Nakon osam godina provedenih u inostranstvu, Srđan Plavšić odlučio je da se vrati u Srbiju, gde je potpisao ugovor sa pančevačkim Železničarom.
Iskusni krilni fudbaler tokom karijere nastupao je za Crvenu zvezdu, Spartu i Slaviju iz Praga, kao i Rakov i Banik, a sada ga očekuje novi izazov u Superligi Srbije.
U razgovoru za klupski sajt, Plavšić je otkrio da povratak u domaći fudbal ovog leta nije bio u njegovim planovima, ali da se situacija tokom prelaznog roka promenila.
– Nisam imao u planu da se još uvek vraćam u srpski fudbal, ali eto, kako se nisu poklopile neke stvari koje smo moja porodica i ja čekali tokom pauze, počeli su mnogi klubovi iz Srbije da se javljaju i da me zovu da dođem. Železničar je od prvog kontakta bio korektan i pružio mi šansu da treniram sa njima i uđem u ritam bez ikakve obaveze, i kasnije, kada sam prelomio da ostanem u Srbiji, Železničar je bio nekako najprirodnija opcija, i zbog fudbalske strane i zbog nekih drugih stvari koje su meni bile bitne – rekao je Plavšić.
U Železničaru će Plavšić ponovo sarađivati sa nekim dobro poznatim licima. Zorana Popovića poznaje još iz dana provedenih u Crvenoj zvezdi, dok je sa Lukom Adžićem ranije delio svlačionicu na Marakani.
– Pa, dosta je značilo. Popa (prim. aut. Zoran Popović) znam još iz perioda kada sam bio u Crvenoj zvezdi, a on branio u Voždovcu. Pamtiću dok sam živ onu utakmicu na krovu, kada je branio jako dobro i kada smo ostali bez titule te godine… Luku Adžića znam još bolje, igrali smo zajedno u Zvezdi, posle i bili na odmoru zajedno sa porodicama.
Plavšić je kroz karijeru nosio nadimak „Atomski mrav“, koji je dobio još u periodu kada je nastupao za Crvenu zvezdu.
– Taj nadimak sam dobio u Crvenoj zvezdi od jednog novinara. Posle neke od mojih prvih utakmica prozvao me je tako, meni je bilo simpatično, i posle su me navijači tako zvali, i eto, ostao mi je kroz čitavu karijeru taj nadimak…
Pročitajte još:
Ilić progovorio o svojoj budućnosti na klupi crno-belih: „Partizan će živeti i posle mene“
Do prvog ozbiljnog koraka u seniorskom fudbalu Plavšić nije stigao lako. Fudbalske početke imao je u školi RMR Vojvodina, a potom je nastupao za OFK Futog i ČSK. Za prvi tim ČSK-a debitovao je već sa 16 godina, ali je upravo tada usledilo i jedno od njegovih prvih velikih razočaranja – u Vojvodini.
– Što se tiče toga da nisam zaigrao za Vojvodinu tada kada se pravio onaj korak i prelazak u seniorski fudbal, nisu me videli, jer tada „stručni“ ljudi iz uprave Vojvodine te godine su mogli da me dovedu za džabe i samo sam trebalo da dobijem šansu, kao neko ko je rođen u Novom Sadu i za koga nisu trebali ništa da plate, da pokažem svoj talenat, ali opet napominjem, tada su rekli da ja nisam za seniorski fudbal i da nikada neću biti samo zbog toga što sam bio niži i slabiji od drugih tada…
Umesto da ga takva procena zaustavi, dodatno ga je motivisala.
– Iskreno, to mi je tada samo dalo još više snage da nastavim svojim putem, malo težim, ali ispravnim, i dokažem da su pogrešili, što se, naravno, vrlo brzo i pokazalo.
Iz Spartaka iz Subotice Plavšić je napravio veliki iskorak u karijeri i 2015. godine stigao na Marakanu. U Crvenoj zvezdi zadržao se do 2017. godine, a za to vreme uspeo je da osvoji i šampionsku titulu. Kako ističe, taj period mu je posebno značajan jer je klub tada prolazio kroz velike izazove.
– Ponosan sam na tu osvojenu titulu jer je to bio težak period kluba i nisu cvetale ruže kao danas. Imali smo dosta problema, ali smo imali jako dobar tim, zdravu svlačionicu i karakter da želimo da pobedimo svaku utakmicu bez obzira na stanje u klubu u tom trenutku.
