Nekadašnji dominantni centar Partizana, Panatinaikosa i NBA as, Nikola Peković, podelio je utiske i uspomene za zvanični sajt atinskog velikana. Povod za razgovor bio je povratak Željka Obradovića na klupu „zelenih“, sa kojim je Peković sarađivao u najslavnijim danima svoje karijere.
Peković nije skrivao oduševljenje što vidi svog nekadašnjeg trenera ponovo na mestu uspeha.
Izuzetno sam srećan zbog njega, apsolutno je zaslužio ovaj povratak. Željko je verovatno najbolji trener u Evropi i dobro znam koliko se u Atini oseća kao kod kuće, ali i koliko ga navijači i ljudi u Grčkoj obožavaju. Mislim da je ponovni dolazak u Panatinaikos najbolja stvar koja je mogla da mu se desi – poručio je Peković.
Saradnja sa trofejnim stručnjakom ostavila je neizbrisiv trag i pregršt anegdota.
Uspomena je zaista mnogo. Upravo sam ručao sa Majkom Batistom i evocirali smo uspomene — kako je to izgledalo nekada, a kako izgleda danas. Priča je beskrajno mnogo, a vremena premalo da bi se sve ispričale.
Generacija Panatinaikosa iz 2009. godine, koja je pokorila Evropu, i danas važi za jednu od najmoćnijih u istoriji košarke na Starom kontinentu. Peković se u potpunosti slaže sa tim ocenama.
Kada god se povede reč o toj ekipi, mogu samo da se saglasim sa mišljenjem javnosti. Za mene je to bio jedan od najboljih timova u kojima sam ikada igrao. Posebno je fascinantno to što, bez obzira na to koliko se dugo ne vidimo, čim se sretnemo nastavljamo tamo gde smo stali, kao da se nismo ni rastajali. Ta takmičarska godina imala je zaista posebnu energiju.
Bivši crnogorski reprezentativac iskoristio je priliku i da pohvali organizaciju i novu infrastrukturu atinskog kluba.
Nedostaju mi Atina, Grčka i ovdašnji ljudi. Iako često dolazim, ovo mi je prvi put posle mnogo godina da uživo posmatram utakmicu. Ovde sam uvek fantastično dočekan – naglasio je Peković, dodavši da su uslovi u renoviranoj dvorani i sama organizacija Panatinaikosa danas na čistom NBA nivou.
Pročitajte još…
Direktor Evrolige o mogućem dogovoru sa NBA ligom: „Klubovi su otvoreni za saradnju, ali…“