igrači Partizana. Upravo je ovakav košarkaš nedostajao atletski moćnoj centarskoj liniji beogradskog kluba. Iako odlično sarađuje sa centrima, vrlo često vidi i slobodne igrače u ćoškovima i van linije 6.75 – što će se posebno svideti šuterima poput Sterlinga Brauna, Džabarija Parkera i Vanje Marinkovića.
O kakvom organizatoru igre se radi, dovoljno govore reči trenera Rika Pitina, koji je sa Kalatesom sarađivao u Panatinaikosu.
– Kao trener vodio sam ekipe protiv Lerija Birda, Medžika Džonsona, Morisa Čiksa, Ajzee Tomasa… Ali, Nik Kalates je najbolji dodavač kojeg sam video u životu – poručio je pre nekoliko godina Pitino.
Takođe su i njegovi bivši saigrači bili zadivljeni njegovim sposobnostima u napadu.
– Nik je jedan od najboljih dodavača koje sam video. Najbolja stvar kod njega je što on uvek želi da ljudi oko njega postižu poene, da svako bude što bolji – izjavio je Šon Kilpatrik, koji je delio teren sa novim igračem Partizana u ekipi Panatinaikosa.
Sa svojih 196 centimetara važi za izuzetnog defanzivca, koji je zbog svoje visine izuzetno koristan u preuzimanju, sistem odbrane koji trener Obradović veoma često koristi. Iako je u godinama, noge su i dalje dovoljno brze da isprate većinu bekova u Evroligi, što ga čini kompletnim defanzivcem.
View this post on Instagram
Privikavanje na sistem igre Željka Obradovića ne bi trebalo da predstavlja problem, s obzirom da su njih dvojica već sarađivali. Zajedno su uspeli da dođu i do titule Evrolige, 2011. godine u grčkom gigantu Panatinaikosu.
Ipak nije sve idealno u Kalatesovoj igri. Kroz celu karijeru najveća mana je bila šut za tri poena. Tokom čak 13 sezona igranja u Evroligi na procentu je od 29% ubačenih trojki. Zbog toga ga većina timova brani „ispod bloka“ ostavljajući mu više prostora za šut nego za prodor i eventualnu kreaciju. Na taj način, ne samo što on teže dolazi do pravih rešenja, nego se i smanjuje „spejsing“ u napadu, gde protivnik može da se više fokusira na ostale igrače.
U Partizanu ipak ovo ne bi trebalo da predstavlja preveliki problem, obzirom na ulogu koja se od njega očekuje. Takođe, crno-beli u svojim redovima imaju dosta vrhunskih šutera. Kalatesov primarni zadatak neće biti postizanje poena, već pronalazak puta do slobodnih igrača koji su u dobrim pozicijama.
Iskustvo koje Kalates nosi sa sobom može biti značajan faktor u veoma bitnom delu sezone koji sledi. On je doveden sa jasnom ulogom i ciljem. Ako se kockice poslože kako treba, njegova saradnja sa Željkom Obradovićem ponovo može doneti velike uspehe.