Kapiten fudbalske reprezentacije Portugalije Kristijano Ronaldo prekinuo je ćutanje povodom napuštanja nacionalnog tima i otvorenim pismom do detalja izneo svoju stranu priče o sukobu sa selektorom Žoržom Žezusom. Legendarni as je poručio da želi da javnost direktno i iz prve ruke sazna punu istinu o dešavanjima koja su uzdrmala portugalski i svetski fudbal.
Ronaldo je svoje opširno obraćanje započeo hronologijom događaja koja seže još od završetka Mundijala u Severnoj Americi:
– Kao što sam obećao, odlučio sam da iz prve ruke i direktno ispričam okolnosti u vezi sa poslednjom fazom u reprezentaciji. Nakon Svetskog prvenstva 2026. godine, pripremio sam pismo portugalskom narodu, koje i dalje čuvam, sa rečima koje želim da im uputim kada definitivno napustim našu reprezentaciju. Na kraju takmičenja, odmah na povratnom letu iz Sjedinjenih Američkih Država, predsednik Saveza me je zamolio i insistirao da preispitam svoju odluku o odlasku jer je FPF želeo da nastavim. Odmah zatim pitao me je za mišljenje o imenu trenutnog selektora reprezentacije, o kome je razmišljao, uz druga imena koja mi nije otkrio. Odgovorio sam predsedniku Saveza da bi to, po mom mišljenju, bio pravi izbor. Zato sam na dan kada je trenutni selektor predstavljen bio iskreno srećan zbog izbora. Bila je to prava opcija, što i rezultati dokazuju.
Potom je opisao prvi kontakt i sastanak sa novim šefom struke tokom priprema:
– Nekoliko dana kasnije dobio sam prvi poziv od novog selektora reprezentacije koji je rekao da bi želeo da se sretne sa mnom uživo. Pristao sam i zakazali smo sastanak za kraj mog odmora. Sreli smo se u Fudbalskom gradu, gde je moj klub održavao pripreme pred početak sezone. Selektor mi je tog dana rekao da računa na mene i da je moje prisustvo od ključnog značaja za njegov projekat. Tu mi je odmah predočio plan mog učešća. Rekao mi je da ću igrati prvu i poslednju utakmicu i da će, iz razloga fizičkog oporavka i odmora, uvek praviti tri ili četiri izmene po utakmici. U tom trenutku mi je predložio da ne putujem sa reprezentacijom u Norvešku i Dansku. Predložio je da odigram prvu utakmicu i ostanem u Portugalu, a zatim im se ponovo pridružim pre utakmice na stadionu Dragao.
Ronaldo naglašava da je takve privilegije odmah kategorički odbio:
– Odmah sam odbio tu ponudu. Bilo mi je sasvim jasno da to ne mogu da prihvatim. To što ne bih igrao utakmice u gostima ne bi značilo da prestajem da budem kapiten naše reprezentacije. Taj privilegovani status ostanka u Portugalu ne bi bio dobar primer. Selektor se na kraju složio sa mojom analizom.
Razgovorima je svedočio i visoki funkcioner saudijskog kluba za koji nastupa:
– Ovom razgovoru prisustvovao je Simao Kutinjo, sportski direktor Al Nasra, osoba kojoj je trenutni selektor odgovarao tokom čitave prošle sezone i jedan od zaslužnih za njegov potpis za klub 2025. godine. Uoči okupljanja reprezentacije, selektor je na sopstveni zahtev došao u moju kuću u Lisabonu na još jedan razgovor. Razgovor je protekao mirno i svi principi dogovoreni u avgustu su potvrđeni. Igrao sam na utakmici na Alvaladeu i, uprkos tome što sam bio zamenjen, nisam pravio nikakve probleme. Lično sam stavio kapitensku traku Brunu Fernandesu, ne sluteći da možda pravim svoje poslednje korake kao sportista i kapiten reprezentacije. Najvažnija stvar tog dana za mene bila je naša pobeda. Pobeđivati je uvek lepo, ali pobeđivati u Portugalu i za svoju zemlju je još lepše.
