Stefan Janković, Gal Mekel, Pera Božić, Dušan Kecman, Džamont Gordon, Džejms Gist, Dominik Džejms, Dejan Musli, Edo Murić, Duško Vujošević…
Duga je lista, čitav jedan tim, a vrlo moguće i dva (ako bi se pobrojali svi oštećeni), mogli bi da se sastave samo od igrača koji su u poslednjoj deceniji tužili KK Zvezdu i KK Partizan ili čekaju da se ovi smiluju zbog neizmirenih dugovanja koja se mere stotinama hiljada evra.
Crveno i crno-beli su večiti rivali na terenu, kako to romantično ume da zvuči, ali su se u poslovanju „profilisali“ kao „večiti dužnici“ srpske košarke, o čemu svedoče brojne i sve učestalije tužbe bivših igrača i trenera koji su često išli preko granice strpljenja čekajući isplate, pre nego što su „presavili tabak“, pa preko institucija se (iz)borili za svoja prava ili čekaju na epilog.
Frapantno zvuči podatak da Partizan i dalje izmiruje obaveze prema petorici bivših trenera Petru Božiću, Miroslavu Nikoliću, Aleksandru Džikiću, Dušku Vujoševiću i Vladi Jovanoviću.
Ni Zvezda ne kaska mnogo po tom pitanju, ona je dugovala novac Dejanu Radonjiću i Dušanu Alimpijeviću, a u sporu je sa bivšim pomoćnim trenerom Milivojem Lazićem. A šampionski tim iz 2016/17 se raspao, jer nije bilo novca da se zadrže, pa čak i isplate igrači. Koji su posle isplaćeni od transfera Gudurića, Jovića, Kuzmića.
Veliki je broj igrača koji su zarad takmičarskog uspeha i „mira u kući“ pristali na neredovna primanja tokom boravka u klubu, na isplatu su, međutim, čekali i dugo pošto su otišli, s tim da je neki nikad nisu dočekali, pa je usledilo neminovno „batovanje“ – tužba Arbitražnom sudu (BAT) koja u 99 posto slučajeva bude rešena u korist oštećene strane.
Reči doskorašnjeg igrača Zvezde Džejmsa Feldina o kašnjenju plata u klubu još jedna su potvrda da je finansijska situacija i dalje daleko od stabilne kod njegovih bivših poslodavaca, ali to je slučaj i sa večitim rivalom.
Partizan je, između ostalog, najviše zbog višegodišnje prakse dovođenja renomiranih igrača u koje je investiran ozbiljan novac, a nije mogao da isprati njihove ugovore, i došao do tačke pucanja.
Iako su se dugovi taložili, uhodana poslovna praksa je nastavljena i kasnije, pa je aktuelna uprava sada toliko opterećna potraživanjima da vodi birokratsku bitku „na više frontova“ u trenutku kada na sve načine pokušava rezultatski da vrati klub tamo gde je bio pre posrnuća.
– Mi nećemo bivšim igračima i trenerima kojima dugujemo 2,4 miliona evra, isplačivati 2,5 odsto, već sume koje dogovorimo, a mnogi su već izrazili razumevanje i prepoznali naš odnos i ideju – izneo je predsednik Partizana Ostoja Mijailović u martu ove godine kako će funkcionisati model po kome će se vraćati novac.
Pogubna „poslovna matrica“ u dva naša najpopularnija kluba je prisutna kroz deceniju, ekonomski potpuno neodrživa, van svake logike: dovođenje igrača čiji ugovori zbirno premašuju budžet, što u perspektivi donosi komplikacije kakve su danas prisutne u oba kluba, a tiču se novca.
Navijačima Zvezde u neprijatnom sećanju još je scena odnošenja koševa sa Malog Kalemegdana od pre devet godina, zbog dugova, kao najupečatljivije svedočanstvo neodgovornog poslovanja bivših rukovodilaca.
Tada je košarkaš Vladimir Mašulović, zbog potraživanja od 25.000 evra koje nije uspeo da naplati redovnim putem, prema sudskoj presudi odneo koševe sa Malog Kalemegdana.
– Odneseni koševi sad idu kod sudskog veštaka da bi se procenila njihova vrednost. Kad se to uradi, prvo treba da vratimo novac koji smo potrošili na sudsku parnicu i majstore koji su nosili konstrukcije, a taj iznos je oko 400.000 dinara. Onda ćemo da vidimo koliko je novca ostalo, da se vrate pare koje nam je Crvena zvezda dužna. Međutim, koševi sigurno neće biti dovoljni da namire svih 25.000 evra. Zbog toga ćemo se vratiti da nosimo i ostale stvari koje su u vlasništvu kluba – rekao je tada otac košarkaška Drago Mašulović.
Zvezdi se donekle „obilo o glavu“ i dugovanje prema Stefanu Jankoviću, koji je, pored ostalog i zbog toga što mu nisu isplaćene rate, dobio raskid ugovora na štetu kluba koji sada, prema poslednjim informacijama, neće dobiti ni očekivano obeštećenje, a ono nije malo (oko 150.000 evra).
Da je Janković redovnije servisiran, ne bi ni imao argumente za raskid u svoju korist, ovako uspeo je da sebi isposluje „čiste papire“ i najverovatnije prelazak u redove večitog rivala Partizana.
Da li će ga crno-beli bolje finansijski ispoštovati kroz redovniju isplatu, pokazaće vreme.
Iako su i Partizan i Zvezda, zbog svoje istorije, rezultata, specifičnosti košarkaške sredine kakvih je malo u Evropi, magnet za mnoge evropske igrače, „zao glas“ da se malo po malo neki igrač obraća Sudu da bi naplatio novac od „večitih“, daleko se čuje.
Mnogi neafirmisanim ili manje afirmisanim igračima oba kluba poslužila su kao „odskočne daske“ u karijerama, pa im novac često i nije bio presudan da pristupe klubu, već im je glavni motiv bio da se razviju i obezbede sebi jače ugovore u inostranstvu.
Međutim, nisu svi takvi – više je onih koji idu za novcem i ne tolerišu bilo kakva veća kašnjenja, a takvi će nadalje u širokom luku zaobilaziti i Zvezdu i Partizan, dokle god ovi budu „radili po starom“.
Posle svih turbulencija, tužbi i finansijskih lomova, uopšte ne čudi što i jedni i drugi ove godine nisu u Evroligi…