Košarkaši Zenita poraženi su u utakmici za treće mesto VTB Superkupa od ekipe Parme rezultatom 95:89.
Nakon meča, Andrej Voroncevič govorio je za srpske medije. Jedan od sinonima ruske košarke važi za jednog od najboljih igrača koje je ova zemlja imala u 21. veku.
Za početak razgovora, Andrej je podelio i jednu zanimljivu anegdotu, otkrivši da se svojevremeno ponudio da dođe u Partizan i da bez nadoknade igra pod trenerskom palicom Željka Obradovića.
– Kada ću da se vratim? Kada me pozovete. Pre nekoliko godina, dok je Željko Obradović bio trener Partizana, nekoliko srpskih trenera me je pitalo da li želim da igram za Željka Obradovića. Rekao sam naravno da bih hteo i to besplatno. Ako dobijem šansu, razmisliću o tome (dolasku u Srbiju).
Trenutno je na klupi Zenita Dejan Radonjić, a čini se da takav izbor trenera u potpunosti odgovara Voronceviču.
–Oni imaju sličan stil igre (Radonjić i Obradović), ozbiljan trener sa dobrim stručnim štabom. Verovatno ne može svako da ga idrži i da podnese pritisak rada sa njim, ove mlađe generacije su malo slabije i senzitivnije ako im kažete istinu. Moramo da igramo odbranu, to može da nam pomogne na obe strane. Razumem mlađe generacije, ali moraju da razumeju da to može da nam pomogne i u napadu i u odbrani. Tako se to radi. U redu, možda smo umorni, ali zbog toga primamo novac, zbog toga smo profesionalci. To je što je, moramo da izvučemo pouke iz ovih poraza, analiziraćemo ih sigurno, stručni štab će to uraditi i pokazati ko smo zapravo i šta moramo da uradimo da bismo bili bolji. Na Fajnal-foru je sve moguće, jedna greška sve menja. Mi smo imali plus 20, pa smo izgubili na kraju. Ali, to je košarka.
Pročitaj još…
Rastaju se Golemac i Dubai: Poznat potencijalni naslednik hrvatskog trenera
Ruski košarkaš je otkrio i koje reči zna na srpskom jeziku.
– Da, znam osam. Nosam… Za to svi znaju. Pričam malo, ali razumem više. Znam i za Rusi i Srbi, braća zauvek.
Voroncevič nije krio nezadovoljstvo što ruski klubovi ne igraju Evroligu.
– Naravno, Evroliga je najjače takmičenje u Evropi. Možda i na svetu, ako pričamo o taktičkoj strani košarke. Ali, to je što je, nadam se da će se sve završiti, ali teško je reći jer smo mi samo sportisti. Mi smo spremni, samo nas pozovite.
Voroncevič je kratko sarađivao sa Duškom Vujoševićem u redovima Armejaca. Ipak, kako je i sam ruski košarkaš potvrdio, upravo je Vujošević imao veliki uticaj na njegovu karijeru
– On je bio moj trener, ovo je veliki gubitak. Želim da mu kažem hvala, bio mi je kao tata, kada mi je bio trener uvek me blago udarao po obrazu i govorio “ajmo, sine”. Ovo je veliki gubitak, igrači su ga uvek voleli i hteli su sve najbolje za njega. Jako mi je žao zbog svega. On nam je pokazao tu ljubav. U ekipama kao što je CSKA, mladi igrači nemaju toliko vremena i iskustva, ali kada je Dule bio ovde pomogao nam je i davao samopouzdanje. Meni, Alekseju Švedu, Bobiju Marjanoviću… Govorio nam je da veruje u nas, davao nam je vežbe koje su nam dale osećaj, čitanje igre, dale su nam mnogo lakih poena. Uvek nam je govorio da držimo glave gore, da prođemo kroz greške. Bio je ovde kratko, ali nam je mnogo značio, pre svega meni jer je sa mnom proveo mnogo vremena i pokazao mnogo stvari o košarci.
Za kraj razgovora, Voroncevič je poručio da su Srbi i Rusi braća i da taj odnos moraju da čuvaju.
– Rusija je uvek otvorena za Srbiju, hajde da budemo prijatelji, mi smo braća, moramo da se držimo zajedno u ovim ludim vremenima u svetu. Mi se razumemo, mi smo braća i prijatelji, hajde da se povežemo i da ostanemo zajedno. Kao orkestar, u redu je ako si samo jedna violina, ali zajedno kao orkestar je to već drugačija muzika. Zato sam rekao hajde da budemo zajedno – zaključio je Voroncevič.