Nakon dve godine provedene u Crvenoj zvezdi, Plavšić je karijeru nastavio u Sparti iz Praga, gde se zadržao četiri godine. Potom je obukao i dres najvećeg rivala Slavije, a njegov period u Češkoj obeležili su i problemi prilikom odlaska iz Sparte.
– Želeo sam da produžim ugovor i ostanem u Sparti, ali tada su krenuli problemi, jer nisu hteli da mi ponude novi ugovor iako sam u tom trenutku bio jedan od nosilaca ekipe i igrao jako dobro, i u tom periodu od dva meseca se mnogo toga desilo lošeg tamo meni i mojoj porodici i samo sam želeo da odem što pre.
Prelazak u Slaviju otvorio je i novo poglavlje njegove karijere, ali su susreti sa bivšim klubom Spartom zbog velikog rivalstva imali posebnu težinu.
– Pa, specifično je, jer sam uvek bio vruće dočekan kada smo igrali derbije. Neki navijači su znali šta sam prošao na kraju i ostali uz mene, neki nikada nisu hteli ni da čuju celu priču i okrenuli su se protiv mene… Svakako da sam uvek bio jak psihički i nisam dozvolio da me te neke stvari poremete.
Iskustvo je potom gradio i u Poljskoj, gde je nastupao za Rakov. Upravo tamo je, prema sopstvenom priznanju, upoznao izuzetno organizovan sistem rada, uključujući individualne analize i rad sa mentalnim trenerom.
„Kada sam stigao, odmah sam video da sam došao u jako organizovan klub. Stručni štab je bio veliki, dosta trenera, imali su svoj sistem i trudili se uvek da svakom novom igraču kroz individualne video-klipove i snimke sa treninga što pre objasne i pojasne šta se od njih traži, kako žele da igramo, i ponavljali to svakodnevno dok igraču to ne postane rutina i automatski u glavi.
Posle dugogodišnjeg iskustva u inostranstvu, Plavšić se vratio u domaći fudbal, a u Železničaru će pokušati da svoje iskustvo prenese na mlađe saigrače.
– Jeste, možda i najmlađa ekipa u ligi, ako se ne varam? To dovoljno govori i o treneru, ne boji se da stavi mladog igrača ako on usvaja sve što se od njega traži i zna u svakom trenutku šta treba da radi. Ja sam uvek za mlade uz po kojeg iskusnijeg igrača i to uvek može da bude jedna lepa priča.
Posebno mu je drago što može da pomogne fudbalerima koji se nalaze na početku karijere.
– Mislim da moje iskustvo može dosta doneti njima, jer sam sve to i ja prošao, tačno znam kako sada razmišljaju i šta im je bitno, drago mi je da mogu biti tu i pomoći i dati savet svakom od njih…
Iako je već napravio bogatu karijeru, Plavšić ne krije da postoji jedna stvar za kojom žali – nije dobio više prilika u reprezentaciji Srbije.
– Iskreno, da, zato što stvarno mislim, bez lažne skromnosti, da imam kvalitet za reprezentaciju i ne znam zašto posle toga, kada sam najbolje igrao u Slaviji i u Evropi imao zapažene partije, nisam dobijao poziv. Smatram da bih mogao da pomognem i to je nešto što je za mene najveće priznanje i čast, kada igraš i predstavljaš svoju zemlju.
Danas sebe vidi kao kompletnijeg i iskusnijeg fudbalera nego ranije, dok od Železničara očekuje da nastavi da napreduje tokom sezone. Prve utiske o radu stručnog štaba ocenio je veoma pozitivno.
– Odmah sam video da se radi jako i naporno. Video sam da trener ima svoj sistem igre i želi da svi na terenu znaju šta se igra, stručni štab je ozbiljan i jako dobro se dopunjuju, svaka vežba ima smisla i zna se zašto se radi.
Na kraju je imao jasnu poruku za navijače pančevačkog kluba.
– Pa, poručio bih im da nas podržavaju koliko mogu, da veruju u ovaj tim i stručni štab i da se nadam da ćemo se na kraju sezone svi zajedno radovati uspehu… Od mene mogu da očekuju uvek maksimalnu posvećenost, rad na maksimum i borbu na svakom treningu i utakmici za svaku loptu.