Do loma i neočekivanog preokreta došlo je u Skandinaviji:
– Tokom ručka na dan utakmice u Norveškoj, pomoćnik selektora je prišao stolu za kojim je ekipa ručala i obavestio me da selektor želi da razgovara sa mnom. Na moje potpuno iznenađenje, selektor me je pitao da li sam spreman da odigram 30 minuta. Bio sam potpuno fokusiran na svoj fizički oporavak, uklopljen sa saigračima kao i uvek, i mislio sam da tog dana neću igrati. Nikakav problem. Ovaj zahtev je bio izvan mog plana oporavka i treninga – jer je trebalo da igram tek 4. na Dragao stadionu – ali sam, naravno, rekao da. Odgovorio mi je da se pripremim jer ću igrati 30 minuta. Ostalo je istorija. Zagrevao sam se na poluvremenu, gledao kako minuti prolaze i nisam bio pozvan da uđem. Selektor je prekršio svoju reč.
Kristijano se iskreno izvinio naciji zbog odlaska sa stadiona bez pozdrava navijačima:
– Na kraju utakmice želeo sam samo da se sve završi pobedom i da budem sam. Nisam otišao da pozdravim navijače. Greška koja je isključivo moja odgovornost i koja nije smela da se dogodi. Izvinjavam se portugalskom narodu koji nas je tamo snažno bodrio, izvinjavam se navijačima i izvinjavam se onima koji, iako nisu Portugalci, možda doputovali tamo da me vide i koje sam možda izneverio. Nakon 48 sati obavili smo razgovor ja, selektor i Simao Kutinjo, pošto je on bio taj koji je pratio naše razgovore u avgustu. Bio je to dubok trenutak, veoma direktan, bez ikakvih filtera.
Nakon toga pao je interni dogovor koji je trebalo da smiri buru u javnosti:
– Složili smo se da postoji samo jedan način da se ovaj ‘slučaj’ završi: da selektor ponovi ono što mi je upravo rekao u privatnosti, u prisustvu Simaa Kutinja, ali u sali za konferencije za štampu. Dogovor je bio jednostavan: selektor će konferenciju za štampu započeti ovom temom, pokušavajući da zatvori to pitanje govoreći istinu. Rekao bi da nikada nisam tražio da igram nijedan minut, da je selektor, i niko drugi, bio taj koji je predložio plan za ovo okupljanje, da je bila greška što me je poslao na zagrevanje a da me nije uveo u igru, i da se to ponovi, ja to ne bih uradio. Taj sastanak smo završili tako što me je selektor zamolio za zagrljaj, obećavši mi da će na konferenciji za štampu reći ono što mi je upravo rekao i da je stvar rešena. Ne bih igrao u Danskoj, a igrao bih na utakmici u Portu. Sve to u prisustvu Simaa Kutinja, kao i uvek.
U priču je bio uključen i pismeni rezime dogovora:
– Na zahtev selektora, potom je održan sastanak putem videokonferencije između njega, Simaa Kutinja i Tijaga Kraveira, na kom je rezimirano ono o čemu smo razgovarali. Sačinjen je kratak dokument koji sam lično potvrdio i, uz moje znanje, dostavljen je selektoru, baš kako je i tražio. Konferencija je protekla sve samo ne onako kako je očekivano: stav nije imao nikakve veze sa našim sastankom; čuo sam izraze i agresiju za koje smatram da nisu bili opravdani, stav ‘ja hoću, ja mogu i ja zapovedam’ koji privatno dan ranije nisam čuo ni u tragovima.
Ronaldo je potom priložio i osam tačaka koje su bile usaglašene za obraćanje javnosti:
– Smatram važnim, posebno zato što je to istina, da razjasnim nekoliko stvari pre nego što budemo pričali o Danskoj: 1. Lično sam Kristijanu, bez ikog drugog, predložio plan za ovu sportsku sezonu u reprezentaciji. Bio je to dug i veoma dobar razgovor. 2. Znam koliko živi i voli reprezentaciju i koliku težinu ima u svetu, a još više, koliku težinu i pozitivan uticaj ima na reprezentaciju već 24 uzastopne godine. 3. Plan koji sam predložio Kristijanu je prihvaćen. 4. Nikada nije dovodio u pitanje moje izbore. Bio je primeran, lojalan i profesionalan. 5. Utakmica u Norveškoj nije bila uključena u plan koji sam napravio za njega. Međutim, osetio sam da se fizički oporavio od prve utakmice i rekao sam mu da bih možda morao da ga iskoristim. Kristijano se složio. 6. Napravio sam grešku što sam nekoga Peleovog ili Maradoninog stasa poslao na zagrevanje samo da ga potom ne bih uveo u igru. Da je danas, to ne bih uradio. 7. Da zaključim ovu temu: želim Kristijana u reprezentaciji. Zapravo, ne želim ga samo malo, želim ga mnogo. Na sreću, i on veruje u mene. Verovao mi je u Al Nasru, a veruje mi i ovde. 8. Što se tiče nepozdravljanja navijača: O tome smo već razgovarali. Neko ko je odigrao preko 230 utakmica za reprezentaciju ne očekuje od mene lekcije o ljubavi prema Portugalu. Bio je to trenutak frustracije koji ništa ne briše. On je igrač koji daje najviše autograma, pravi najviše selfija i pokazuje najviše pažnje navijačima. Nemojmo izmišljati probleme tamo gde ne postoje. Kada nismo srećni, reagujemo. To je sve.
