Dijego Armando Maradona bio je mnogo više od fudbalera. Njegova levica, nestvarni driblinzi i sposobnost da sam promeni tok utakmice učinili su ga jednim od najvećih igrača u istoriji ovog sporta. Na današnji dan, 30. oktobra, legendarni Argentinac proslavio bi 66. rođendan, a i skoro šest godina nakon smrti njegove majstorije i dalje se prepričavaju širom sveta.
Od osvajanja Svetskog prvenstva 1986. godine, preko evropskih večeri sa Napolijem, do kontroverznih trenutaka koji su obeležili njegovu karijeru, Maradona je ostavio trag kakav je teško ponoviti. U nastavku izdvajamo deset događaja koji najbolje oslikavaju njegovu fudbalsku veličinu, ali i temperament zbog kojeg je često bio u centru pažnje.
Diego Armando Maradona: hace 66 años nacía una leyenda del fútbol mundial
📝https://t.co/VoDJLs90pE https://t.co/WSX41Inrt8
— 🇦🇷 Selección Argentina ⭐⭐⭐ (@Argentina) October 30, 2026
10. Svetska titula sa omladinskom reprezentacijom – 1979.
Maradona je još kao tinejdžer pokazao da je predodređen za velike stvari. Sa svega 18 godina predvodio je Argentinu do prve titule svetskog prvaka u omladinskoj konkurenciji, a turnir je završio kao jedan od najzaslužnijih za veliki uspeh svoje reprezentacije.
U društvu talentovanih saigrača, među kojima su bili Huan Barbas, Osvaldo Rinaldi i Gabrijel Kalderon, posebno se izdvojila saradnja Maradone i napadača Ramona Dijasa. Njih dvojica postigli su čak 14 od ukupno 20 golova Argentine. Dijaz je sa osam pogodaka bio najbolji strelac takmičenja, dok je Maradona šest puta zatresao mrežu.
Argentinski majstor postizao je golove u svakoj nokaut fazi, a već tada su do izražaja dolazili njegova kontrola lopte, nizak centar gravitacije i sposobnost da u malom prostoru napravi razliku.
9. Crveni karton protiv Brazila – Svetsko prvenstvo 1982.
Svetsko prvenstvo u Španiji donelo je Maradoni mnogo frustracija. Protivnički fudbaleri često su ga zaustavljali oštrim startovima, a posebno se pamti duel sa Italijanom Klaudijom Đentileom, koji mu je tokom utakmice zadavao brojne probleme.
U četvrtfinalnom susretu protiv Brazila, dok je Argentina gubila sa 3:1 i bila pred eliminacijom, Maradona je izgubio kontrolu. U 85. minutu udario je Žoaa Batistu da Silvu visoko podignutom nogom u predelu tela, zbog čega mu je meksički sudija Mario Rubio Vaskes odmah pokazao crveni karton.
Bio je to jedan od najkontroverznijih trenutaka njegove reprezentativne karijere. Argentina je ispala sa turnira, a Maradona je završio utakmicu pre ostalih igrača.
8. Suze u Rimu – finale Svetskog prvenstva 1990.
Četiri godine nakon osvajanja svetske titule, Maradona je ponovo predvodio Argentinu u finalu Mundijala. Ipak, ekipa Karlosa Bilarda igrala je znatno oprezniji fudbal nego na prethodnom prvenstvu, a put do završne utakmice bio je izuzetno težak.
U finalu u Rimu Argentina je poražena od Zapadne Nemačke, a odluka je pala u završnici, kada je Andreas Breme realizovao penal. Nemci su se tako revanširali za poraz iz finala 1986. godine.
Maradona je i na ovom turniru imao ogroman uticaj na igru svoje reprezentacije. Bio je jedini argentinski fudbaler iz polja u idealnom timu prvenstva, a suze nakon poslednjeg sudijskog zvižduka pokazale su koliko mu je teško pao poraz. Čovek koji je četiri godine ranije podigao najvažniji trofej u fudbalu tada je morao da se pomiri sa bolnim porazom.
7. Majstorstvo protiv Štutgarta u finalu Kupa UEFA – 1989.
Maradona je u dresu Napolija ostavio neke od najlepših evropskih uspomena, a dvomeč sa Štutgartom u finalu Kupa UEFA 1989. godine predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka njegove klupske karijere.
Napoli je slavio ukupnim rezultatom 5:4, a Argentinac je direktno učestvovao u četiri od pet pogodaka italijanskog tima. Uprkos problemima sa povredom leđa, uspeo je da preuzme odgovornost i pokaže zbog čega je bio centralna figura ekipe.
Posebno se pamti revanš u Nemačkoj. Nakon što je Alemao doveo Napoli u vođstvo, a Jirgen Klinsman izjednačio, Maradona je preuzeo kontrolu nad utakmicom. Sjajnim dodavanjem pronašao je Ćira Feraru za novo vođstvo, a zatim je idealno proigrao Kareku, koji je postavio rezultat 3:1. Napoli je stigao do trofeja, a Maradona još jednom potvrdio evropsku klasu.
6. Haos u finalu Kupa kralja protiv Atletik Bilbaa – 1984.
Maradonina karijera nije bila ispunjena samo fudbalskim majstorijama. Njegov temperament često je dolazio do izražaja, a jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se u finalu Kupa kralja 1984. godine, kada je Barselona igrala protiv Atletik Bilbaa.
Tenziје su postojale još od ranijeg dela sezone, kada je Andoni Goikoetčea teškom povredom skočnog zgloba zaustavio Maradonu. Zbog tog starta španski defanzivac dobio je nadimak „Kasapin iz Bilbaa“.
