Turbolentan je period iza Zorana Savića i celog Partizana, a prošla sezone sem mnoštvo dešavanja u taboru crno-belih, doneo nam je i rastanak nakon dugogodišnje saradnje između pomenute dve strane. Nekadašnji košarkaš obavljao je fuknciju direktora kluba iz Humske, ali je spletom mnogih oklonosti odlučio da napusti pomenuto mesto.
Ipak, Savić je evropski sportski radnik, povezan i upozna tu mnoga košarkaška dešavanja na tlu „starog kontinenta“, pa je tako govorio u intervjuu za „Mozzart sport“ upravo o mnogim temama vezanih za finansije i sad već naširoko poznati sport između Evrolige i NBA.
Željko Drčelić prekinuo sve spekulacije: „Džordan Nvora nije na prodaju!“
Počeo je priču o tom finansijskom balonu, odnosno sve veći potencijal dolaska para u evropsku košarku, najviše praćen tim dolaskom NBA.
“Dosta je čudno. Bio je neki period zatišja, a sada, sa najavom ulaska NBA Evrope, odnosno dolaska NBA u Evropu, mislim da je sve eksplodiralo na sve moguće strane. Koliko je to sve održivo, to je drugo pitanje. Taj ekosistem, koji u Evropi funkcioniše poslednjih trideset i nešto godina, takav je da je, po mom mišljenju, košarka najlošije prodavan sport od svih sportova. Recimo, krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Italiji su televizijska prava bila neverovatno velika. Dobijalo se nekih deset milijardi lira godišnje, što je bila neverovatna cifra. To je, po sadašnjim parama, oko pet miliona evra. A, na primer, tokom moje poslednje igračke godine za čitavu ligu je bilo sto hiljada evra da se podeli. Dakle, razlika je neverovatna”
“Ušlo je mnogo klubova koji imaju novca. Mislim da nikada više para nije bilo u Evropi. Posle krizne situacije koju je doneo kovid, tržište se neverovatno brzo oporavilo. Sa ulaskom NBA Evrope, oni očigledno znaju nešto što mi u Evropi ne znamo. Jer, po mom razmišljanju, ako hoće da to funkcioniše, moraju da donesu novac spolja. Posebno kroz televizijska prava”, počeo je Savić.
Važan aspekat u sportu su i televizijska prava, dok Savić govori da su oni zapravi ključ svega.
“Televizijska prava su ključ svega. Apsolutno ključ svega. Poslednji potpisani ugovor NBA za televizijska prava bio je, mislim, negde oko 77 milijardi dolara. Mislim da je tri puta veći od prethodnog ugovora. Oni godišnje podele sedam milijardi evra. To je ključ svega. Izbaci iz NBA ta televizijska prava i oni bi ušli u ogroman problem. Međutim, dolaskom u Evropu, ako hoćeš da iskoristiš postojeća televizijska prava, ja ne vidim kako je to moguće. Ako televizije misle da su već na granici onoga što mogu da plate, šta to znači? To znači da bi, da bi bila konkurentna, ista televizija koja danas plaća pet miliona morala da plaća 50, 70 ili 100 miliona da bi prenosila košarku”.
Na pitanje o tome da NBA i Evroliga ne dođu do zajedničkog jezika, a da ipak američka kuća košarke dođe na evropsko tlo, nekadašnji jugoslovenski centar nagalašava da tako razvoj situacije ne bi odveo nikuda.
