Četiri utakmice, četiri pobede i 20 postignutih golova. Pari Sen Žermen ne namerava da se zaustavi na dve uzastopne titule prvaka Evrope. Ekipa Luisa Enrikea u novu sezonu Lige šampiona ušla je silovito, a demoliranje Viljareala (6:0) ponovo je otvorilo pitanje – može li francuski velikan da osvoji tri evropske krune zaredom?
Parižani su protiv španskog predstavnika postigli četiri gola za samo 16 minuta i dve sekunde, čime su postavili rekord Lige šampiona. Još impresivnije zvuči podatak da su to učinili bez nekoliko važnih igrača. Usman Dembele, Markinjos i Nuno Mendeš nisu bili na raspolaganju, dok je Hviča Kvarachelija van terena zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata.
I bez njih je PSŽ izgledao nezaustavljivo. Upravo ta širina kadra mogla bi da bude presudna u pokušaju da se ispiše istorija.
Podvig rezervisan za najveće
Od osnivanja Kupa evropskih šampiona 1955. godine, samo tri različita kluba uspela su da osvoje najmanje tri uzastopne evropske titule.
Real Madrid je između 1956. i 1960. godine osvojio pet pehara zaredom, predvođen Alfredom di Stefanom i Ferencom Puškašem. Potom je usledila dominacija Ajaksa od 1971. do 1973., kada je generacija Johana Krojfa pokorila Evropu igrajući revolucionarni totalni fudbal.
Niz je nastavio Bajern, koji je sa Francom Bekenbauerom, Gerdom Milerom i Sepom Majerom na čelu bio šampion 1974, 1975. i 1976. godine.
Na sledeću takvu seriju čekalo se četiri decenije, sve dok Zinedin Zidan nije predvodio Real Madrid do tri uzastopne titule između 2016. i 2018. godine. Kraljevski klub tako je postao prvi i zasad jedini koji je ostvario taj podvig u modernom formatu Lige šampiona.
Šta je Zidanov Real imao, a PSŽ tek treba da dokaže?
Realova generacija nije bila sastavljena samo od velikih imena, već od fudbalera koji su znali kako se osvajaju najvažnije utakmice.
Kristijano Ronaldo, Karim Benzema, Luka Modrić, Toni Kros, Kazemiro, Serhio Ramos, Marselo i Rafael Varan činili su okosnicu ekipe koja je tri godine zaredom pronalazila put do evropskog trona.
Realov kadar iz sezone 2017/18 imao je prosečno 25,8 godina. Pored kvaliteta, posedovao je ogromno iskustvo. Ramos je već bio svetski prvak sa Španijom, Kros sa Nemačkom, dok je Varan iste godine kada je osvojio treću uzastopnu Ligu šampiona postao prvak sveta sa Francuskom.
Pročitajte još…
Od sedmog pika do borbe za spas karijere: Kilijan Hejs ponovo na radaru Evrope!
Ipak, najveća snaga tog Reala nije bila samo u imenima.
Zidanov tim nije morao da dominira svih 90 minuta da bi pobedio. Imao je sposobnost da izdrži pritisak, preživi teške trenutke i reši utakmicu kada je to bilo najpotrebnije. Ronaldo je često bio čovek odluke, dok su Modrić i Kros kontrolisali ritam najvećih evropskih duela.
Upravo je to osobina koju PSŽ tek treba da potvrdi u pokušaju osvajanja treće uzastopne titule.
Enrikeov PSŽ – mladost umesto galaktikosa
Za razliku od Reala, današnji Pari Sen Žermen ne zavisi od jednog fudbalera. Odlascima Mesija, Nejmara i Mbapea završena je era skupocenih superzvezda, a Luis Enrike izgradio je ekipu u kojoj je sistem važniji od pojedinca.
Vitinja i Žoao Neveš diktiraju tempo, Fabijan Ruiz donosi kontrolu u veznom redu, dok Hakimi i Nuno Mendeš daju ogromnu širinu napadu. Ispred njih nalaze se brzi i tehnički izuzetno kvalitetni fudbaleri, sposobni da ugroze protivnika iz različitih pozicija.
Pročitajte još…
Sastav PSŽ-a za sezonu 2026/27 ima prosečno 24,2 godine, što je za godinu i po manje od Realovog tima iz njegove treće šampionske sezone.
Vitinja, Žoao Neveš i Kvarachelija procenjeni su na po 140 miliona evra, dok igrači poput Dezirea Duea, Bredlija Barkole i Vorena Zair-Emerija predstavljaju budućnost kluba.
Parižani su već osvojili Ligu šampiona 2025. i 2026. godine, ali je utisak da ova generacija još nije dostigla svoj maksimum.
Može li Pariz da ponovi Madrid?
Pobeda nad Viljarealom pokazala je koliko PSŽ može da bude opasan čak i kada ne raspolaže najjačim sastavom. Ipak, nokaut faza Lige šampiona donosi potpuno drugačije izazove.
Povreda Kvarachelije predstavlja ozbiljan udarac, a mnogo toga zavisiće i od zdravstvenog stanja ostalih važnih fudbalera. Jednako bitno biće kako će mladi tim reagovati kada se nađe pod pritiskom i kada protivnik uspe da neutrališe njegov napadački potencijal.
Tu se krije najveća razlika između današnjeg PSŽ-a i nekadašnjeg Reala.
Zidanova generacija znala je da pobedi i kada nije igrala najbolje. Enrikeova je pokazala da može da nadigra gotovo svakoga, ali tek treba da potvrdi da može da pronađe izlaz i iz najtežih situacija.
Ukoliko u tome uspe, Parižani će se pridružiti Real Madridu, Ajaksu i Bajernu u društvu koje već decenijama ostaje gotovo nedodirljivo.
A ono što posebno može da zabrine evropske rivale jeste činjenica da je Real svoju dinastiju zaokružio 2018. godine, dok PSŽ deluje kao ekipa čiji najbolji dani tek dolaze.