Prekršena reč bila je kap koja je prelila čašu:
– Nijedna od ovih beleški, dakle, nije pominjala da mi se selektor uopšte izvinio. To je bio drugi put da je prekršio svoju reč. Odlučio sam da napustim pripreme ne čekajući nova izneverena obećanja. Za mene je istina i dalje najvažnija stvar u odnosima među ljudima. Koliko god da boli, potrebno mi je da mi se kaže istina. Štaviše, u razgovoru koji sam imao sa predsednikom Fudbalskog saveza Portugala i selektorom reprezentacije ujutru pre te konferencije za štampu, što sigurno mogu i da potvrde, ponovio sam da, ako me ne žele tamo, samo treba to da mi kažu. Trebalo je samo da budu iskreni prema meni. Prihvatio bih to i obećao da ćemo pripremiti nešto lepo, onako kako sanjam da će se dogoditi, i niko ne bi bio ljut. Sećam se toga kao da je bilo juče. Odgovorili su uglas: ‘Ne.’ Moje mesto je u reprezentaciji.
Kapiten podvlači da se nikada u karijeri nije bavio trenerskim poslom niti birao taktiku:
– Nikada, ni u jednom trenutku moje karijere duge skoro 25 godina, nisam se mešao u bilo koju tehničku ili taktičku odluku bilo kog trenera ili selektora. Prihvatam, u dobru i u zlu, ono što predlože. Poštujem odluku, a kada prekrše reč, osećam da mi tu više nije mesto. Takođe dugujem izvinjenje svojim saigračima što sam napustio pripreme. Uprkos potpunom gubitku poverenja u selektorovu reč, čemu mogu da posvedoče svi koji su prisustvovali tim razgovorima, nije trebalo to da uradim. Odgovornost je isključivo moja. Još jednom se izvinjavam portugalskom narodu, ali kršenje reči na mene deluje prelomno. Osetio sam da bi od tog trenutka moje dalje prisustvo samo štetilo radu ekipe i uradio sam ono što sam uvek govorio da ću uraditi ako se ne budem osećao korisno: spakovao sam kofere i otišao.
Za kraj, Ronaldo je poslao poruku Savezu i naciji u vezi sa kaznom i statusom u timu:
– Posledice mojih postupaka mora proceniti i kazniti Fudbalski savez Portugala. Verujem da kazna ne bi trebalo da bude ublažena. Ja nisam bilo koji igrač; ja sam kapiten tima i to predstavlja otežavajuću okolnost. Već sam se izvinio, ali znam da postupci moraju imati posledice. Svako ko se bavi fudbalom, kao ja, zna da su pravila ista za sve, bez obzira na individualni status. S tim u vezi, čuo sam mnogo priča o oproštajnim utakmicama, o tome kako mi je potreban dostojanstven oproštaj i kako Savez želi da mi pruži tu priliku. U životu sam naučio, često dok sam bio gladan i nisam imao šta da jedem, da ti niko ništa ne poklanja. Mogu da obećam svim svojim navijačima, naravno i posebno portugalskim navijačima, da ćemo odigrati jednu ili više oproštajnih utakmica; biće vremena za to. Ali kada razmišljam o reprezentaciji, ono o čemu zapravo razmišljam jeste takmičenje. O tome sam razmišljao i onog dana kada sam dobio vest o smrti svog oca. Bio sam na okupljanju sa našom reprezentacijom i odlučio sam da ostanem tamo dok se utakmica sledećeg dana ne završi. Uradio sam za svoju zemlju ono što nikada ne bih uradio ni za jedan klub. Stoga, ako budem fizički spreman, igram za svoj klub i, nadam se, dajem golove, nakon što odslužim suspenziju koja će mi biti izrečena, biću na raspolaganju, kao što sam uvek i bio do sada, da se borim i pobeđujem za našu reprezentaciju. Ovo je, verujte mi, čista istina.