Pored teških trenutaka sa povredama i oporavkom, boravak u Sjedinjenim Američkim Državama i igranje za reprezentaciju doneli su beku Crvene zvezde Nikoli Đurišiću i pregršt neprocenjivih uspomena i anegdota.
Mladi košarkaš je u opširnom intervjuu za Meridian sport otkrio kako je izgledao njegov odnos sa kapitenom reprezentacije Srbije Bogdanom Bogdanovićem, kako su izgledala okupljanja srpskih zvezda u Los Anđelesu, ali i kakva je ruki tortura rezervisana za mladice u NBA ligi.
Prijateljstvo i mentorstvo sa Bogdanovićem u Atlanti počelo je sasvim slučajno, već prilikom prve teške povrede.
– Mnogo mi je značilo što je Bogdan bio u Atlanti. Provodili smo zajedno vreme, nekoliko puta sam i prespavao kod njega. Upoznali smo se kada sam polomio stopalo. Bilo je rano, a ja sam bio u teretani, kad mi jedan od trenera kaže da stiže Bogdan. Nisam na oči video, a kad sam shvatio da je zaista on, istog trena sam se razbudio. Odmah smo se skapirali kao da se znamo sto godina. Dao mi je odlične savete koje sam prisvojio, jer je on legendaran igrač i jedan od mojih idola – ispričao je Đurišić.
Pročitajte još…
Bogdanović je pomogao mladom saigraču da promeni i životne navike, a Đurišić se sa osmehom prisetio prve večere u njegovom domu.
– Mnogo mi je pomogao oko hrane. Sećam se kad sam došao prvi put kod njega kući. Obojica smo bili povređeni i pitao me je da li sam gladan. Očekivao sam da će da naruči burgere ili krilca, a čovek je izvadio ogromnu činiju salate sa malo piletine. Nisam ljubitelj salate, ali sam rekao sebi da moram zbog Bogdana i na silu sam je pojeo. Sad sam potpuno promenio način ishrane i pazim šta jedem.
Posebno nezaboravno bilo je okupljanje srpske kolonije tokom Ol-star pauze u Los Anđelesu, gde se okupila prava košarkaška elita.
– Za Ol-star pauzu smo svi bili u Los Anđelesu i družili se u Bogdanovoj kući. Bili smo tu Jović, Karlo Matković, Tristan Vukčević, Jokić, a došao je i Bobi Marjanović. To druženje i taj naš humor vam tamo najviše treba. Bobi, Jovke i Bogdan su uvek glavni za atmosferu, a Jokić se samo ubaci s vremena na vreme i odvali nešto genijalno. Plakali smo od smeha.
Govorio je Zvezdin bek i o iskustvu sa zvanično najboljim košarkašem sveta Nikolom Jokićem na reprezentativnim treninzima.
– Igrati sa njim je neverovatno. On je uvek prvi na terenu i daje svoj maksimum. Kod njega je ista faca i kad pogodi i kad promaši, i ja pokušavam da usvojim tu smirenost. Sećam se jednog treninga, ja bacim neki odličan pas i pomislim kako je to bila top asistencija. U sledećem napadu Jokić uzima loptu, ja okrećem glavu ka njemu i samo vidim kako mi lopta proleće tik pored očiju. Takva brzina da nisam stigao ni da odreagujem. Lopta je otišla u korner i naravno da je ušla trojka. Ostao sam šokiran.
Pročitajte još…
Smajlagić bio otvoren za povratak u Partizan, Penjaroja rekao “ne”
Za kraj, Đurišić se dotakao i čuvenih ruki obaveza koje mladi igrači moraju da prolaze u Americi, napravivši poređenje sa onim što se traži u reprezentaciji.
– U reprezentaciji je lakše, tamo si zadužen da nosiš zvučnik, kupiš šampone i puštaš muziku. Ali u Americi… Tamo su me terali da nosim ranac na predsezonske utakmice i onaj ludački kostim sa ventilatorom. Ipak, te ruki obaveze i nisu toliko loše jer te stariji igrači časte. Pošalju te po sendviče, ti potrošiš 200-300 dolara, a oni ti daju hiljadu-dve. Faktički i zaradiš na tome – zaključio je Đurišić.