Po završetku finala, koje je Atletik dobio rezultatom 1:0, došlo je do sukoba. Migel Anhel Sola provocirao je Maradonu, a Argentinac je burno reagovao. Udario ga je glavom, zatim laktom nasrnuo na još jednog igrača, a potom ga je pogodio i brutalnim udarcem kolenom. Usledio je opšti metež na terenu, a incident je ostao jedna od najmračnijih epizoda njegove karijere.
„He keeps farming goals against small teams“ https://t.co/BRtX2D0uxh
— Zenon (@ZenonRmfc) October 29, 2026
5. Ovacije na Santijago Bernabeuu – 1983.
Jedan od najposebnijih trenutaka Maradonine karijere dogodio se na stadionu najvećeg rivala njegovog kluba. Barselona je vodila protiv Real Madrida, a Argentinac je u 57. minutu izveo potez koji je naterao i domaće navijače da ustanu sa svojih mesta.
Dobio je loptu u prostor, prošao kroz odbranu Reala i zaobišao golmana Agustina. Umesto da odmah pošalje loptu u mrežu, zastao je tik ispred gol-linije i sačekao da defanzivac Huan Hoze pokuša da uklizavanjem spreči pogodak. Kada je ovaj završio pored stative, Maradona je mirno poslao loptu u gol.
Navijači Real Madrida ustali su i aplauzom ispratili majstoriju igrača Barselone. Bio je to redak prizor na Bernabeuu i još jedan dokaz da je Maradona umeo da oduševi čak i one koji su navijali protiv njega.
🎥 – Diego Maradona’s iconic goal from the 1983 Copa de La Liga (now abolished as a tournament) in the Santiago Bernabeu.
Barça drew the first leg 2-2 and won the return leg of the Final, 2-1 in the then Camp Nou.
Maradona himself scored 1 goal each in both legs.
https://t.co/P0M0u2TBCM— Barça Buzz (@Barca_Buzz) October 23, 2026
4. Kraj reprezentativne karijere na Svetskom prvenstvu 1994.
Maradona se posle Svetskog prvenstva 1990. povukao iz reprezentacije, ali ga je Argentina pozvala da pomogne ekipi tokom kvalifikacija za naredni Mundijal. Uspeo je da pomogne nacionalnom timu da izbori plasman, a njegov povratak izazvao je ogromnu pažnju.
Na prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama delovalo je da je ponovo u dobroj formi. Posebno se pamti pogodak protiv Grčke, kada je snažnim udarcem zatresao mrežu, a potom uputio čuveni urlik direktno ka televizijskoj kameri.
Ipak, njegov nastup završen je nakon druge utakmice grupne faze, protiv Nigerije. Testiranjem je utvrđeno prisustvo pet varijanti efedrina, zabranjene supstance, zbog čega je udaljen sa turnira. Time je praktično završena njegova reprezentativna karijera, a poslednje poglavlje na Mundijalima ostalo je obeleženo velikom kontroverzom.
3. Slobodan udarac protiv Juventusa – 1985.
Maradona je tokom karijere postizao golove na najrazličitije načine, ali jedan slobodan udarac protiv Juventusa posebno se izdvaja. Napoli je 1985. dobio indirektan slobodan udarac duboko u kaznenom prostoru torinskog kluba, a protivnička odbrana postavila je zid na svega nekoliko metara od lopte.
Golman Stefano Takoni organizovao je odbranu, ostavljajući gotovo nikakav vidljiv prostor za udarac. Ipak, Maradona je imao drugačiju ideju.
Eraldo Peči je samo blago dodirnuo loptu, a Argentinac ju je zatim precizno prebacio preko zida i smestio u gornji levi ugao. Takoni nije imao nikakvu šansu da interveniše. Bio je to pogodak koji je još jednom pokazao koliko je Maradona bio poseban izvođač prekida.
2. „Božja ruka“ – Svetsko prvenstvo 1986.
Četvrtfinale Svetskog prvenstva u Meksiku između Argentine i Engleske donelo je jedan od najpoznatijih, ali i najspornijih golova u istoriji fudbala.
U šestom minutu drugog poluvremena Stiv Hodž je nespretno zahvatio loptu i poslao je ka svom kaznenom prostoru. Golman Piter Šilton krenuo je da interveniše, ali je Maradona skočio i levom rukom poslao loptu u mrežu. Tuniski sudija Ali Bin Naser priznao je pogodak uprkos protestima engleskih fudbalera.
Maradona je kasnije taj pogodak opisao kao delo svoje glave i malo Božje ruke, čime je nastao čuveni naziv. Kontroverza nije sprečila Argentinu da nastavi put ka tituli, a taj trenutak postao je jedan od najprepoznatljivijih simbola Mundijala 1986. godine.
1. Gol veka protiv Engleske – Svetsko prvenstvo 1986.
Samo četiri minuta nakon „Božje ruke“, Maradona je postigao gol koji se i danas smatra jednim od najvećih u istoriji fudbala. Ovoga puta nije bilo kontroverze, već čista fudbalska magija.
Primio je loptu na svojoj polovini, okrenuo se i krenuo u nezaustavljiv prodor. Prošao je pored nekoliko engleskih fudbalera, koristeći brzinu, kontrolu lopte i neverovatnu promenu pravca. Ušao je u kazneni prostor, prevario golmana Šiltona i poslao loptu u mrežu uprkos pokušaju Terija Bačera da ga zaustavi.
Prešao je gotovo polovinu terena i iza sebe ostavio petoricu protivničkih igrača pre nego što je završio akciju. Taj pogodak proglašen je „Golom veka“ i postao je najpoznatiji trenutak Maradonine karijere.
Argentina je kasnije osvojila Svetsko prvenstvo, a Maradona je turnir završio kao najbolji igrač takmičenja.