Kada se u modernoj košarci povede priča o vernosti, beskompromisnoj borbi i liderstvu kroz primer a ne prazne reči, jedno ime uvek stoji na samom vrhu. Dugogodišnji kapiten i apsolutni rekorder Crvene zvezde Branko Lazić zvanično je stavio tačku na svoju igračku karijeru.
Simbolika je htela da se to dogodi u ljubljanskoj dvorani „Tivoli“, na proslavi 25 godina ABA lige. Tamo gde je regionalna košarka nekada prohodala, Laziću je uručena nagrada za životno delo kao najtrofejnijem igraču u istoriji takmičenja. Putem video-poruke, mirno i u svom prepoznatljivom stilu, potvrdio je ono što se mesecima naslućivalo – patike idu o klin, a dres sa brojem 10 u istoriju.
Njegov sportski put građen je od nule, bez prečica i sa nepresušnom radnom etikom. Sve je počelo u rodnoj Ljuboviji, gde je kao devetogodišnjak napravio prve korake u lokalnoj Mladosti. Rano primećen na regionalnim turnirima, sa 13 godina se preselio u Beograd i obukao dres FMP-a, gde je kroz juniorski staž i prve seniorske minute u Železniku kovao spartanski mentalitet.
Vrlo brzo je naterao sve da shvate njegovu vrednost. Postao je noćna mora za najskuplje evroligaške napadače, defanzivni bedem koji pritiska rivala preko čitavog terena i tera ga na grešku pre nego što uopšte organizuje napad. Pamtile su se utakmice u kojima je zaključavao zvezde evropske košarke, a kruna te evroligaške bajke bila je čuvena sezona 2015/16 i istorijski plasman u top 8 fazu Evrolige, gde su crveno-beli odigrali tri teška meča protiv moćnog CSKA iz Moskve.
Za navijače Zvezde, Lazić je bio oličenje ratničkog duha i čista emocija na parketu. Kada je trebalo zaroniti u reklame za ničiju loptu, izlomiti kolena ili ući u meso najboljim igračima Evrope, za njega kočnica nije postojala. Zbog te fizičke snage, granitne odbrane i beskompromisnog stava postao je kultna figura među zvezdašima, pa se na tribinama sasvim spontano rodila i ona čuvena parola: „Naš je Branko jači od Lebrona“.
Sa druge strane, u napadu je imao svoju prepoznatljivu ulogu i zaštitni znak – čuvene trojke iz kornera. Nije uzimao previše šuteva niti trošio lopte preko mere, ali kada bi se namestio sam u ćošku, navijači su kroz osmeh znali da kažu kako je to postao sigurniji šut od slobodnog bacanja.
Godine su prolazile, a među navijačima se ustalila još jedna interna fora – Lazića su počeli da zovu „profesionalni dizač pehara“. Ta šala je zapravo bila suva istina. Na Malom Kalemegdanu je proveo punih 14 uzastopnih sezona, odigrao rekordnih 838 utakmica i podigao čak 26 trofeja. Postao je klupska ikona sa sedam titula ABA lige, devet šampionata Srbije, devet Kupova Radivoja Koraća i jednim ABA Superkupom, uz tri zvanična priznanja za najboljeg defanzivca regionalnog takmičenja.
Svoje ime upisao je i u anale nacionalnog tima. Posle juniorskog evropskog zlata iz 2007. godine, seniorsku krunu sa reprezentacijom doživeo je pod vođstvom Aleksandra Đorđevića na Evrobasketu 2017. u Istanbulu, gde je kao važan šraf u defanzivi stigao do srebrne medalje.
Odlaskom Branka Lazića završava se najtrofejnija i najuspešnija era u novijoj istoriji beogradskog kluba. Otišao je tiho, gospodski, baš onako kako je i igrao, ostavljajući iza sebe nasleđe pravog ratnika i kapitena koji je postavio domaći zadatak svim generacijama koje dolaze.