Bogdan Bogdanović oprostio se od svog nekadašnjeg trenera Duška Vujoševića već se emotivnom porukom oprostio do legendarnog stručnjaka, ali defitinvino će stalno razmišljati i zauvek pamtiti čoveka koji ga je oblikovao kao igrača i čoveka. Njihov odnos odavno je prevazišao granice klasične relacije trener–igrač i prerastao u nešto mnogo dublje, gotovo porodično, što potvrđuju i reči koje je kapiten Srbije podelio sa javnošću, nakon sinoćnjeg meča Klipersa.
„Bio je prvi koji mi je dao šansu u karijeri i prvi koji je verovao u moju radnu etiku, odnosno koliko marim i volim igru. Postojala je veza, a bio je to veoma tužan dan za sve nas – navijače Partizana, mene i moju porodicu. Bio je veliki deo porodice dok sam bio tamo“,
Bogdanović je kroz ovu poruku osvežio uspomene iz dana u Partizanu, gde je upravo pod Vujoševićevim vođstvom izrastao u igrača vrhunskog nivoa. Poznato je da je Vujošević imao ogroman uticaj na razvoj mladih igrača, ali i na njihovo formiranje kao ličnosti, zbog čega su ga mnogi smatrali nekom vrstom očinske figure.
„Definitivno je očinska figura. Nedostajaće nam. Faliće nam kao osoba, bio je drugačiji. Bio je zaista drugačiji. Razvijao bi vas kao čoveka.“
Ove reči možda i najbolje oslikavaju njihov odnos, rad, poverenje i posebnu vezu koja je ostala i mnogo godina nakon što je Bogdanović otišao iz Partizana i napravio veliku međunarodnu karijeru.
„Pokazivao bi vam drugačije stvari. Kupovao nam je knjige. Jednostavne knjige – o psihologiji, motivaciji, ma svemu. Disciplina, slao nas je u pozorišta, kupovao ulaznice za pozorišta, muzeje… Bio je drugačiji. Uvek je smatrao da sportisti treba da budu primeri svetu i mlađima. Zato je tako i radio“, podvukao je Bogdanović.
Vujošević je iza sebe ostavio ogroman trag u evropskoj košarci, ali možda i najveći upravo kroz igrače poput Bogdanovića, koji su ga pamtili ne samo kao trenera, već kao mentora i čoveka koji ih je oblikovao za ceo život.
Kako se Partizan oprostio od Vujoševića: Slike sa Duletovim likom svuda po tribinama