Evroliga je povukla veliki potez koji bi mogao da promeni budućnost evropske košarke! Elitno klupsko takmičenje usvojilo je desetogodišnji poslovni plan vredan milijarde evra, sa jasnim ciljem – povećanje vrednosti lige, finansijsko jačanje klubova i proširenje koje bi moglo da donese potpuno novu dimenziju borbe za mesto među najboljima. U centru pažnje nalaze se i Partizan i Crvena zvezda, pošto se oba srpska velikana pominju među potencijalnim učesnicima budućeg proširenja.
Plan je jednoglasno odobren od strane 13 klubova vlasnika nakon sastanka održanog 6. oktobra na jezeru Komo. Prema predstavljenoj strategiji, u narednoj deceniji klubovima bi ukupno trebalo da bude raspodeljeno 3,4 milijarde evra, a posebno važnu ulogu imaće novi model širenja takmičenja i dolazak dodatnih franšiza.
Pročitajte još..
Leaov odlazak mu otvorio vrata: Sise het-trikom pokazao neverovatan potencijal
Dve faze proširenja: Novi klubovi stižu 2027. i 2031. godine
Jedan od najvažnijih delova plana odnosi se na proširenje Evrolige. Organizacija već ima 15 obavezujućih ponuda potencijalnih novih učesnika, čija ukupna vrednost iznosi 1,2 milijarde evra. Među zainteresovanima se nalaze i Partizan i Crvena zvezda, što čitavoj priči daje dodatnu težinu iz ugla srpske košarke.
Prema usvojenom planu, novi klubovi mogli bi da uđu u takmičenje kroz dva predviđena prozora – 2027. i 2031. godine. Pristupne takse novih franšiza trebalo bi da donesu značajna dodatna sredstva, koja bi se raspoređivala mimo redovnih prihoda od komercijalnih aktivnosti.
To znači da bi narednih nekoliko godina moglo da bude presudno za klubove koji žele dugoročno da obezbede svoje mesto u evropskoj eliti. Za Partizan i Crvenu zvezdu, koji godinama predstavljaju značajan deo košarkaške scene na Starom kontinentu, ovakav razvoj događaja mogao bi da otvori vrata novim poslovnim i sportskim mogućnostima. Ipak, samo postojanje ponuda ne znači da je njihov ulazak kroz buduće proširenje već zagarantovan.
Pročitajte još..
Pao rekord Evrolige protiv Partizana star skoro 18 godina, a Jasikevičijus se još i našalio
Milijarde za klubove: Cilj je 3,4 milijarde evra za deset godina
Finansijska projekcija Evrolige posebno privlači pažnju. Od ukupno 3,4 milijarde evra namenjenih klubovima, čak 2,2 milijarde trebalo bi da poteknu iz direktnih komercijalnih prihoda, dok bi preostalih 1,2 milijarde stiglo od pristupnih taksi novih franšiza.
Ambicije rukovodstva idu i korak dalje. Cilj je da godišnji komercijalni prihodi do desete godine plana dostignu 648 miliona evra. Evroliga se pritom oslanja na dosadašnji rast, s obzirom na to da su komercijalni prihodi tokom prethodne decenije uvećani pet puta.
Takav razvoj mogao bi da promeni finansijsku sliku evropske košarke. Veći prihodi klubovima bi omogućili snažnija ulaganja u igrački kadar, infrastrukturu, razvoj mladih košarkaša i organizaciju utakmica, dok bi stabilniji poslovni model trebalo da smanji zavisnost od pojedinačnih investitora.
Pročitajte još..
Da li je Zvezda više puta oštećena: Faul nad Bađom prethodio dosuđenom penalu (VIDEO)
Vrednost Evrolige mogla bi da premaši 13 milijardi evra
Plan ne podrazumeva samo povećanje prihoda, već i dramatičan rast ukupne vrednosti takmičenja i klubova koji u njemu učestvuju. Prema projekcijama predstavljenim u strategiji, trenutna procenjena vrednost 13 licenciranih klubova zajedno iznosi 1,8 milijardi evra, dok se sama Evroliga procenjuje na 1,4 milijarde.
Već od sezone 2026/27. očekuje se rast vrednosti od 25 odsto. Do završetka desetogodišnjeg ciklusa, zbirna vrednost klubova vlasnika mogla bi da dostigne 5,4 milijarde evra, dok bi vrednost same lige porasla na 7,98 milijardi.
Kada se te projekcije saberu, ukupna vrednost Evrolige i klubova trebalo bi da premaši 13 milijardi evra. Reč je o ambicioznom cilju, čije će ostvarenje zavisiti od daljeg komercijalnog rasta, novih tržišta, sponzorskih ugovora i uspeha planiranog proširenja.
Pročitajte još..
Sedorf presekao: Preuzeo Korintijans, pa odmah napustio važnu funkciju u holandskom fudbalu
Finansijski fer-plej i modernizacija dvorana u prvom planu
Evroliga, međutim, ne želi da se sve završi na rastu prihoda i vrednosti franšiza. Jedan od glavnih ciljeva plana jeste da svi licencirani klubovi do kraja prve faze ostvare održivo poslovanje. Prema predstavljenim podacima, trenutno oko 40 odsto njih posluje na održivim osnovama.
Glavni finansijski direktor Evrolige Ćavi Pujada istakao je da finansijska stabilnost postaje sve važniji prioritet i da vrednost takmičenja nastavlja brzo da raste. Kako bi se postavljeni ciljevi ostvarili, planirano je i pooštravanje pravila finansijskog fer-pleja, uz dodatna ulaganja u tehnologiju, inovacije i modernizaciju dvorana.
Posebno mesto u digitalnoj strategiji zauzima projekat EuroLeague Basketball+, zamišljen kao buduća digitalna platforma evropske košarke. Istovremeno, klubovi su već ostvarili značajan napredak u prihodima: prosečni prihodi od utakmica udvostručeni su tokom prethodne tri sezone, dok su komercijalni prihodi porasli za 50 odsto.
Pročitajte još..
Novi udarac za Čelsi: Kapiten završio na operacionom stolu, sledi neizvesna borba za povratak
Počinje nova era evropske košarke?
Desetogodišnji plan pokazuje da Evroliga želi da napravi veliki iskorak i dodatno učvrsti poziciju najjačeg evropskog klupskog takmičenja. Milijarde evra, dva prozora za proširenje i ambicija da vrednost sistema premaši 13 milijardinajavljuju ozbiljne promene u načinu na koji će se evropska košarka razvijati.
Za Partizan i Crvenu zvezdu najvažnije pitanje biće kako će se pozicionirati u novom sistemu i kakve će mogućnosti dobiti kroz buduće odluke o proširenju. Jedno je sigurno – naredne godine mogle bi da budu ključne za budućnost Evrolige, ali i za odnos snaga među najvećim evropskim klubovima.