Partizan je predstavio novo pojačanje za narednu sezonu. U pitanju je američki krilni centar Derik Vilis, koji će pojačati konkurenciju na poziciji „četvorke“. Posle dolazaka Kevarijusa Hejsa, Lamara Stivensa, Alesandra Pajole, Luke Vildoze i Nikole Tanaskovića, Vilis je šesto pojačanje crno-belih ovog leta i još jedan igrač od kojeg se očekuje da donese kvalitet u sistem Đoana Penjaroje.
Iako 2017. godine nije izabran na NBA draftu, Vilis je uspeo da izgradi veoma respektabilnu evropsku karijeru. Posle kratke epizode u Dži ligi, odlučio je da sreću potraži na Starom kontinentu. Prvi ozbiljniji trag ostavio je u nemačkom Getingenu, potom je nosio dres Ulma, da bi se zatim preselio u Italiju i zaigrao za Brindizi. Kratko je nastupao i za Huventud, ali je pravu afirmaciju stekao u Veneciji.
Upravo su partije u italijanskom klubu privukle pažnju evroligaških timova. Vilis nastupajući za Veneciju u Evrokupu prosečno beležio 13 poena po utakmici, uz impresivnih 47 odsto uspešnosti u šutu za tri poena. Takve brojke bile su sasvim dovoljne da usledi poziv Anadolu Efesa, gde je proveo dve sezone. Nakon toga je nastupao za Pariz, a sada karijeru nastavlja u Beogradu.
Ono što Vilisa izdvaja od velikog broja visokih igrača jeste njegov šut sa distance. Tokom karijere prosečno je pogađao 43 odsto pokušaja za tri poena, što je izuzetan procenat za igrača njegove visine (206cm). Poseduje veoma visok izbačaj, zbog čega je njegov šut praktično nemoguće blokirati, a upravo su takvi visoki šuteri danas među najtraženijim profilima u evropskoj košarci.
Pročitajte još:
Ipak, važno je naglasiti da nije reč o igraču koji veliki broj poena postiže kreirajući iz driblinga. Naprotiv, Vilis je daleko opasniji kada dobije loptu u ritmu i šutira iz mesta. Njegova najveća vrednost leži upravo u „spot-up“ situacijama, kada kažnjava pomoć odbrane ili višak prostora koji mu ostave protivnici.
U napadu bi mogao da predstavlja veoma zanimljivo rešenje u saradnji sa Karlikom Džonsom. Posebno u „pick and pop“ akcijama, gde se nakon bloka otvara ka liniji za tri poena, što je segment igre u kojem se odlično snalazi. Istovremeno, nije isključivo šuter. Kada primi loptu u reketu, ume veoma dobro da završava akcije blizu koša, a jedan od njegovih prepoznatljivih poteza je poluhorog kojim često rešava situacije protiv nižih ili sporijih čuvara.
S druge strane, Vilis nije igrač koji će kreirati napad ni za sebe ni za saigrače. Nije tip krilnog centra koji će dobiti loptu na niskom postu i iz izolacije stvarati višak. Najveći deo njegovih poena dolazi kao posledica dobre organizacije napada i kvalitetnih dodavanja plejmejkera, zbog čega će mnogo zavisiti od sistema i protoka lopte koji Partizan bude imao.
Defanzivno se može okarakterisati kao solidan, ali ne i dominantan igrač. Dovoljno je pokretan da čuva pozicije od dva do četiri i može korektno da preuzima u određenim situacijama. Ipak, protiv izrazito brzih plejmejkera u prodoru može da ima problema, što je uostalom slučaj sa većinom visokih igrača njegovog profila.
Vilis u Beograd ne dolazi sa epitetom prve zvezde tima niti igrača koji će konstantno ubacivati 20 poena. Njegova vrednost ogleda se u nečemu što često ne staje u statistiku. Ozbiljan šuterski kvalitet primorava odbrane da ga konstantno poštuju, pa će često svojim prisustvom izvlačiti protivničke visoke igrače iz reketa i otvarati više prostora saigračima za prodore i igru jedan na jedan.
Na papiru, Partizan je dobio iskusnog evroligaškog igrača koji tačno zna svoju ulogu. Neće biti nosilac igre, ali bi mogao da bude jedan od onih košarkaša čiji će doprinos biti mnogo veći nego što to broj poena bude pokazivao. Ukoliko zadrži procente šuta koje je godinama imao u Evropi, Derik Vilis mogao bi da bude veoma koristan dodatak rotaciji Đoana Penjaroje.