Doktorsku disertaciju na temu „U čemu srpski fudbal najviše zaostaje za evropskim?“ imali smo priliku da gledamo 3. oktobra u Parizu. Igrači Pari Sen Žermena su bukvalno u svakom duelu, već u prvom koraku, bili brži od prvotimaca Crvene zvezde, a ono što se dešavalo u nastavku tih akcija bolna je tema za navijače crveno-belih.
Da je brzina, u najširem smislu te reči, prvo čega se seti kad ga pitaju da uporedi francusku Ligu 1 i srpsku Superligu, potvrdio nam je u ekskluzivnom intervjuu za Mozzart TV Nemanja Radonjić, reprezentativac Srbije, koji je krajem leta iz Zvezde prešao u Marselj za 12.000.000 evra.
„Tamo je svaki drugi brz kao ja“, kroz smeh kaže momak koji je na našim terenima izgledao kao mlazni avion…
„Stvarno je ogromna razlika ovde i tamo. Pre svega u trčanju. Tamo su svi prespremni! Biće mi potrebno malo vremena da se naviknem na sve to, ali moći ću ja i tamo da igram.“
Da li se Zvezda bolje trkala sa PSŽ-om da je u timu imala Radonjića, ostaće nepoznanica, a jedan od najzaslužnijih igrača za istorijski plasman crveno-belih u Ligu šampiona kaže da postoji žal što nije dobio priliku da sa saigračima zaigra u najjačem fudbalskom takmičenju na planeti:
„Ja sam pomogao koliko sam mogao, i šta je tu je, morao sam dalje… Zvezda mi je kao porodica, klub za koji navijam od malih nogu. Čujem se svaki dan s Vujadinom, Žuletom, Gobeljom… Posebno s Gobeljom, koji mi ulepša dan kad se čujemo. Toliko pozitivan čovek, to je neverovatno. Često se i gledamo preko video-call-a…“
Sjajne igre u Zvezdi donele su Radonjiću i mesto u reprezentaciji Srbije. Na Mundijalu u Rusiji nije imao previše prilika za dokazivanja, ali već u Ligi nacija, u poslednjem meču u Rumuniji, odigrao je svih 90 minuta. Bio je brži od rivala, namestio šanse Gaćinoviću i Mitroviću, ali tog dana lopta nije htela u gol.
„Gotovo sve vreme je lopta bila kod nas… Trebalo je da pobedimo. Promašili smo i penal. Svakome se to dogodi, i ja sam mašio kad sam bio u Zvezdi, Tadiću niko ne može da zameri… Trebalo je u prvom poluvremenu da iskoristimo prilike, posle su se oni zatvorili zbog crvenog kartona, i nije bilo toliko prostora.“
Nije tajna da u Savezu, a to je u neformalnom razgovoru s novinarima u Rusiji potvrdio i potpredsednik Savo Milošević, smatraju da ova generacija na sledećem Mundijalu može čak i do polufinala. Mi smo bili skromniji, pa smo pitali Radonjića da li može „bar“ do četvrtfinala 2022. u Kataru.
„Pa dobro, ne bih obećavao… Ali imamo stvarno baš dobru ekipu. S nekim momcima se znam ceo život. Sa Andrijom Živkovićem sam trenirao u Nišu kad smo imali deset godina. Voleo bih da ja, ali i svi mi koji imamo pravo, odemo sledeće godine na Evropsko prvenstvo za mlade reprezentacije. Mislim da možemo da osvojimo to.“
Radonjiću će svakako značiti i da trenira sa igračima poput Pajea, Strotmana, Tovana, Mitroglua… a kamoli da igra s njima. Jednog, ipak, izdvaja.
„Velika je čast igrati s Pajeom, on je tamo bog, numero uno. A uz to je i dobar tip. Prihvatio me sjajno, kao i svi ostali. Strotmana znam još iz Rome, pa razmenimo po koju na italijanskom, a najviše vremena provodim sa Ćaleta-Carom, pošto nemamo jezičku prepreku.“
Iako mu je 22 godine, Radonjić je svašta prošao, trenirao u Romi s velikim asovima, a u sezoni 2014/2015. trenirao ga je Mauricio Sari, koji trenutno s Čelsijem puca na titulu u Premijer ligi.
„Bio sam na pozajmici iz Rome u Empoliju kod Sarija… Mislim da smo te sezone bili jedno vreme i četvrti. Veliki uspeh za taj klub u takvoj konkurenciji. Nismo mnogo komunicirali jer tad još nisam znao italijanski, ali mi je veoma drago da sam sarađivao s takvim trenerom. Ko zna, možda se opet negde sretnemo…“
Nemanja zna šta ga čeka u tom slučaju.
„Nijedan sastanak Sari ne drži bez cigarete u ustima. Pa onda kad izađe iz svlačionice, igrači moraju rukama da rasteruju dim. Možda mu je to talija, a-ha-ha..“
O čemu je još naša Jovana Strinić razgovarala s Nemanjom Radonjićem u ekskluzivnom intervjuu za Mozzart TV pogledajte u sledećem video-klipu…