Ako bismo tražili nekog fudbalera u 21. veku za koga nikada ne bismo rekli da ima slabe tačke onda je to Đanluiđi Bufon. Čovek za koga je teško naći nekog da ga ne poštuje. Strašan i na terenu, ali i van njega. Pravi dasa.
Ali, ono što je Bufon otkrio u poslednjem intervjuu dokazuje da i najjači imaju slabe tačke i da nisu savršeni. Zato je Bufon i pričao o tim stvarima.
O drogi, dopingu, depresiji. Dopingovao se nije, ali preostale dve stvari mu nisu strane.
„Kao dete, imao sam osećaj da sam neuništiv, nepobediv. Mogao sam do vrha, radio šta sam hteo. Podržavao sam ludilo kada sam imao 20. Uradio sam dosta glupih stvari, čekirao sam sve što sam hteo. Studiozno sam odbijao drogu ili doping. Sa 17 godina sam znao da kažem „ne“ kada mi neko stavi pililu na usne“.
Ali, imao je Điđi nestašluka.
„Najdalje što sam išao je da sam jednom prilikom povukao nekoliko dimova džointa kada sam bio klinac. Sećam se oblaka dima koji je obavijao navijače, ali taj dim nije bio od vatrometa ili pirotehnike. Već 200 džointa upaljenih u isto vreme“.
Mučio se Bufon i sa depresijom.
„Pre 15 godina, tokom nekoliko meseci sve je prestalo da ima smisao. Osećao sam kao da ljudi nisu zainteresovani za mene, nego samo u šampiona kod predstavljam. Svi su pitali sa Bufona, niko nije pitao za Điđija“, rekao je čuveni golman.
I nastavio da se priseća.
„Bilo je to jako teško vreme. Imao sam 25 godina, na vrhuncu uspeha karijere. I odjednom sam pred meč Juventusa otišao do trenera golmana i rekao da nisam spreman da branim. Imao sam iznenadan napad panike. Bio sam nesposoban da odigram taj meč“.
Razgovor mu je mnogo pomogao u svemu.
„Da nisam podelio to iskustvo sa drugima, magla i konfuzija bi i dalje bili u mojoj glavi. Bio sam dovoljno svestan da shvatim da moram da se izborim sa slabostima koje imam. Nikada se nisam plašio da iznesem emocije ili da plačem. Nema tu čega čovek da se stidi“.
Iako ima 40, Bufon se nada još jednoj sezoni u Pari Sen Žermenu.
„Moja ideja je, ako se PSŽ usaglasi, da igram ovde još godinu dana. Možda zvuči čudno jer imam 40 godina, ali mislim da imam više snova i ambicija nego kada sam imao 40. Nadam se da ću za 10 godina i dalje biti na nogama“.