Velika pobeda Vojvodine nad ekipom Partizana, rezultatom 3:0, dodatno je približila „Lale“ drugoj poziciji na tabeli. Novosađani, koji imaju jednu od najboljih sezona u proteklih nekoliko godina, primakli su se crno-belima, na samo bod zaostatka, potvrdivši najviše ambicije.
Jedan od junaka tog trijumfa bio je snažni kamerunski napadač Džon Meri. Čim je ušao u igru bilo je jasno da će Vojvodini doneti upravo ono što im je u tom trenutku bilo potrebno. Njegovo prisustvo osetilo se u svakom duelu – dobijao je borbe u vazduhu, pravio probleme odbrani rivala i konstantno bio pretnja u kaznenom prostoru. Upravo iz takve igre je iznudio čak dva jedanaesterca, a jedan od njih je i sam sigurno realizovao, praktično stavivši pečat na pobedu.
View this post on Instagram
Meri iza sebe ima bogatu međunarodnu karijeru, Tokom godina nastupao je u brojnim ligama širom sveta – od Evrope do Azije, stičući iskustvo u Sloveniji, Kini, Japanu, Saudijskoj Arabaiji, Tajlandu i Turskoj. Prošle sezone nosio je dres Novog Pazara, a član Vojvodine bio je i u sezoni 2015/16, pa je veoma dobro upoznat sa Superligom Srbije.
U razgovoru za „Max sport“ Meri je govorio o dosadašnjoj karijeri, utakmici sa Partizanom, ali i utiscima o kulturi i životu u našoj zemlji.
Već neko vreme nastupate u Superligi Srbije i dobro ste upoznati sa ritmom i zahtevima takmičenja. Koliko ste zadovoljni svojim nastupa ove sezone i kako biste ocenili Vaš učinak?
– Prilično sam zadovoljan, mada kao napadač uvek veruješ da možeš još više. Povratak u srpski fudbal prošle godine sa Novim Pazarom, a zatim i povratak „kući“ u Vojvodinu ovog leta, za mene je bio lep trenutak koji je zaokružio jedan krug. Dobro poznajem Superligu – veoma je fizički zahtevna i traži potpunu koncentraciju svih 90 minuta. Moja forma je trenutno dobra, osećam se spremno i drago mi je što mogu da doprinesem golovima. Ali, iskreno, moja individualna forma je važna samo ako pomaže ekipi da pobeđuje. Samo sam fokusiran na to da zadržimo ovaj momentum.
Imate prebogato iskustvo igranja u najrazličitijim ligama i sistemima, koliko vam je to pomoglo na privikavanje za nastupe u Srbiji, i da li Vas je to izgradilo kao fudbalera?
– Apsolutno. Kada igraš u zemljama poput Tajlanda, Kine, Japana, Saudijske Arabije i Turske, i imaš čast da nastupaš za reprezentaciju Kameruna, naučiš kako da se brzo prilagodiš različitim kulturama, taktičkim sistemima i vrstama pritiska. Azijske lige često zahtevaju mnogo individualne odgovornosti od stranih napadača, dok je evropski fudbal veoma taktički orijentisan. Sve to je izgradilo moju mentalnu snagu. Kada sam se vratio u Vojvodinu gotovo deset godina nakon svog prvog boravka ovde, postao sam mnogo zreliji igrač. To iskustvo mi pomaže da ostanem smiren u haotičnim trenucima, bolje čitam defanzivce i pomažem nekim od naših mlađih igrača, što je svakako prednost u zahtevnoj ligi kao što je naša.
Ostvarili ste veliku pobedu u proteklom kolu protiv Partizana. Kako ste doživeli taj meč, i šta Vam je bilo u mislima neposredno pre nego što ste izveli jedanaesterac?
– Derbi utakmice, poput one protiv Partizana, nose posebnu energiju, naročito kada se igra na „Karađorđu“. Kada sam ušao sa klupe, moj cilj je bio da poremetim njihovu odbranu i potvrdim pobedu. Imao sam sreću da izborim oba penala u nadoknadi vremena. Kada sam uzeo loptu za drugi penal u 98. minutu, moj um je bio potpuno miran. Kao „devetka“, živiš za takve situacije pod velikim pritiskom. Isključiš buku, izabereš gde ćeš šutirati i veruješ svojoj tehnici. Kada sam video da lopta ulazi u mrežu za 3:0, bio je to neverovatan osećaj — savršen način da nagradimo naše navijače koji su nas podržavali sa tolikom strašću.
Pobeda nad Partizanom je bila izuzetno važna u borbi za drugu poziciju na tabeli. Koliko je to važno za tim, i kakva su Vam očekivanja od nastavka sezone?
– To je ogroman rezultat za nas, i matematički i psihološki. Pobediti velikog rivala sa 3:0 šalje snažnu poruku ostatku lige i donosi ogromno samopouzdanje svlačionici. Borba za drugo mesto je ove godine izuzetno neizvesna i svaki bod je važan. Naš cilj do kraja sezone je veoma jasan: želimo da obezbedimo učešće u Evropi. Da bismo to ostvarili, moramo ostati prizemni, ne smemo se poneti ovom jednom pobedom i svaku narednu utakmicu moramo tretirati kao finale. Imamo kvalitet, imamo pravi mentalitet i verujemo da pripadamo samom vrhu.Već neko vreme igrate u Srbiji, da li ste imali priliku da isprobate tradicionalnu kuhinju, i šta Vam se najviše dopalo?
– Sa Srbijom sam povezan već oko deset godina, još od mog prvog boravka u Vojvodini i vremena provedenog u Novom Pazaru, tako da je srpska hrana praktično deo moje svakodnevne ishrane! Tokom protekle decenije imao sam priliku da probam gotovo sve i zaista cenim regionalne razlike. Prošle sezone u Novom Pazaru posebno sam uživao u njihovim čuvenim ćevapima i mantijama — legendarni su s razlogom. Ali volim i dobru sarmu ili karađorđevu šniclu kada imam „cheat day“. Pošto sam ovde već toliko dugo, više na to ne gledam kao na „isprobavanje“ hrane, to je jednostavno hrana koju jedem i volim. Naravno, kao profesionalac moram da pazim na porcije jer je srpska kuhinja veoma bogata, ali zaista se osećam kao kod kuće.
U našoj kulturi rakija zauzima posebno mesto, da li ste probali ovo tradicionalno piće, i da li Vam se svidelo?
– Posle deset godina u Srbiji dobro znam da rakija ovde nije samo piće – to je institucija! Bukvalno ne možete provesti deceniju u ovoj zemlji a da ne naučite sve o njoj. Preporučili su mi je porodice saigrača, navijači i komšije, to je ultimativni simbol srpske gostoljubivosti. Tokom godina sam čak naučio razliku između šljivovice i dunje. Kao profesionalni sportista, ne pijem alkohol, ali sam svakako nazdravio u malim količinama kada proslavljam veliku pobedu, venčanje ili slavu sa svojim srpskim prijateljima. Veoma je jaka, ali odmah zagreje. To je prelep deo kulture ovde.