Bajka se nije završila onako kako su se nadali svi ljubitelji košarke na našim prostorima, ali ono što je Andrej Stojaković uradio sa svojim Ilinojem ove sezone ostaće upisano zlatnim slovima u istoriju ovog koledž programa. Nakon bolnog poraza od moćnog Konektikata u polufinalu Fajnal-fora, mladi as je izašao pred novinare i održao govor koji je odisao zrelošću i neverovatnom emocijom.
Andrej je meč završio sa devet poena i osam skokova, ali je njegova uloga lidera ove „Balkanske čete“ bila mnogo veća od same statistike. Vidno potresen, ali ponosan na sve što su prošli tokom duge i naporne godine, sumirao je utiske o putovanju koje je trajalo mesecima.
Pročitajte još…
Govorio je mladi košarkaš o neverovatnom zajedništvu i tome kako je ovaj tim, uprkos porazu, uspeo da promeni svest o košarci u Ilinoju:
– Potencijal koji ovaj program ima, ne samo za blisku, nego i daleku budućnost, sve zbog toga što smo uradili svih ovih meseci. Dali smo im nadu, tako da ko zna, dugačka godina je iza nas. Tužno je naravno posle svega, ali mislim da je ovaj tim promenio način na koji gledamo čitav program. Iskreno, to smo mi, kao individualci, kao tim. Imate trenera Breda koji se bori do kraja i nas na terenu. Ovakav tim možda celokupno neće nikada biti zajedno ponovo u celosti, ali drago mi je što smo se zadržali zajedno sve do samog kraja.
Iako trojke nisu htele u koš kada je bilo najpotrebnije, Stojaković ne krije da je ovaj proces od njega napravio boljeg čoveka i igrača:
– Nije bio naš dan, takav je život, to je košarka. Pričaćemo i preživećemo sve emocije ovde u svlačionici i pokušati da se vratimo. Naučio sam toliko toga o sebi, fizički, mentalno, išao sam do nekih granica do kojih nisam znao da mogu. Ne mogu da ne budem ponosan na ove momke, koji su se borili do samog kraja. Nismo pogodili neke šuteve, nije otišlo na našu stranu, UConn je sjajan tim i sa sjajnim trenerom. Svaka im čast.
Ono što je Andreju najteže palo jeste činjenica da se ovakva grupa momaka verovatno više neće naći na okupu u istom sastavu, ali uspomene koje nose iz ove sezone niko ne može da im oduzme. Posebno je apostrofirao uticaj saigrača sa Balkana koji su mu u dalekoj Americi bili zamena za porodicu:
– Pa cela ta kultura, raznovrsnost koju smo imali. Moja porodica je bila tu, momci koji su došli iz inostranstva su mi doneli to sve daleko od kuće, prolazili smo kroz toliko toga ove godine. Trener nam je pričao o sezoni, njegovom životu, ali moramo da držimo glavu gore, promenili smo živote mnogima. Uradili smo nešto što nije se desilo preko 20 godina, reprezentovali smo ovaj program na najbolji mogući način. Toliko mi je sve zamućeno, šta smo sve prolazili, neke glupe stvari koje se dešavaju svakog dana, zbog kojih se smeješ i onda ih zaboraviš. Imali smo svaki dan takav, neverovatno koliko je to uspomena. Drago mi je što imamo snimljeno sve.