Nije problem samo poraz od Grčke. Problem je način na koji je Srbija do njega došla. Ako je cilj Veljka Paunovića da kroz Ligu nacija pripremi reprezentaciju za EURO 2028 i da to bude reprezentacija koja će izgledati drugačije i biti spremna za ono što dolazi, onda je premijeru na „Marakani“ teško posmatrati kao korak napred.
Srbija je povela već u 4. minutu, kada je Dušan Tadić sjajno ispratio loptu Sergeja Milinkovića-Savića i asistirao Andriji Živkoviću za 1:0. Delovalo je da bi rani pogodak mogao da usmeri utakmicu u željenom pravcu, ali se vrlo brzo pokazalo da će domaćin imati ozbiljne probleme.
Grčka je postepeno preuzimala kontrolu i do kraja utakmice potpuno zagospodarila terenom. Posed je bio 61:39 za goste, broj dodavanja 588:378, a šutevi čak 26:9 u korist Grčke. Još upečatljivije – Grci su imali 20 ključnih dodavanja, Srbija samo osam.
Pročitajte još..
Očajna Srbija pala u nadoknadi: Grčka preokretom slavila na Marakani
To više nije pitanje utiska. Brojke potvrđuju ono što se gledalo tokom većeg dela utakmice.
Srbija je imala svojih prilika. Najbolja je možda stigla kada je Strahinja Pavlović praktično servirao loptu Luki Joviću, ali je napadač sa oko osam metara šutirao preko gola. Da je tada bilo 2:0, priča bi možda izgledala potpuno drugačije. Međutim, kada protivniku prepustite inicijativu i dozvolite mu da konstantno dolazi pred vaš gol, teško je očekivati da će vas sreća pratiti svih 90 minuta.
Posebno je zabrinjavajuće što je Vanja Milinković-Savić imao čak sedam odbrana, dok je grčki golman Konstantinos Colakis intervenisao tri puta. Grčka je imala četiri kornera više, 25 centaršuteva prema 12, kao i 64 opasna napada prema 29.
A onda dolazimo do odluka koje će sigurno biti predmet rasprave.
Pročitajte još..
Tadić nakon poraza: „Dešavale su se čudne stvari, ali ne tražimo izgovore!“
Koja je bila ideja sa Nikolom Simićem na desnom beku? Ako se već traže nova rešenja, zar ne bi prirodnije bilo koristiti Strahinju Erakovića na toj poziciji? Još jedno pitanje odnosi se na sredinu terena – Nemanja Maksimović je dobio prednost u odnosu na Sašu Lukića i Aleksandra Stankovića, ali Srbija ni u jednom trenutku nije uspela da uspostavi kontrolu nad veznim redom.
Naravno, jedna utakmica ne može biti konačna presuda za bilo kog igrača. Ali kada se sve spoji sa ukupnom slikom, ostaje utisak da se eksperimentiše bez dovoljno jasnog plana.
Grčka je nastavila da napada, a Srbija da se brani. Colis je u 74. minutu pogodio za 1:1, a Duvikas je u četvrtom minutu nadoknade doneo gostima potpuni preokret.
Pročitajte još..
I upravo tu dolazimo do možda najvećeg pitanja.
Ako je grupa preteška, zašto onda ne pokušati nešto što bi imalo smisla i za budućnost?
Srbija se nalazi u grupi sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom, pa je jasno da će svaki bod biti teško osvojiti. Ali ako već nije realno očekivati da reprezentacija preko noći počne da izgleda kao ozbiljan kandidat protiv evropske elite, onda bi ovakve utakmice mogle da posluže za stvaranje nove ekipe.
Zašto se ne daje veća minutaža mlađim igračima? Zašto se ne probaju neka nova rešenja i time videti ko može da bude deo reprezentacije u narednim godinama? Zašto ponovo gledati ono što smo već gledali toliko puta, ako rezultat izostaje, a igra ne donosi ni jasnu sliku budućeg tima?
Pročitajte još..
Haland pregazio Ronalda i Ibrahimovića: Norveški monstrum sa dva gola ispisao istoriju!
To je suština problema.
Nije sporno da Srbija može da izgubi od Grčke. Sporno je kada posle utakmice ostane više pitanja nego odgovora. Koji je sistem? Koja je ideja? Ko su igrači oko kojih se gradi tim? Šta je plan za naredne godine?
Za sada odgovori nisu jasni.
A upravo zato ovaj poraz boli više od samog rezultata 1:2. Srbija nije izgubila samo tri boda – izgubila je utakmicu u kojoj je imala priliku da pokaže da ovaj novi ciklus zaista donosi nešto novo. Umesto toga, dobili smo još jednu partiju u kojoj je protivnik dominirao na terenu, imao veći posed lopte, više šuteva, više opasnih napada i na kraju – više razloga za zadovoljstvo.