Afirmacija u Voždovcu bila je pun pogodak za talentovanog napadača
Filip Stuparević dobro je prodrmao srpski fudbal transferom u Votford za tri miliona evra, a na Voždovcu – nikad mirnije.
Ekipa Telegrafa obišla je Voždovac u sredu, a na stadionu na vrhu Tržnog centra, vladala je praznična, pitoma i porodična atmosfera, na prvom treningu je i sam Stuparević delovao angažovano i motivisano, željno dokazivanja, kao da mu nije dan ranije ozvaničen jedan od najvećih transfera za srpski fudbal, ako izuzmemo večite rivale.
Upravo večiti rivali su u prošlosti opipavali puls oko Stuparevića, ali nisu naišli na zeleno svetlo, talentovani 18-godišnjak je rešio da zaobilaznim putem dođe do velike scene i nije pogrešio. U Voždovcu je doživeo punu afirmaciju, postao je rekorder kao najmlađi debitant u istoriji Superlige sa nepunih 16 godina, a sada je na korak došao i veliki transfer.
Po završetku jutarnjeg treninga, usledio je razgovor sa trenerom Draganom Aničićem, koji nam je uz osmeh samo namignuo i u šali poručio „da ga poštedimo teških pitanja“. Potom je i Filip izneo svoje prve utiske o potezu Votforda za Telegraf.
Jednostavno, to je bio jedan prelep momenat za mene, kao i za celu porodicu, klub je presrećan, pre svega bih se zahvalio FK Voždovac na podršci svih ovih godina. Omogućili su mi da se razvijam u profesionalnom smislu, u ligi u Srbiji. Nema lepšeg osećaja, nadam se da ću to opravdati – kaže Stuparević.
Kada si zapravo i saznao da se Votford interesuje, da li je bilo i drugih zainteresovanih klubova?
– Malo pre Nove godine sam saznao za Votford, ali, moguće da je bilo i drugih zainteresovanih, ali nisam u to upućen, to je više za ljude iz kluba, oni su obraćali pažnju na to u dogovoru sa roditeljima. Nisam se ja na to osvrtao, bitnije su mi bile druge stvari.
U najranijem detinjstvu si se već žrtvovao zbog fudbala, putovao si kao dete za Beograd dugo na treninge. Kako ti iz ove perspektive sve izgleda?
– Delovalo je sve u tom trenutku kao veliki san, nisam mogao da očekujem šta će mi se već ispuniti sa 16 godina, ali pružila mi se prilika i rešio sam da je zgrabim oberučke i da krenem tim putevima. Ovo mi je već deveta godina kako putujem za Beograd i velika su bila odricanja, velika dokazivanje, veliko iskušenje za sve.
Počeo si u Obrenovcu, ispostavilo se da imaš sličan razvojni put kao Nemanja Matić, koji često spominje da je tu imao prve korake, a nije preko Zvezde i Partizana otišao u inostranstvo?
– U Obrenovcu sam počeo da treniram fudbal sa pet godina, sa 10 sam počeo da putujem za Beograd, počeo sam da treniram u Akademiji fudbala Ivan Obradović i tu se jednostavno videlo da bih želeo da nastavim sa fudbalom. Video sam da mi je fudbal velika želja, sanjao sam da mogu da budem kao neki od velikih igrača poput Kristijana i Mesija, Ibrahimovića. Težim ka tome da sutra, ako Bog da, budem pored njih.
Šta je tvoja želja, da se odmah dokazuješ u Votfordu, da neko vreme možda provedeš u Udinezeu na pozajmici, ili eventualno u Voždovcu još pola godine?
– Naravno, svaka dečačka želja je da ode što pre i da napravi nešto, imate dokaz jednog Kilijana Embapea, on je već napravio uspeh sa 20 godina, talenat je svetski. Svako bi voleo da krene tim putevima, da se dokazuje što pre.
Da li ti se možda javio neko od starijih i iskusnijih igrača koji su karijeru napravili na Ostrvu, ili planiraš da ih kontaktiraš?
– Nije se još niko javio, ovde imam dovoljno igrača koji imaju iskustvo u inostranstvu poput Miloša Mihajlova, Miloša Pavlovića, od njih skupljam iskustvo od starta, oni su me i prihvatili kada sam došao u Voždovac 2016, primili su me kao da sam već kompletan igrač, pomogli su mi da dođem ovde gde sam sada.
Voliš da istakneš koliko ti je porodica bitna. Koliko su se oni pitali i oko transfera, da li je njihova reč presudna?
Porodica je kao i svakom čoveku na prvom mestu. Ona se dogovarala sa menadžerima, bez kojih, kako bi se reklo, ne može. Ali ja već dugo radim sa njima, oni su mi kao deo porodice. Jeste da kažu da ne može tako da se gleda, ali takvi su odnosi, poštujemo se i cenimo se.
Postoji li porodična bojazan zbog ranog odlaska preko?
– I to je za njih veliki izazov, da li ću se prilagoditi, da li ću imati nostalgiju za kućom, da li ću moći da izguram sam. Videćemo, vreme će pokazati.
Na kraju, da li su Zvezda i Partizan propustili svoju priliku da te dovedu?
– Zvezda i Partizan su mi u nekim trenucima slali ponude, ali sam to odbio, jednostavno, tražio sam sredinu gde bih mogao odmah da igram i da se dokazujem u realnim uslovima – direktan je bio Stuparević.