Večeras će Bilino polje u Zenici biti mesto jednog od najemotivnijih trenutaka u istoriji reprezentacije Bosne i Hercegovine. Edin Džeko poslednji put će obući dres svoje zemlje i sa kapitenskom trakom predvoditi reprezentaciju.
Protiv Švedske će Džeko staviti tačku na reprezentativnu karijeru koja traje više od decenije i iza sebe ostaviti trag koji će teško biti ponovljen. Za to vreme postao je najbolji strelac i rekorder po broju nastupa za nacionalni tim, a Na kraju će iza njega ostati brojke koje najbolje oslikavaju veličinu njegove reprezentativne karijere: 151 nastup i 73 gola.
Kada je Džeko prvi put obukao dres Bosne i Hercegovine, reprezentacija još nije bila na velikoj fudbalskoj sceni. Put do najvećih takmičenja tek je trebalo izgraditi, a generacija kojoj je pripadao sanjala je o nastupu na Svetskom prvenstvu.
Taj san ostvaren je 2014. godine.
Bosna i Hercegovina prvi put se našla na Mundijalu, a Džeko je u Brazil otišao kao jedan od glavnih igrača ekipe. Bila je to generacija koja je napravila istorijski korak i ostavila trag koji će zauvek imati posebno mesto u bosanskohercegovačkom fudbalu.
Džeko je tada bio u najboljim igračkim godinama. Od njega se očekivalo da postiže golove, rešava utakmice i predvodi napad, a upravo je takvu ulogu imao tokom kvalifikacija i na velikoj sceni.
Godine su prolazile, a reprezentacija se menjala.
Dolazili su novi igrači, odlazili oni sa kojima je Džeko počinjao reprezentativnu priču, menjali su se selektori i sastavi. On je, međutim, ostajao jedna od glavnih tačaka oko kojih se sve vrtelo.
Njegova uloga vremenom je postajala sve drugačija. Više nije bio samo napadač od kojeg se očekuju golovi. Postao je kapiten i lider, jedan od najiskusnijih igrača i neko kome su mlađi saigrači mogli da se obrate za savet.
A onda je došao novi Mundijal.
Bosna i Hercegovina ponovo je izborila plasman na Svetsko prvenstvo, a Džeko je sa 40 godina dobio priliku da još jednom bude deo najvećeg fudbalskog takmičenja. Ovoga puta okolnosti su bile potpuno drugačije.
Oko njega su bili igrači nove generacije, mnogi bez iskustva koje je on godinama skupljao. Džeko je u takvoj ekipi imao posebnu odgovornost. Nije više bio samo jedan od nosilaca tima, već čovek koji je svojim iskustvom predstavljao vezu sa vremenom kada je reprezentacija prvi put stigla do Mundijala.
Upravo zbog toga njegova reprezentativna priča ima posebnu težinu. Džeko je bio deo generacije koja je prvi put odvela Bosnu i Hercegovinu na Svetsko prvenstvo, a zatim je kao kapiten dočekao novu generaciju na istom mestu.
Između ta dva Mundijala stalo je više od dvanaest godina fudbala.
Stali su važni golovi, kvalifikacije, pobede, porazi, velika očekivanja i teški trenuci. Stale su utakmice koje su se slavile do kasno u noć, ali i one posle kojih je ostajala žal. U svima njima Džeko je imao svoju ulogu.
Za navijače je njegov broj 11 postao nešto što se podrazumevalo kada se govori o reprezentaciji. Nadimak Dijamant odavno je prerastao u nešto više od običnog nadimka. Postao je deo identiteta igrača koji je godinama bio jedan od prvih koje će protivničke odbrane morati da zaustave.
Ali ono što ostaje iza Džeka nije samo statistika i brojke.
Ostaju slike sa terena, golovi koje su navijači slavili, kapitenska traka na njegovoj ruci i utakmice u kojima je reprezentaciju predvodio onda kada je pritisak bio najveći. Ostaje i činjenica da je kroz njegovu reprezentativnu karijeru prošlo nekoliko različitih generacija fudbalera. Sa nekima je počinjao, sa drugima završava put.
Zato će večeras Bilino polje imati priliku da isprati igrača koji je toliko dugo bio deo reprezentativne svakodnevice da je teško zamisliti utakmicu Bosne i Hercegovine bez njega.
Kada izađe na teren protiv Švedske, sve će biti drugačije nego ranije. Neće biti sledeće utakmice u kojoj će ponovo nositi kapitensku traku. Neće biti novog okupljanja na kojem će njegovo ime biti među prvima na spisku. Posle poslednjeg sudijskog zvižduka počeće period u kojem će reprezentacija morati da pronađe nove lidere i nove igrače koji će preuzeti odgovornost.
Džeko će, međutim, ostati deo njene istorije.
Džeko je iza sebe ostavio učinak koji dovoljno govori o njegovom mestu među najvećim igračima koje je Bosna i Hercegovina imala, sa 151 nastupom i 73 gola. Uz to dolaze dva Mundijala, kapitenska traka i godine tokom kojih je njegovo ime bilo jedno od prvih koje su navijači povezivali sa nacionalnim timom.
Večeras će zato rezultat biti samo jedan deo priče.
Mnogo važniji biće trenutak kada Džeko istrči na teren, kada sa tribina začuje svoje ime i kada poslednji put povede reprezentaciju kao njen kapiten. Jedno veliko poglavlje večeras dolazi do kraja. Edin Džeko poslednji put će predvoditi Bosnu i Hercegovinu, a posle njega ostaje priča o čoveku koji je kroz više od decenije postao jedno od najvećih imena njenog fudbala.
Brojke će ostati zapisane:151 nastup. 73 gola. Dva Mundijala. Kapitenska traka.