“To je najveći problem. Mislim da oni mnogo razmišljaju i o azijskom tržištu, odnosno o tome da dovedu neke sponzore iz Azije. Ali mislim da je to opšti haos. Ako dogodine uđu bez dogovora sa Evroligom, mislim da će to biti ogroman problem, jer će se samo podići cene igrača i ništa drugo. Opet, stvarno ne znam odakle će se uzeti kvalitetni igrači koje treba dovesti. Mislim da je i to jedan od problema za NBA i za ulagače koji žele da ulažu u NBA Evropu. Mislim da oni apsolutno žele da uđu tako da imaju mogućnost da dođu i najbolji igrači iz NBA. Cifre koje se sada spominju, bez obzira na to da li su tačne ili nisu, idu od 500.000.000 za otvaranje franšize do milijardu i 200 miliona. To mi deluje kao prilično neverovatna cifra. Ali, opet, znajući iskustvo koje NBA ima, to je najbolje organizovana organizacija i verovatno imaju nešto spremno za slučaj dolaska u Evropu. Po meni, najbolje i jedino rešenje u kojem bi obe strane dobile bio bi neki dogovor sa Evroligom. Jer, ako sada rasparčaš još neke ekipe koje Evroliga kontroliše, između Evrokupa i Evrolige, to je pedesetak ili šezdesetak timova. Ako isto to uradiš i sa NBA Evropom, to će biti katastrofa. Jednostavno, imaš proizvod koji je sportski odličan. Samo treba videti kako da ga prodaš. Sa onim što dobijaš od televizijskih prava, a to je po meni jedina mogućnost nekog napretka, ja ne vidim da sa postojećim televizijama u Evropi možeš to da napraviš. Mislim da su tu došli do granice”.
Nastavio je priču o cenama karata po evropskim arenama, te je govorio i o meri navijača koji mogu da se privuku ovde.
“Može se popraviti organizacija i sve ostalo, ali to je jedno haotično tržište. Recimo, kada je reč o plaćanju karata, u Italiji su ljudi naučeni da plate da gledaju vrhunski spektakl. U Bolonji su ljudi plaćali ogromne i neverovatne cifre za pretplatne karte, barem kada sam ja bio tamo. Ali na drugim mestima ljudi nisu spremni to da plate. U Parizu, ili na nekim drugim mestima, nikada nisi imao priliku da naplatiš te karte. To je bio san za te timove. U Grčkoj je, opet, bilo veoma teško naplatiti neke velike cifre. A onda imaš i pozitivnu promenu koju smo videli u Partizanu, gde ljudi nisu bili naviknuti na to. Na kraju, kada imaš dobar proizvod, ljudi ga kupuju. To su stvari zbog kojih je svako tržište apsolutno drugačije”.
Dotakao se i privatnih kapitala, koji su sve veći i zastupljeniji generalno u sportu, ali Savić smatra da takav priliv novca nije održiv na duže staze.
“Taj napredak zbog kojeg su ušli privatnici treba posebno posmatrati. Privatnici su uvek ulazili sa ogromnom količinom novca, ali to nije zdrav rast. Nije zdrav rast ako zavisiš od toga da neko dođe i ove godine uloži 30 ili 50 miliona, a sledeće godine 70 miliona. To nije održivo na duži vremenski period. To je nezdrav rast. Moraš da imaš televizijska prava. Evroliga je prošle godine pokušala da uvede ograničenje plata, ali mislim da to mora da bude mnogo oštrije. Mislim da je za NBA, u svemu tome, jedini način da pređe neku granicu upravo taj: moraš da imaš čvrsto ograničenje plata”.
Savić smatra da je ograničenje plata za igrače dobar korak ka finansijskoj stabilnosti.
“To je nemoguće na drugi način. Ovako će svako podizati budžete, jer bogati predsednici koji imaju novca žele da naprave brz uspeh, što je normalno. To svakoga tera da ide preko svojih mogućnosti, pa dolaziš u situaciju da će neki timovi možda i nestati zato što to ne mogu da prate. Recimo, Monako je davao velike cifre. Ali ja mislim da je to nemoguće ispratiti u budućnosti. Ne mogu to da isprate Barselona i Real Madrid, a kamoli neki drugi timovi. Imaš predsednika Real Madrida, a imaš, na primer, i predsednika Valensije, koji bi to mogao da isprati bez problema i da podigne lestvicu iznad svih. Ali to jednostavno nije koncept kluba. Oni su uložili u infrastrukturu. Ja mislim da je to jedna od najzdravijih priča u Evropi. Prvo su uložili u najbolji trening centar u Evropi, sa 13 terena, od kojih je devet zatvorenih. To zaista izgleda fantastično. To je jedan od primera kako klub treba da radi: prvo napravi infrastrukturu, pa onda ulaže u dvoranu koja košta više od 400.000.000 evra. Oni su spremni zato što imaju predsednika i vlasnika koji to može finansijski da podnese. Svi su oni u košarci već trideset i nešto godina, možda i više, čak četrdeset godina. Čitava porodica je u sportu”, govorio je Savić.