Da savremeni domaći fudbal i te kako može da ide u korak sa modernim evropskim trendovima, najbolje svedoči primer sa Stare Karaburme. Pod komandnom palicom Jovana Damjanovića, plavo-beli su postali sinonim za proaktivan stil igre koji direktno utiče na ubrzan razvoj i drastičan skok tržišne vrednosti mladih igrača.
U velikom intervjuu koji je nedavno dao za „Max sport“, talentovani stručnjak je do detalja ogolio svoj rad sa tinejdžerima. Damjanović je objasnio zašto je oslobađanje od straha ključni faktor na putu ka ligama petice, kako moderni intenzitet donosi višemilionsku ekonomsku zaradu klupskim strukturama, ali i kako se tri debitanta u odbrambenoj liniji transformišu u ozbiljne superligaške ratnike.
Pročitajte još…
Kejn otkrio ključ pobede nad Hrvatskom: „Svaka čast Tuhelu, održao nam je govor na poluvremenu…“
Iskustva iz ranijih angažmana jasno pokazuju da proaktivan model na terenu donosi višestruke benefite i opipljivu ekonomsku korist za klub.
– Međutim, ono u šta čvrsto verujem jeste da organizovan i hrabar fudbal maksimalno razvija igrače i povećava njihovu vrednost. Najbolji primer za to je ono što se dogodilo u Topoli nakon nastupa u Evropi, Ligi konferencija. Kroz atraktivan, proaktivan i hrabar fudbal uspeli smo da ostvarimo značajne rezultate, plasiramo se u nokaut fazu evropskog takmičenja i pokažemo da i klub iz Srbije može da igra na taj način i pobeđuje. Kadeti na Kipru su bili treći, ali način igre i kako smo dolazili do pobeda tu generaciju čini posebnom.
Ulaganje u intenzitet i modernu metodologiju treninga direktno se reflektuje na plasman i prepoznatljivost klupskih pojedinaca na svetskom tržištu.
– Ono što je važno za ljude koji vode klubove jeste da takav pristup donosi i konkretnu ekonomsku zaradu. Igrači koji ranije nisu imali ozbiljne ponude postali su interesantni evropskom tržištu, a klub je kroz transfere i rezultate ostvario višemilionsku zaradu. To je jedna od najvećih prednosti takvog fudbala. Često govorimo kako srpskom fudbalu nedostaju intenzitet i dinamika, a onda imate primer Alekse Cvetkovića iz OFK Beograda, koji je prema statističkim parametrima bio u kategoriji U23 igrača najbolji na svetu po intenzitetu igre, ispred igrača iz najjačih liga sveta. To nije slučajnost, već posledica načina na koji se igra i trenira.
Pročitajte još…
Vojvodina krenula po Tadića – to bi bila detonacija kakva se ne pamti
Cilj mladog i perspektivnog stručnjaka je da ponudi model koji može fundamentalno da promeni status i spremnost naših fudbalera za prelazak u lige petice.
– Ja samo pokušavam da ponudim jedan model za koji verujem da može da pomogne srpskom fudbalu. Da li će ga neko prihvatiti ili ne, to ne zavisi od mene mnogo, ali i ja se trudim da budem stalno bolji. Međutim, mladim igračima je potreban upravo takav fudbal kako bi bili spremni za najviše nivoe i za prelazak u ozbiljne evropske lige, trenutno ih ne spremamo baš za top nivo.
Poseban fokus u Damjanovićevom radu zauzima psihološko profilisanje i forsiranje tinejdžera u najtežim superligaškim bitkama.
– Trudim se da mladim igračima pre svega izbacim strah, da im dam samopouzdanje, a zatim i odgovornost. Verujem da se pravi razvoj mladog igrača ne dešava u lakim utakmicama, već u velikim mečevima, pod pritiskom i u odlučujućim trenucima. Tokom cele polusezone igrali smo sa trojicom veoma mladih centralnih bekova – Pavlovićem (2007), Vukičevićem (2005) i Falom (2005). Praktično su bili debitanti u Superligi, ali sam od njih tražio maksimum.
Pročitajte još…
Davanje maksimalne odgovornosti mladima stvara čvrst karakter i okruženje u kom se greška tretira isključivo kao lekcija.
– Nisam spuštao zahteve zbog njihovih godina, naprotiv, davao sam im najveću moguću odgovornost jer verujem da samo tako mogu da napreduju. Jedino što nisam želeo da vidim jeste strah. Dok su hrabri, dok pokušavaju da igraju, traže loptu i rade ono što od njih zahtevam, odgovornost za njihove greške preuzimam ja. Loš dan je sastavni deo razvoja svakog mladog igrača. Mladi igrači moraju da osete poverenje trenera. Moraju da znaju da jedna greška neće promeniti mišljenje o njima i da neće biti kažnjeni zato što su pokušali nešto hrabro, u skladu naravno sa igrom. Stvoriti takvo okruženje je moj posao. Kada igrač oseti poverenje, onda je spreman da preuzme odgovornost, a upravo tada počinje njegov pravi razvoj.