Košarkaški svet Srbije zavijen je u crno nakon vesti da je u Beogradu, u 68. godini, preminuo Duško Vujošević. Čovek čije će ime zauvek ostati urezano u temeljima Partizana, kluba kojem je podario najslavnije trenutke, izgubio je svoju poslednju bitku nakon duge i teške borbe sa zdravstvenim problemima. Rođen je 3. marta 1959. godine u Podgorici, a košarkašku mapu sveta pokorio je iz Beograda, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag.
Vujoševićev trenerski put počeo je još 1976. u mlađim kategorijama crno-belih, da bi preko OKK Beograda i Mladosti iz Zemuna stigao do klupe prvog tima Partizana, prvo kao pomoćnik, a potom i kao šef struke. Ono što ga je izdvajalo od svih ostalih bio je jedinstven, gotovo fanatičan pristup radu sa mladim igračima. Pod njegovom palicom stasavale su generacije koje su kasnije pokorile planetu – od Predraga Danilovića i Aleksandra Đorđevića, pa sve do Bogdana Bogdanovića, Jana Veselog, Nikole Pekovića i mnogih drugih. Za Duleta košarka nije bila samo igra; on je od svojih momaka zahtevao intelektualni razvoj, poklanjao im knjige i vodio ih u pozorište, stvarajući od njih pre svega ljude, pa tek onda šampione.
Najuspešniji period njegove karijere vezuje se za povratak u Humsku 2001. godine. U narednoj deceniji Partizan je pod njegovim vođstvom uspostavio apsolutnu dominaciju, osvojivši više od dvadeset trofeja. Njegova riznica je nestvarna: pet puta je podizao pehar ABA lige, dok je titule šampiona države nizao kao na traci – čak šest puta uzastopno u Srbiji.
Pročitajte još…
Kruna tog mukotrpnog rada bio je plasman na Fajnal-for Evrolige 2010. u Parizu, gde je sa jednim od najmlađih i najskromnijih timova u takmičenju stao rame uz rame sa najbogatijim klubovima Evrope. Za taj podvig Evroliga mu je dodelila prestižnu nagradu „Aleksandar Gomeljski“ za najboljeg trenera Starog kontinenta.
Osim Partizana, čije je navijače naučio šta znače „časovi ljubavi“, Vujošević je vodio reprezentacije Srbije i Crne Gore, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Njegova klupska karijera protezala se od Španije i Italije, preko Rusije (CSKA) i Francuske (Limož), pa sve do rumunskog Kluža gde je stavio tačku na svoj trenerski opus. Svuda je sa sobom nosio isti kredo – disciplina, čelična volja i apsolutna predanost.
Poslednjih godina, narušeno zdravlje i komplikacije uzrokovane dijabetesom naterali su ga da se povuče sa klupe, ali je ostao prisutan u javnosti kao oštar analitičar i kritičar, uvek dosledan sebi. Duško Vujošević odlazi u legendu kao simbol otpora bogatijima i dokaz da strastven rad može da nadmaši milione. Njegovo nasleđe se ne meri samo peharima koji krase klupske vitrine, već hiljadama onih koje je naučio kako se bori za grb i kako se voli košarka.