U poznim igračkim godinama, najbolji srpski teniser Novak Đoković i dalje ne razmišlja o penziji, već ističe da želi da nastavi da uživa u tenisu dokle god ga telo bude služilo. A razloga za povlačenje i nema previše, s obzirom na to da se i dalje nalazi na najvišem mogućem nivou.
Đoković se u opširnom intervjuu za jedan australijski sajt osvrnuo na mnoga pitanja koja se tiču njegove impresivne karijere. Srpski teniser issiče da mu motiva i onoga što ga održava na nivou nikada nije nedostajalo, a da je situacije ista i dan danas.
– Ono što me pokreće je, pre svega, ljubav prema igri. Tenis je moj život već veoma dugo i još uvek uživam u svakom trenutku na terenu. Volim takmičenje, volim izazov i još uvek se osećam snažnim i sposobnim da se nadmećem sa mlađim igračima – to je za mene veliki deo zabave.
Osvrnuo se Đoković na osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu.
– Olimpijsko zlato je bilo moj životni san. Učestvovao sam na četiri Olimpijade i dugo je ta medalja nedostajala. Pobeda u Parizu, u 37. godini, dok predstavljam Srbiju, bez sumnje je jedan od najveličanstvenijih trenutaka u mojoj karijeri. Stajati tamo, pevati himnu, držati zlatnu medalju – to je osećaj koji ostaje uz vas zauvek, ne samo u sećanju, već u čitavom telu. Nikada ranije nisam doživeo takve emocije na teniskom terenu. Suze su jednostavno krenule, same od sebe. Bilo je veoma čisto, veoma moćno.
Pročitaj još….
Voroncevič: ,,Hteo sam da zbog Željka dođem u Partizan i igram besplatno“
Svestan je Đoković se njegovo telo menja i da mu je kako dolazi u pozne igračke godine potrebna sve veća nega.
– U ovoj fazi moje karijere, priprema nije samo u tome da se trenira jače. Radi se o tome da se trenira pametnije, da slušam svoje telo i osiguram da sam na vrhuncu, fizički i mentalno, kako bih mogao da se takmičim na najvišem nivou.
Priznaje da mu ponekad predstavlja veliki izazov da uskladi profesionalne obaveze sa porodičnim, ali ističe da mu upravo one često pomažu da se oporavi i napuni baterije.
– To je jedan od najvećih izazova – pronalaženje pravog balansa između tenisa i porodičnog života, naročito jer moja deca rastu i imaju školske obaveze, pa ne mogu da putuju sa mnom onoliko koliko su ranije mogla. Kada sam na terenu, nisam motivisan samo da pobedim, već i da im pružim primer – da im pokažem vrednosti kao što su posvećenost, otpornost i ljubav prema onome što radiš. Ta motivacija je veoma snažna i veoma lična.
Đoković je ispratio mnoge tenisere u penziju, a i danas deli teren sa igračima kojima je nekada bio uzor i protiv kojih i dalje vodi velike bitke.
– Uvek sam uzbuđen kada se suočavam sa jakim, talentovanim protivnicima jer je svaki meč novi izazov. Takmičenje protiv najboljih me drži oštrim i motivisanim. Na kraju krajeva, samo se radujem tome da igram svoju igru, ostanem fokusiran i vidim dokle mogu da stignem na turniru – zaključio je Đoković