Dok se najveće evropske lige sve više oslanjaju na proverena i skupa pojačanja, srpska Superliga pokazuje potpuno drugačiji trend. Prema podacima Transfermarkta, čak 25,6 odsto svih minuta u sezoni 2025/26 dobili su igrači mlađi od 21 godine, što je najveći procenat među analiziranim evropskim prvenstvima. Iza Srbije nalaze se Danska (23,2%), Belgija (22,1%), Švedska (21,9%) i Holandija (20,4%)…
Veliki deo zasluga za ovakav trend ide upravo najvećim srpskim klubovima, a prednjači Crvena zvezda, koja je poslednjih sezona sve više otvorila vrata svojim najtalentovanijim omladincima. Najveći biser svakako je Vasilije Kostov, koji je sa svega 17 godina već postao najvredniji fudbaler Superlige i jedan od najzanimljivijih mladih igrača u Evropi. Pored njega, značajne minute i prostor za razvoj dobili su Adem Avdić, Luka Zarić, Vasilije Subotić, Dragan Anokić i Dimitrije Šarić, dok se iz generacije u generaciju pojavljuju nova imena koja dobijaju priliku da se nametnu u seniorskom timu. Zvezda je na taj način pokazala da uz borbu za trofeje i evropske ambicije može istovremeno da razvija, afirmiše mlade igrače i vremenom im da zapaženu ulogu, a ne samo cifru nastupa u crveno-belom dresu.
Partizan je ove sezone postao prepoznatljiv po radu sa mladima, gde se ponajviše oslonio na svoj omladinski pogon i takođe pratio put kojim teži da ide i ljuti rival. Ognjen Ugrešić, Vanja Dragojević, Dušan Jovanović, Nikola Simić, Bogdan Kostić i još nekoliko mladih domaćih igrača dobili su ozbiljan prostor u prvom timu, što svakako svim pomenutim fudbalerima pruža priliku da pređu ključan stepenik u razvoju i kasnije budu adut kako u klubu, tako i u reprezentaciji.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Međutim, priča o mladima ne završava se na Topčiderskom brdu. Poslednjih sezona ozbiljan posao rade i klubovi poput OFK Beograda, IMT-a, Čukaričkog, TSC-a i Vojvodine, koji redovno pružaju prostor talentovanim igračima. Među imenima koja skreću pažnju nalaze se Novičić, Aleksej Vukićević, Petar Petrović, kao i brojni reprezentativci mlađih selekcija Srbije koji već imaju značajnu minutažu u seniorskoj konkurenciji.
U vremenu kada se mnoge lige hvale akademijama, Srbija ima konkretan argument – mladi ne služe samo za razvoj, već zaista igraju. Upravo zato ne čudi što Superliga iz godine u godinu izbacuje nove reprezentativce i transfere vredne milione evra.
Ako se ovakav trend nastavi, srpski fudbal bi mogao da dobije ono što mu je dugo nedostajalo – kontinuitet u stvaranju igrača koji iz domaćeg prvenstva direktno prelaze na najveću evropsku scenu. Transfermarktova statistika samo potvrđuje ono što se već vidi na terenu: nigde u Evropi mladi trenutno ne dobijaju više prostora nego u Srbiji.