Emilio De Leo, dugogodišnji saradnik Siniše Mihajlovića, dao je emotivan intervju za Gazetu delo Sport, u kojem se prisetio saradnje sa jednim od najharizmatičnijih trenera svoje generacije. Njihov odnos započeo je još 2012. godine, kada ga je Mihajlović priključio svom stručnom štabu, a tokom naredne decenije De Leo je postao njegova ključna desna ruka za taktiku.
Danas selektor Malte, De Leo u razgovoru otkriva manje poznate detalje o Mihajloviću – ne samo kao treneru, već i kao čoveku koji je ostavio dubok trag u životima svojih saradnika.
Njihova priča počinje 1998. godine…
„Sarađivao sam s njim još 2008. godine. Slao sam izveštaje njegovom štabu, ali bez direktnog kontakta. Za Mihajlovića me vezuje i jedna anegdota iz detinjstva. Godine 1998. slikao sam se s njim u Vigo di Fasi, gde je Lacio bio na pripremama. Godine 2012. Salsano mi je rekao da Siniša želi da me upozna“.
Gvardiola tokom “pariške rapsodije” gledao trećeligaški fudbal
Otkrio je i kako je počela saradnja njih dvojice.
„Išao sam u Rim jednom mesečno. Naručivao mi je poslove. Sećam se prvog sastanka: ja stidljiv, sa kompjuterom u ruci. Izgledao sam kao neki računovođa. On u japankama i šortsu. Ležao je na kauču i rekao mi da se opustim, da sam se previše stegao. Godine 2012, kada je postao selektor Srbije, pozvao me je prvi put da mu se pridružim. I postao sam njegova desna ruka.“
Jedan od igrača koji su obeležili Sinišin period u Bolonji je bio Rikardo Orsolini, a De Leo je govorio o njihovom posebnom odnosu.
„Bili su kao mačak i lisica. Mnogo su se voleli. Smešno je što u početku Orso nije igrao. Za stolom su sedeli jedan pored drugog. Siniša mu je krao hranu iz tanjira, a Orso mu je odgovarao: ‘Voliš me ti, ali me uopšte ne puštaš da igram…’“
Ispričao je i anegdotu o Samujelu Etou.
„Svaki dan je imao drugi auto, izbegavao je treninge. Jednom je predstavio Siniši ženu govoreći da mu je to supruga. Nekoliko dana kasnije, predstavio mu je drugu… tvrdeći isto to“.
Posebno pamti Sinišinu dreku nakon poraza od Lacija, u periodu kada je bio na klupi Samdorije.
„U Sampdoriji, nakon poraza sa 3:0 od Lacija. Tri dana je terao ekipu da ponovo gleda celu utakmicu. Niko nije smeo da izađe. Četvrtog dana je Palombo otišao da razgovara s njim i rekao mu da su razumeli lekciju.“
Najgorče iskustvo vezno za Mihajlovićem jeste iz perioda u Milanu.
„Milan. Na prvom sastanku je pred Berluskonijem i Galijanijem držao predavanje o istoriji Milana, pričajući o igračima iz tridesetih i četrdesetih godina. Ubacivanje Điđa Donarume bila je njegova ideja. Otkaz je bio nezaslužen, nerazuman. I dalje boli. Bili smo peti na tabeli u Seriji A i u finalu Kupa Italije. Oduzeta mu je prilika da osvoji trofej“.
Pričao je i o momentu kada su saznali za Sinišinu bolest.
„Bigon (tadašnji sportski direktor Bolonje) rekao nam je na pripremama. Siniše već neko vreme nije bilo na treninzima, govorio nam je da ima temperaturu i slično. Onda nam je jednog popodneva to saopštio preko video poziva. U tom trenutku mi se steglo srce.“
„Osećao sam se sasvim malim kad sam, saznao za to, skoro da je bilo neprijatno, preplavile su svakoga emocije i saosećanje, a on je, naprotiv, bio tamo, jači od svih, pojavljivao bi se na prozoru bolnice da očita bukvicu ekipi. Desilo se to nakon utakmice Breša – Bolonja koju smo dobili posle preokreta. Rekao je da su igrači u prvom poluvremenu bili očajni. Siniša je bio takav, ratnik.“
Poslednji momenat koji De Lea pamti sa Mihajlovićem, kada su sa Bolonjom išli na gostovanje Speciji, ujedno i poslednja njegova utakmca, a domaća publika odala počast Siniši.
„Posle poslednje utakmice, Specija – Bolonja 2:2, pre otkaza. Domaća publika mu je odala počast. Bio sam iza njega i zastao sam da bih ga pustio da sam primi taj aplauz. Usporio je korak, zahvalio se, bio je ganut“.
Za kraj, govorio je i najtežim danima provedenim sa Sinišom.
„Jednom nam je rekao da je došao do tačke u kojoj više nema snage ni da plače. Uvek nam je prenosio ideju da to što si ranjiv nije slabost, već vrlina. Viđao sam ga kako plače više puta, čak i kada je bolest bila svetlosnim godinama daleko. U Sampi, Milanu, Toru“, završio je segment o Mihajloviću Emilio de Leo.