Zanimljiva ispovest košarkaša.
Jedan od košarkaša koji su miljenici navijača Crvene zvezde, Zufer Avdija, odgovarao je na pitanja novinara „Sport kluba“ gde je otkrio nekoliko zanimljivih detalja iz svog, ali i iz života svog sina koji ima i državljanstvo Republike Srbije.
Avdija je nekadašnji kapiten Crvene zvezde, proveo je više od 10 godina u klubu sa Malog Kalemegdana, a zanimljivo da je pre dolaska u taj klub bio veliki navijač Partizana.
„Tačno je da sam kao klinac bio partizanovac zbog porodice i okoline u kojoj sam živeo i rastao. Čak sam po dolasku u Beograd, posle prve dve utakmice koje sam igrao za Zvezdu, išao sa kapom i naočarima da gledam Partizan. I porodica i uža familija je bila u šoku što sam pristao da igram za Zvezdu. Ali kad uđeš u to, Zvezda te uzme pod svoje i više nema Partizan. Kasnije sam bio na svim utakmicama na Marakani, i velikim i malim“, rekao je on u intervjuu za „Sport klub“.
Pored toga, govorio je o mnogim zanimljivim detaljima poput koša Nakića za pobedu Cibone protiv Crvene zvezde u finalu plej-ofa sezone 1983/84, navodno je ta sezona kasnije odredila i sudbinu Dražena Petrovića.
„Dražen je te godine služio vojsku u Beogradu i da smo osvojili titulu i igrali Kup šampiona on bi došao u Zvezdu. To je bila gotova stvar. Sve što je Cibona bila kasnije to bi bila Zvezda. U nekom trenutku jedan detalj ili jedna utakmica promene put i klubu i igračima. Sve bi bilo drugačije da je Dražen došao. Nama je ta utakmica usmerila karijere, Cibona je napravila čudo, a Zvezda je ostala na dotadašnjem nivou.“
Avdija je u Izraelu od 1990. godine, posebno ističe detalje sa utakmica Makabija i Partizana u četvrtfinalu Evrolige 2010. godine, kao i činjenicu da njegovi prijatelji u Izraelu i dalje govore da takvu atmosferu kakva je viđena u Beogradu nikada više neće doživeti.
„Partizan se sa mojim prijateljem Duletom Vujoševićem plasirao na Fajnal-for, a utakmice u Beogradu su svima u Izraelu pokazale i dokazale šta je biti igrač u Srbiji, šta je biti igrač Partizana, kakvo je navijanje i kakva atmosfera može da se napravi. I danas ovde treneri i igrači pričaju da su prvi i poslednji put tako nešto videli. To je bilo nešto što se verovatno nikad u Srbiji neće ponoviti. U Izraelu su videli kako se igra košarka i gde je počela košarka u Evropi. Ja sam sina vodio na utakmice samo da vidi atmosferu, ne da gleda košarku, već da oseti atmosferu, da vidi kako se košarka u Srbiji poštuje i kako se navija. Vodio sam ga i na Marakanu, sve to moraš da vidiš i osetiš. Toga nema u Izraelu.“
Objasnio je i šta je najveći problem u igranju njegovog sina Denija za reprezentaciju Srbije. Deni je sada projekat Makabija, a igraće i za reprezentaciju Izraela.
„Deni u avgustu treba da bude regrutovan u izraelsku vojsku. To je bio problem jer on ima i srpsko državljanstvo. Da je odlučio da igra za našu reoprezentaciju, a pričao sam o tome sa Saletom Đorđevićem i ljudima iz saveza, ovde bi imao problem sa vojskom koja traje tri godine jer ne bi dobio status vrhunskog sportiste. Bilo je priče da 2018. godine mora da odluči za koju reprezentaciju će da igra. Bio sam u kontaktu sa Saletom i savezom, međutim, da se opredelio za Srbiju ne bi mogao da izađe iz zemlje tako lako i imao bi problem sa trenizima. Kao izraelski reprezentativac on dobija zvanje vrhunskog sportiste i bez problema može da napusti zemlju, ode u NBA ili negde u Evropu“, rekao je on.