Potraga Crvene zvezde za novim centrom dobila je konačan epilog. U trenutku kada je centarska linija trpela žestoke udarce zbog teže povrede Džonatana Motlija i rovitog stanja Ebuke Izundua, uprava beogradskog kluba reagovala je pravovremeno i sačekala rezove preko okeana. Na Mali Kalemegdan zvanično je stigao Kristijan Koloko, doskorašnji NBA centar koji profilom i fizikalijama donosi upravo ono što je španskom strategu Ibonu Navaru bilo najpotrebnije za nastavak evroligaške sezone.
Od afričkog kampa do NBA drafta
Rođen u Duali, istom gradu koji je svetskoj košarci podario Džoela Embida i Paskala Sjakama, Koloko je relativno kasno počeo ozbiljno da se bavi košarkom – tek u dvanaestoj godini.
Njegov vanserijski atleticizam i raspon ruku brzo su primećeni na kampu „Košarka bez granica“, što mu je otvorilo vrata odlaska u Sjedinjene Američke Države i prestižnu srednju školu Sijera Kanjon u Kaliforniji.
Pravi igrački bum kamerunski gorostas doživeo je na univerzitetu Arizona. Pod vođstvom trenera Tomija Lojda, Koloko je u svojoj trećoj godini eksplodirao i skrenuo pažnju skauta širom sveta. Beležio je prosečno 12,6 poena, 7,3 skoka i čak 2,8 blokada po utakmici, ponevši priznanja za najboljeg defanzivca Pac-12 konferencije i igrača koji je najviše napredovao.
Titula u konferenciji i plasman u samu završnicu NCAA turnira preporučili su ga Toronto Reptorsima, koji su ga 2022. godine izabrali sa visoke 33. pozicije na draftu.
Noćna mora za protivničke bekove
Ono što Koloko donosi na parket ne meri se primarno brojem postignutih poena, već uticajem na igru u fazi odbrane. Sa visinom od 211 centimetara i zastrašujućim rasponom ruku od gotovo 226 centimetara, on predstavlja klasičnog elitnog zaštitnika obruča („rim protector“).
U svojoj ruki sezoni u dresu Toronta bio je gurnut u vatru mnogo pre nego što se očekivalo – počeo je čak 19 utakmica kao starter i pokazao izuzetan tajming u rampama i zonskom postavljanju.
Pročitajte još…
Kroz preko 120 odigranih NBA utakmica u dresovima Reptorsa i Los Anđeles Lejkersa, Koloko je beležio skromnih 2,8 poena i 2,8 skokova za prosečno 12 minuta igre, ali je u naprednim defanzivnim parametrima bio u samom vrhu lige po broju blokiranih i izmenjenih šuteva u odnosu na vreme provedeno na parketu.
Nakon što je tešku zdravstvenu epizodu sa krvnim ugruškom ostavio iza sebe i dobio puno medicinsko odobrenje za vrhunski sport, Kamerunac je sačuvao eksplozivnost i elastičnost koje ga čine sposobnim da brani i spoljne pozicije pri iskakanjima i „svič“ odbrani.
Zašto je Navaro insistirao na ovakvom profilu
Ibon Navaro je od dolaska na klupu Zvezde stavio akcenat na čvrstinu i defanzivni rejting. Zvezdina odbrana spada među najbolje organizovane u Evroligi, ali je skok i fizička prisutnost u reketu bez pravih petica počela da trpi. Iako je Semi Odželej besprekorno krpio rupe na poziciji centra, bilo je evidentno da bi dugoročno trošenje krilnog centra ugrozilo stabilnost tima u nastavku naporne sezone.
Koloko se savršeno uklapa u taktičke zamisli španskog trenera. On u napadu ne traži akcije sa loptom u rukama – njegov posao je trčanje iz tranzicije, „rol“ kretnja prema košu posle bloka, napad na ofanzivni skok i završavanje lob dodavanja iznad nivoa obruča.
Takav profil rasteretiće bekove, dati širinu Zvezdinom pik-en-rolu i omogućiti spoljnoj liniji da igra znatno agresivniji pritisak po celom terenu, znajući da iza leđa ima zaštitnika sposobnog da zakrpi svako probijanje prve linije.
Dolazak u evropsku košarku i debitovanje u Evroligi uvek nosi određeni period prilagođavanja na specifična pravila i drugačiji kontakt. Ipak, profilom i energetskim kapacitetom, Kristijan Koloko predstavlja potez uprave koji direktno odgovara na gorući problem i koji bi mogao da podigne plafon Zvezdinih ambicija u elitnom takmičenju.